У сусрет јубилеју - То смо ми...
Покрет рукометних ветерана зачет је седамдесете године прошлог века на простору оне велике Југославије. Пуне 22 године у мушкој и 18 у женској конкуренцији се у хрватском приморском градићу Умагу одвијало окупљање некада активних рукометаша и рукометашица, најпре са југословенског, а касније и ширег простора. Такмичили смо се на турниру званом МЕЂУНАРОДНИ КУП ВЕТЕРАНА, сваког 29.новембра, у тих пар празничних дана, уз паралелно дружење и евоцирања успомена на активни део нашег спортског, рукометног живота.
Наш последњи умашки сусрет био је 1990. године. Следеће године се, због распада ондашње државе, нисмо састајали.
Онда су ветерани БАСК-а из Београда покушали 1992. и 1993. године да обнове нешто слићно у Аранђеловцу, за екипе са простора преостале
"Југе", али за неки озбиљнији даљи континуитет нису имали воље и жеље.
Како је претила реална опасност да се ова лепа и корисна активност рукометних ветерана за свагда угаси- рођена је идеја да се умашко окуп-
љање рукометних ветерана настави, не само за оне са простора преостале "Југе", а после и ширег-европског простора.
Овога пута у Тивту, црногорском приморском градићу који прилично сличи Умагу. Идеја је заживела већ наредне 1994. године, када је од 29.новембра до 03.децембра ,одрж међународни Куп ветерана у рукомету.
Захваљујући македонским пријатељима из скопског Работничког који су били са нама од првог тиватског дана, овај турнир је задржао међународни карактер умашког. До бомбардовања наше земље 1999. године, тај карактер су одржавали само ветерани из Македоније, а после су нам се прикљуцили и Приједорчани. После њих, али тек од 2005. године појављују се екипе из Хрватске и Словеније. Почело је оживотворење идеје окупљања рукометних ветерана са простора бивше Југославије, а са доласком мађарске екипе и са простора Европе.
Шта би било да њих није било...
Утемељитељи тиватског уместо умашког ветеранског окупљања били су Панчевци - Средоје Смиљански, као идејни творац и организатор, и пок.
Богдан-Бода Марган, као његова организациона и такмичарска подршка.
Смиљански,некадасњи прволигашки играч више екипа (Пролетер, Динамо, Врбас, Металопластика) првобитне Југославије, се професионално бавио туризмом, па како је и сам био више пута учесник умашког окупљања ветерана, знао је како и где да настави оно лепо што је државни распад прекинуо.
Бода,својеврсни бард југословенског рукомета, у којем је деловао пуних пола века, као играч, репрезентативац, тренер, селектор женске репрезен-
тације Југославије,секретар и вишегодишњи функционер РСЈ је радо прихватио идеју Смиљанског, подржао је и помогао да има проходност у органима Рукометног савеза Југославије.
У циљу некакве легализације окупљања ветерана,у Тивту је 02.маја 1997. године одрзана оснивацка седница на којој је формирано Удрузење
ветерана, које је исте године(20.јуна)као свој конститутивни део,прихватио и ондашњи Рукометни савез Југославије а тиватски турнир као једини
официјелни турнир.
Овогодишњи "Трофеј Србија" у рукомету за ветеране је 25. по реду и ветерани ће у Врњачкој Бањи од 13/16.септембра 2018 године на свечан
начин обележити овај јубилеј, уз напомену да је за 25 година постојања, на турнирима је учествовало 146 мушких и 96 женских екипа.
Све екипе-чланице Секције ветерана (раније Удружења) РСС су обавештене о условина боравка , док остале заинтересоване екипе могу добити
детаљне информације на www.rss.org.rs или на моб.тел. 064/267-37-70 (Смиљански).