Марија Лојпур: "Сваки уложени труд се једног дана исплати!"
Рукометом сам почела да се бавим са 11 година у млађим категоријама РК Крагујевац, тадашње Осице. Каријеру сам наставила у најтрофејнијем српском клубу Југопетрол Раднички из Београда, где сам провела две сезоне и освојила национални Куп. За РК Хумел из Београда наступала сам две сезоне, и као најмлађа и најперспективнија екипа у тадашњем тачмичењу, освојили смо Куп Србије и Црне горе.
Рукометну каријеру сам наставила у Италији, наступајући за “Ariosto Pallamano” – Ferrara, “Casalgrande Padana” – Casalgrande, HAC “Nuoro” – Nuoro Sardinija.
2010. године се враћам у Србију, у ЖОРК Јагодина из Јагодине. Након годину дана уследио је професионални изазов и потпис уговора са македонским Вардаром у коме сам играла две године и освојила државна првенства и националне купове, као и треће место на Ф4 турниру Лиге шампиона у Будимпешти. Из Македоније се селим на север, у мађарски РК Сегедин. Уследила је пауза на рукометном терену, јер сам се остварила у најлепшој улози, жене и мајке. Повратак је био за мој матични клуб, РК Раднички из Крагујевца, затим ме пут води у шабачки Медицинар, са којим сам освојила државно првенство 2017, и Бекамент Буковичку бању из Аранђеловца.
Репрезентативну каријеру сам започела у јуниорској репрезентацији, а дрес сениорске репрезентације Србије сам први пут обукла 2004. године. На европским првенстима за државни тим наступала сам у Мађарској (2004), Хрватској (2014) и Србији 2012. године, када је и остварен и најбољи резултат на континенталним смотрама, четврто место. Са репрезентацијом Србије сам освојила сребрну медаљу на Медитеранским играма у Алмерији у Шпанији 2005. године. Највећи успех у дресу Србије остварила сам освајањем сребрне медаље на Светском првенству у Београду децембра 2013. године и од тад сам носилац националног признања наше земље.
Тренутно сам ангажована на месту координатора свих женских селекција РК Раднички 1964 Крагујевац и веома сам срећна и поносна што имам прилику да своје искуство и знање преносим и помажем младим, будућим рукометашицама баш у граду где сам рођена и где сам направила прве рукометне кораке.
Лепота спорта, и самог рукомета, се огледа у константној неизвесности, али и сталној тежњи ка успеху и напредовању. Рукомет је тимски спорт и као такав учи децу животним вештинама, како себи поставити циљеве, као се за њих борити и како до њих стићи кроз сарадњу са тренерима и саиграчима. Једног дана ће нека будућа рукометашица стајати на победничком постољу, са медаљом око врата и бити поносна на успех своје екипе и свој лични успех. Знаће кроз шта је све морала да прође у међувремену да би до тога дошла, али све је то процес и ниједан успех не долази преко ноћи, зато треба бити упоран, веровати у своје снове и никако не одустајати кад је најтеже.
Сваки уложени труд се једног дана исплати!