ЕУРО 2010 - Групе - C - Инсбрук
Популација – 118.000 становника
Дворана – Олимпијска дворана (изграђена 1961. године)
Капацитет – 11000 места
НЕМАЧКА
„Панцери“ су учествовали на свих осам Европских првенстава до сада, а највећи успех је везан за златну медаљу освојену у Словенији, 2004. године, када је у финалу пао домаћин. Наговештај славног завршетка репрезентативне каријере, велике генерације на челу са Штефаном, Кречмаром и Зербеом, могао је да се наслути две године раније (ЕП Шведска 2002), када је Немачка у продужетку изгубила финале од селекције домаћина. Од тада, Немци су уписали пето, односно четврто место на ЕП у Норвешкој.
Резултати на три последња велика такмичења:
ЕП Норвешка – 4. место
ОИ Пекинг – девето место
СП Хрватска – 5. место
Да је злато на СП у Немачкој било „исфорсирано“ и незаслужено, како је тада говорио рукометни свет, показало се као тачно на претходна два велика такмичења, где су Немци били далеко од одличја. Тешка сезона у Бундес лиги, али и објективно мали број играча у врхунским клубовима, које Хајнер Брант (на клупи од 1997. године) има на располагању, представљају проблем репрезентацији из године у годину. Наступ су већ отказали Паскал Хенс и Себастијан Прајс, стандардни чланови прве поставе, а на лакши хируршки захват ће морати и први чувар мреже, Јоханес Битер. Амбиције репрезентације, чији је клупски рукомет мотор развоја европског рукомета, увек су високе, па ће бити веома занимљиво видети, како ће се ослабљена Немачка снаћи у можда и најтежој групи прве фазе такмичења на Европском првенству.
ШВЕДСКА
Историја Европских првенстава је историја селекције Шведске у малом. Сјајна генерација шведских рукометаша на челу са селектором Бенгтом Јохансоном, освојила је четири златне медаље на континенталним првенствима у периоду од 1994. до 2002. године. Управо тај опроштај са златом, 2002. године на свом паркету у Шведској, значио је силазак са велике сцене једне генерације и смену, која је условила велики пад резултата селекције „Три круне“, а за ЕП у Швајцарској 2006. године, нису се ни квалификовали...
Резултати на три последња велика такмичења:
ЕП Норвешка – 5. место
ОИ Пекинг – нису учествовали
СП Хрватска – 7. место
Многи се питају, зашто Шведска, с обзиром на играчки и стручни кадар не остварује боље резултате у последњих неколико година. Ако имате осам играча из Немачке, па шест из Данске и пет из Шпаније, укупно 20 из три најјаче Лиге на свету на списку од 28 играча, оно је свакако логично. Шведска има младу селекцију, најстарији играч има 32 године (голман, Дан Бојтлер), а већина играча је продукт сјајних јуниорских и кадетских селекција, освајача медаља у својим генерацијама. Са клупе их предводе Ола Линдрен и Стафан Олсон, људи који су писали историју ЕП-ова, освајајући златне медаље током деведесетих. По рејтингу, Швеђани морају бити кандидати за полуфинале, али је млак отпор Хрватској и Француској у одлучујућим утакмицама на претходном Светском првенству, показао да у њиховим редовима још увек има доста слабости. Да ли је дошло време и да ли је екипа на челу са Кимом Андерсоном (десни бек, ТХВ Кил) и Јонасом Калманом (лево крило, Сиудад Реал) сазрела, видећемо у јануару.
ПОЉСКА
Све док се генерација са браћом Лијевски и Билецким није појавила на великој сцени, Пољаци, нису уопште учествовали на великим такмичењима, па тако и Европским првенсвима. Први наступ везан је за ЕП у Шведској где су заузели 15. место, а две године касније (ЕП Словенија 2004.) били су последњи, шеснаести! Највећи успех на континенталном такмичењу, сходно развоју пољског рукомета, везан је за седмо место са прошлог ЕП у Норвешкој.
Резултати на три последња велика такмичења:
ЕП Норвешка – 7. место
ОИ Пекинг – пето место
СП Хрватска – бронзана медаља
Колико је играчки и ментално ова генерација пољских рукометаша, на челу са одличним стручњаком, Богданом Вентом (2004. године преузео селекцију) јака, најбоље је показало претходно Светско првенство, где су Пољаци стартовали без бодова у другој фази такмичења, а онда нанизали неколико победа у инфаркт-завршницама и на крају, дошли до медаље. После сребра и бронзе на Светским првенствима, неоспорно је да Пољаци желе да се домогну полуфинала и у јачој, европској конкуренцији. Њихови адути су искуство и уиграност, девет играча из водећих клубова Бундес лиге и један озбиљан тим из домаћег првенства (Виве Килце), где Вента може да део екипе држи на окупу (10 играча је на ширем списку).
СЛОВЕНИЈА
Европско првенство у Словенији 2004. године и сребрна медаља, уз историјски успех Цеља и освајање Лиге шампиона исте године, били су зенит успеха словеначког рукомета. Од тада, па све до ових дана, бележи се пад резултата и амбиција. И поред тога, Словенија је успела да одржи континуитет учествовања на ЕП-у. До сада су пропустили само једно, 1998. године у Италији, а поред сребра, највећи успех је пето место са ЕП-а у Хрватској 2000. године, које је тада значило и директан пласман на Олимпијске Игре у Сиднеју.
Резултати на три последња велика такмичења:
ЕП Норвешка – 10. место
ОИ Пекинг – нису учестввали
СП Хрватска – нису учестввали
Пад амбиција и непостојање жеље водећих играча да играју за национални тим, окарактерисали су и резултате у последњих пар година. Све се променило доласком искусног Звонимира Ноке Сердарушића на клупу Словенаца, који заједно у пару ради са директором, Романом Пунгартником, легендом словеначког рукомета, а све се то поклопило са враћањем неколико искусних играча из иностранства у Цеље. Колико поверење Сердарушић има у домаће првенство, говори и податак да је на скраћеном списку од 22 кандидата, који ће се наћи на завршним припремама, чак 15 из „1.МИК“ лиге. Имена Зормана, Пајовића, Вугринеца, Кавтичника, Брумена, Звижеја и Шкофа, имају своју тежину на европској сцени, али је питање, да ли се могу мерити са, горе већ, побројаним тежинама екипа из Инсбрука...