Катарина Крпеж Шлезак: "Не одустајте, упорност се исплати!"
Рукометом сам почела да се бавим са 14 година. у мом родном граду, у рукометном клубу Сомбор.
Из Сомбора сам 2005 прешла да играм у РТБ Бор који је ушао у то време у Супер лигу, најачу лигу Србије и тамо сам играла две сезоне. Из Бора сам прешла 2007. да играм за Врањачку Бању, где сам наступала две сезоне, и тада смо освојили два пута првенство и Куп Србије.
Из Врњачке Бање сам 2009. прешла у ЖОРК Кикинда, где сам наступала једну сезону. Из Кикинде сам 2010 прешла да играм РК Зајечар и тада сам са Зајечаром освојила дуплу круну - првенство и Куп Србије.
Из Зајечара се 2011. селим у Македонију, у ЖРК Металург, где освајамо дуплу круну – првенство и Куп Македоније.
Након успешне сезоне у Металургу, 2012. прелазим у словеначки рукометни клуб Крим и остајем две сезоне, када освајамо два пута првенство и Куп Словеније и играмо у полуфиналу Лиге шампиона ЕХФ.
Из Словеније се 2014. се селим у Мађарску, у рукометни клуб Ерд, где и данас наступам. Са Ердом освајам три пута бронзу у првенству Мађарске, два пута бронзу и два пута сребро у Купу Мадјарске, а 2016. и 2018. сам била најбољи стрелац мађарске лиге.
Репрезентативну каријеру сам почела у јуниорској репрезентацији, а на ширем списку сениорске репрезентације први пут сам се нашла 2007. године. Први пут са дебитовала на Европском првенству 2008. у Македонији, и од тада нисам пропустила ни једно првенство и окупљање репрезентације. Од 2016 сам капитен репрезентације. На Светском првенству у Србији 2013 године смо освојиле сребрну медаљу и од тада сам носилац националног признања. На Медитеранским играма у Мерсину смо освојили златну медаљу.
На Европском првенству у Француској 2018. године сам била најбољи стрелац првенства, а исте године сам изабрана за најбољу играчицу Србије.
Рукомет је спорт који се некоме можда не свиди одмах, али кад почнеш да тренираш онда видиш колико је то леп и занимљив спорт. Рукомет је спорт који је мене обликовао као човека и као играча. Научила сам да треба да се борим за пта желим, да будем упорна и да не одустајем кад је тешко, већ да јоп више радим док не успем. Бавећи се рукометом мислим да деца могу пуно да науче, да науче како бити део тима, како да се носе са успонима и падовима, да буду упорни и дисциплиновани, пто ће им помоћи на терену, у школи и у животу. Јос једна лепа страна играња рукомета је што ће пропутовати свет и стећи пријатеље за цео зивот. Желим да поручим деци да само раде, да буду упорни, и ако се деси не успех да не одустају, већ да устану још јачи, јер се упорност исплати.