Урош Борзаш:”Репрезентација Србије на мене увек може да рачуна”
Мушка сениорска рерпезентација Србије преселила се у Врњачку Бању која ће бити база Орлова до утакмице у Краљеву против екипе Летоније којом се у среду, 6. новембра са почетчком у 18 часова отварају квалификације за Европско првенство.
Борис Ројевић од свог доласка до сада направио је одређене промене у саставу, али стандардни репрезентативац, сада већ дугогодишњи је бек Еурофарм Пелистера, Урош Борзаш.
Однос према репезентацији, за Уроша је увек неупитан.
“Осећај је сваки пут посебан! Најлепши део свега је видети се са свим момцима са којима се дружим и приватно, а за шта нам кроз сезоне не остаје пуно времена. Увек се радујем доласку у национални тим јер колико год да је тешка сезона у клубовима, репрезентација ти скрене мисли са тих догађања у клубовима, а опет мораш да дајеш све од себе јер си привилегован да будеш на ужем списку. Фокус је увек максималан, али је национални тим посебна прича.”
Минутажа у екипи варира, али посвећеност не јењава. Делује да је такав став и награђен голом Норвежанима у последњој секунди у хали СПЕНС који ће се памтити још дуго.
”То је природно код мене. За репрезентацију бих се одазвао у свим околностима. Рекао сам то и селектору Ројевићу када смо разговарали после утакмице са Шпанијом. Отворено је причао са мном о мом положају и очекивањима од мене тада у том тренутку што сам ја примио на најбољи могући начин, али сам му рекао исто да на мене увек може да рачуна јер је репрезентација за мене светиња. Можда звучи као клише, али то је стварно тако. Сви момци у екипи имају исти такав менталитет и знам да би дали срце за дрес Србије. Овакав начин размишљања од мене може да се очекује докле год будем играо рукомет.”
Изузетна сезона, добра форма видљива је и у првенству и у Европи. У чему је кључ?
”Ово лето је било радно и посвећено рукомету. Прве две недеље сам отишао на одмор са својом вереницом Ларом, да бих одмах потом наставио да радим на физичкој спреми у Београду. Издвојио сам доста времена за тренинге и посветио сам се свом телу. Уложен труд је велики и то се види кроз сезону. Свакако, може и то да буде још боље, али мислим да ће се све урађено до сада исплатити.”
Пријатељства из националне селекције пренета су и у клуб, а то делује као посебан ветар у леђа.
”Северна Македонија ми прија, дошао је Илија Абутовић у клуб, има више наших играча са којима сам играо у репрезентацији и то ми много значи. Доста времена проводимо заједно Богдан, он и ја, кликнули смо као екипа такође, супер је атмосфера и то се види на терену.”