СВИ ЗА НИШ - Урош Борзаш: Живим за пун „Чаир"
Одбројавање је почело до најважнијих утакмица за српски рукомет у 2026. години. Бараж квалификација за Светско првенство 2027 у коме ће репрезентација Србије одмерити снаге са селекцијом Мађарске имаће две епизоде. Прву у Нишу 14. маја (18 часова), а онда и три дана касније у Веспрему. Циљ је јасан, повратак на највећу сцену, на којој „орлова“ није било од 2023. године и Светског првенства у Пољској где је освојено 11. место.
Селекција Мађарске је већ годинама етаблирана међу најбољим селекцијама света, али репрезентација под палицом селектора Раула Гонзалеса игра све квалитетније, а имаће и подршку више од 5.000 навијача са трибина нишког „Чаира“ где се национални тим вратио после осам година паузе убедљивом победом над Литванијом 42:25 у претквалификацијама. Дух дворане у којој „орлови“ имају готово перфектан низ од 2007. године и град на Нишави који је увек био осми играч рукометне репрезентације, један су од адута Милосављева, Марсенића и саиграча у двомечу са комшијама:
-Кад причам о томе каква је атмосфера у Нишу одмах се најежим. Дебитовао сам пре пет година за Србију управо у „Чаиру“ против Македоније, који је тада био празан због короне. То је посебно место за мене, али и за све нас који смо у рукомету. Гледао сам тамо репрезентацију као клинац, а сада слушам сећања Младена Бојиновића који је са својом генерацијом све то проживео и није изгубио утакмицу. Приче о навијачима и тој подршци која их је носила, то не може да ти пружи ни један клуб, ни било шта друго на свету. Очекујем да ће да гори, да неће бити слободног места, као и против Литваније.
Борзаш је у даху наставио:
-Надам се и да ће „Мераклије“ напунити свој део и повести навијање као што је то било пре 10-15 година. Једно је сигурно, то је град у Србији који највише воли и разуме рукомет. Расли су уз репрезентацију, пролазили све те лепе тренутке, присвојили нас рукометаше као домаће. Стварно је посебан осећај од тренутка када стигнеш на окупљање у Ниш, осећамо се специјално у граду и хотелу. Чак смо пред Литванију делили карте по градском аутобусу. Одмах осетиш нешто, неку љубав, видиш да људима то значи, да је емоција јака према рукомету, па чак и када нема резултата. Срби воле рукомет. Све се види и по бројкама када играмо на великим такмичењима, какви су ТВ рејтинзи, „хајп“ који се створи када победимо – каже леви бек Урош Борзаш који је проживео већ доста тога носећи дрес са државним грбом.
- Када заиграш за своју државу очекујеш најбоље ствари. Из репрезентације сам се често враћао тужан и емоционално испражњен јер нисмо остваривали циљеве које смо поставили. Када се побеђује, то је најлепши осећај на свету и живим за тај моменат да коначно направимо неки великих успех и радујемо се са људима у нашој земљи. Ова група момака је одлична. Доста играча је у најбољим годинама, „прајмовима“ што би се рекло, Милосављев, Марсенић, Кукић, Пешмалбек, Цупара, сви играју најбољи рукомет у својим каријерама. Морамо да искористимо тај потенцијал.
Рад са Раулом Гонзалесом све више доноси бенефита?
-Шта можемо, показали смо против Немаца на ЕХФ ЕУРО 2026 који су касније играли финале. То је практично било наше упознавање с њим. Било ми је потребно време да се навикнем на његов систем рада. Доста играча није имало ранијих искуства с њим, а времена није било пуно. Нажалост, десила се Аустрија, нисмо могли да исконтролишемо притисак, а били смо фаворити. Против Литванаца сам очекивао теже утакмице, али смо све одрадили на најбољи могући начин. Желео бих да истакнем голмане у оба меча. У Нишу смо одиграли феноменално, више никога не можеш да победиш 17 разлике, како год да се зове. Систем рада нам је легао, сви схватају полако о чему се ради, детаље на којима инсистира. Није клише прича, стварно спроводимо у дело то што се прича у тим салама за састанке.
Мађарска је озбиљна репрезентација, седма са последњег Светског првенства 2025, учесник Олимпијских Игара у Паризу, у последњих десетак година члан ТОП 10 светског рукомета. У дуелу на ЕХФ ЕУРО 2024 у Минхену, Борзаш је био најбољи појединац дуела против бивших саиграча са којима је делио свлачионицу у кадетској и јуниорској конкуренцији као средњошколац тамошње Академије...
-Биће мотив исти, нема зле крви, захвалан сам им на свему што су ми пружили. Србин сам, од оца Миливоја и мајке Биљане. Не могу никако да будем Мађар иако потичем из мултинационалне средине. То ће увек бити посебна утакмица за мене, играћу против момака са којима сам одрастао. Дешавале су ми се и лепе, и не тако лепе ствари. Та утакмица у Минхену је била моја најбоља у дресу репрезентације. Верујем да ће бити тако и у Нишу и у Веспрему. Биће јако интересантно и тешко. Позивам навијаче из свих крајева Србије – сви за Ниш.