Саопштење Удружења ветерана РСС - "Отимање традиције!"
Да нема рукометних заљубљеника, Тиват би на рукометној мапи, чак и ових екс ЈУ простора, био скоро невидљива тачка.
Након распада СФРЈ, Тиват је постао наследник чувеног умашког КУП-а ветерана у рукомету и место препознатљивог окупљања и надметања ветерана и ветеранки.
Све је почело 1994 године, да би пар година касније основано Удружење ветерана, које је преузело организацију Међународног КУП-а ветерана. Удружење је најпре било под окриљем Рукометног савеза Југославије, па СЦГ, а од распада и последњег трага југословенства је под окриљем Рукометног савеза Србије.
Први председник Удружења је био познати рукометни радник са простора бивше државе, Богдан-Бода Марган, а након његовог напрасног силаска са животне сцене, његов наследник на тој функцији је на основу одлуке Скупштине ветерана, идејни творац КУП-а, Средоје Смиљански.
Пуних 15 година је овај својеврсни покрет на овим просторима растао све више и окупљао рукометне заљубљенике. Тиват је тако постао синоним окупљања рукометних ветерана.
Тако је било све до јесени 2008. године, када се после 15-тог тиватског дружења ветерана, у организацији Удружења ветерана РСС, "шачица" тиватских рукометних ветерана, у име РКВ "Бока" огласила писмом-позивом свим досадашњим учесницима да се у будуће пријаве управо њима за будући тиватски сусрет, у иначе добро познатом термину Удружења!!!
Ова групица локалних(младјих) ветерана, задње две-три године, потпомогнута "саветницима" са наших простора (а ко би други?) је припремала преузимање КУП-а и отела традицију, која је стрпљиво грађена деценијама.
Заборавили су ти исти ветерани да их је управо председник ветерана годинама убеђивао, да је ред да и домаћин има представника на турниру, поред толико екипа које долазе са стране, са простора бивше државе... . Заборавили су да ни малим прстом нису мрднули када је тражена, бар нека и минимална помоћ у смислу људског ресурса (техничког, лекарског, судијског), па је организатор морао да се сналази како зна и уме-претежно доводећи проверене сараднике из свога града и шире.
По свему судећи нису добро научили ону народну "ко тебе каменом -ти њега хлебом"...Очигледно је да су уз помоћ домаћих политичких фактора кренули ови новокомпоновани "организатори" рукометних турнира у јединствену организовану отимачину турнира и безобзирно својатање истог, што је, веровали или не, јединствен случај у рукометном свету!
Тако је Удружење ветерана РСС остало ускраћено даљег гостопримства и покровитељства турнира од локалне самоуправе, упркос минулих 15 година обострано плодоносне сарадње, а да их о томе нико званично није обавестио!
А сви они који ове године иду у Тиват на рукометни турнир ветерана, мора да знају, да то није више онај деценију и по грађен и негован Међународни КУП ветерана у рукомету у организацији Удружења ветерана РСС. То ће сада бити неки други-нови турнир, локално режиран у отетом термину(!),како би само оставио утисак добро познатог континуитета.
Онаквог турнира у Тивту више неце бити! Све што ће се дешавати у овом лепом градићу на пољу ветеранизма биће сасвим-неки нови почетак. Какав-показаће време. При томе никако не треба заборавити ону народну-о отетом...