Интелектуалци са пиштаљком - Ђорђе и Милош Јевтић
Браћа по матери. Правник и инжењер рударства по вокацији. Интелектуалци са пиштаљком. Млади судијски пар из Лазаревца, Ђорђе и Милош Јевтић, који успешно грабе ка врху.
У најкраћем то би био препознатљиви CV младог судијског пара који је на добром путу да једног дана досегне славу сјајних арбитара са наших простора.
Који мотиви су вас определили за занимање рукометног судије?
"Пре свега велика љубав према рукомету. Када смо кренули на Факултет, било нам је сасвим јасно да се не можемо озбиљније бавити играњем рукомета. Обзиром да све што у животу радимо, желимо да радимо озбиљно и да тај уложени труд и рад има резултата, одлучили смо да се посветимо судијском позиву и на тај да останемо у спорту којем смо подарили своју младост и који нам је ушао у крв" – једногласни су Милош и Ђорђе.
Почетак судијске каријере није био истовремен. Годину дана млађи Милош, судијски испит је положио 2003 године док је са суђењем кренуо 2007 године,,доласком у Београд на студије. Старији Ђорђе, постао је стручњак у спорту – занимање рукометни судија, 2008 године и исте године кренуо судијским стопама. Од 2010 године, решили су да суде заједно и преко Друге и Прве лиге Центар и Супер Б лиге, доспели на листу Супер рукометне лиге Србије, у такмичасркој сезони 2014-2015 године.
Како се слажу браћа за време суђења обзиром да су различитог темперамента: Ђорђе је сангвинично – колеричан тип док је Милош доста мирнији. Али то се показало као јако корисно јер док "Ђорђе жари Милош лади"?
"По карактеру смо јако различити. Међутим то нас не спречава да се слажемо одлично и међусобно допуњујемо. За време утакмице смо јединствени у својим одлукама, али када се завеса спусти на сцени, када анализирамо учинак на утакмици, дође и до расправе, али оне конструктивне. Увек пронађемо компромис и усагласимо ставове" – у исти глас ће обојица.
"Старији је увек у праву" – кроз шалу добаци Милош и изазва благонаклони поглед старијег Ђорђа.
Како видите улогу судија?
Судије су веома битан фактор у сваком спорту јер имају велики утицај на регуларност такмичења. Сматрамо да су судије сервис свих актера такмичења и сваке утакмице понаособ и зато су најбољи онда кад их за време утакмице нико и не примети, када нису у првом плану. Арбитри морају бити неутрални и поред личних симпатија или антипатија, поштени, храбри и безкомпромисни.
Судијске грешке..
"И судије су људи од крви и меса и као такви, као сваки овоземаљско биће које ради, подложни су грешкама. На грешке гледамо као на саставни део игре. Свесни смо да не постоји идеално суђењеи и због тога грешке прихватамо као нешто што је уобичајено у сваком послу. Немамо проблема да признамо своје грешку, чак и за време трајања утакмице. Јако смо самокритични и то нас мотивише за рад и даљи напредак. Има још доста простора за напредовање и усавршавање. Добили смо прилику ове сезоне да судимо "значајније" утакмице и сигурни смо да ћемо добијено поверење оправдати".
Узори у суђењу..
"Немамо ни један конкретан узор. Гледамо све, трудимо се да од сваког узмемо најбоље али увек "фурамо" свој фазон".
Млади сте и без пуно искуства на суперлигашкој позорници. Како вас прихватају актери утакмице а и ви њих?
"За време утакмице трудимо се да остваримо контакт са свим актерима. Сматрамо да мора постојати сарадња између нас и осталих учесника, јер је то прави рецепт за успешно окончање утакмице. Међутим све има своју границу. Свако ко је пређе наћи ће се на удару дисциплинских санкција".
Порука онима који имају жељу да крену вађим стопама...
"Наше досадашњеискуство је позитивно. Само бављење спортом профилише личност. Бавећи се судијским позивом стекли смо доста нових познаника и пријатеља, упознали многе крајеве и пределе које иначе не бисмо имали прилике да обиђемо. Док смо били студенти, суђење нам је омогућавало да сами зарадимо свој џепарац. Зато можемо свима који имају жељу да се баве овим лепим, храбрим и часним позивом да не размишљају превише. Сигурно неће погрешити".
На најважнијим животним раскрсницама не постоје путокази. Мораш бити прави и изабрати прави пут који води до циља. Милош и Ђорђе, својим личним примером потврђују смисао ове старе пословице. Остаје нам само да им пожелимо да наставе путем којим су кренули и којим чврсто и поносно газе, на своје лично задовољство, задовољство својих најближих и пријатеља као и бројних љубитеља рукометног спорта.
Видимо се једног дана на крају тог пута. Сигурно смо да ћете тамо доспети јер су врхови предодређени за храбре, посвећене, честите, искрене и поштене.
