Тунгуз: Привилегија је радити са најбољим рукометашима наше земље
Када је Борис Ројевић преузео најбољу српску селекцију очекиване промене десиле су се на свим нивоима - почевши од стручног штаба. Нова-стара лица преузела су одговорност да стварају неку нову рукометну генерацију за неке нове успехе. Међу њима и Александар Тунгуз, млади стручњак задужен за физичку спрему.
Утисци по доласку у сениорску репрезентацију Србије.
”Након првих акција репрезентације и мог првог сусрета са сениорском селекцијом могу да кажем да сам препун лепих утисака и са једном великом дозом оптимизма за период који је испред нас. С обзиром да сам претходно радио са кадетском и јуниорском селекцијом, као и у рукометном клубу “Војводина”, познајем скоро све момке и велика је привилегија радити са најбољима из наше земље. Такође, влада изузетно добра атмосфера у стручном штабу. Посебно ми је драго што поново сарађујем са колегом Борисом Ројевићем уз којег сам и кренуо своје прве тренерске кораке. Што се тиче мог дела посла циљ је да кроз рад на кондицији и физичкој припреми наша селекција буде на високом нивоу како у току читаве сезоне, тако и оно најважније - на такмичењима.”
Када је у опреми на загравању пред утакмицу, Александра можемо сврстати у део екипе по свом изгледу и раду, док однос са играчима на то додатно утиче. Како задржати ауторитет у тако пријатељском односу?
”Међуљудски односи у једној групи су најважнија ствар! Мислим да се ауторитет увек гради и стиче само знањем, док са друге стране мимо мог карактера према ком сам увек насмејан, друштвен и чињенице да сам са само 23 године кренуо да се бавим тренерским послом даје играчима мало више слободе и простора да ме гледају као саиграча и неког блиског себи. Поента је да се увек нађе права мера и да то међусобно поштовање буде велико како никад не би нарушило ауторитет и утицало на дисциплину самог тренинга и хијерархију у екипи. Такође мислим да је кондициони тренер та фигура која уствари повезује стручни штаб и играче, неко ко мора да брине о доброј енергији и атмосфери на сваком тренингу, да има повратну информацију од сваког појединца не само у смислу физичког стања и припремљености него и у психолошком аспекту.”
Поред мушког рукомета, Александар може да се похвали и радом у женском, на највишем могућем нивоу. Разлике су евидентне, али, у корист дама.
”Имао сам прелепо искуство у раду са женама у Румунији где је било много врхунских играчица разних националности и могу рећи да тај неки осећај припадности, показивања емоције је много израженији код жена. Такођ бих рекао да су много одговорније и дисциплинованије од мушкарца. Међутим можда грубо речено када упоређујемо ове две ствари, делује и као да су то два различита спорта, али најпре због физичких разлика које су ствар природе. Могућности мушкараца и разлике у снази и генерално свим другим моторичким способностима су јако велике па све то на терену изгледа много другачије. То не значи да и женски рукомет не напредује са физичког аспекта.”
У његовом послу пауза готово и да не постоји. Када се сезона заврши ради са репрезентативцима и репрезентативкама на опоравку, пре него што нова почне - на припреми.
”Драго ми је што увек да могу да се нађем на услузи и помогнем спортистима. Мислим да је тај прелазни период од великог значаја за сваког спортисту, јер је то једини простор за развојни тренинг где спортиста може да ради на свим недостацима, унапређењу перформанси и решавању ранијих повреда из сезоне. Већи део своје паузе у току лета користим баш у раду са спортистима у Новом Саду, као и у креирању плана предприпремног и припремног периода за свој тим за предстојећу сезону.”
Никад активније рукометно лето за млађе селекције прате сви, па и кондициони тренер Орлова.
”Увек са задовољством пратим све наше селекције. Мислим да Србија има лепу будућност што се тиче млађих категорија нарочито у мушким селекцијама. Посебно интересантно ће бити првенство за наше јуниоре у Цељу, где сматрам да могу да направе сјајан резултат. Желим им свима добро здравље и пуно среће на првенствима.”
