Љубомир Обрадовић: Сви смо свесни тренутка испред нас
Женска репрезентација Србије допутовала је у Сеул после 24 часа пута, након чега их је чекало двочасовно пробијање кроз саобраћајну гужву у једном од највећих градова Азије. Селектор Љубомир Обрадовић, који је на клупи националног тима од средине 2016. године, повео је на пут 18 играчица, са којима ће имати мало времена за припреме пред старт Светског првенства у Јапану, 30. новембра против Анголе.
Чека вас специфично такмичење, с обзиром на локацију, промену временске зоне, као и мањак тренажних дана. Колико ће се припрема разликовати од претходних?
- Нема шта да се разликује, јер практично и нема припрема за Јапан. Пут је дуг, потребно нам је време за аклиматизацију и одмор, међутим, како је нама, тако је свима. Чекају нас три озбиљна противника у Сеулу, Кореја, Мађарска и Русија. Ритам је две утакмице, дан слободно, па утакмица. После тога остајемо два дана у Кореји. Између тих утакмица имаћемо тренинге од по сат времена који ће бити тактичког карактера. Размишљаћемо о Анголи, спремати се, а у она два дана после турнира, посветићемо се и преосталим противницима у групи.
СП 2019 у Јапану носи и тежину одлучујућег када је у питању пласман на Олимпијске Игре. У квалификације води пласман од другог до седмог места уз могућност да због пласмана континенталних шампиона, пролаз омогући и осмо, девето место...
- Са девојкама сам већ треће такмичење, разумемо се око доста тога, разумећемо се још више. Девојке су свесне свега, важности такмичења, пласмана у квалификације. Јапан организује углавном сва такмичења пред олимпијску годину. Идемо да наставимо где смо стали, да пружимо најбоље могуће партије, јер поправног нема. То је то, па ћемо видети шта и колико можемо.
Ангола је први противник. За неупућене, четвртфиналиста Олимпијских Игара у Рију, води их Мортен Субак, Данац који је са Бразилом освојио злато управо у Београду 2013. године...
- Познајем добро прилике, с обзиром да је то португалско говорно подручје где сам дуго радио. Требало је да будем и њихов селектор у циклусу пред Лондон 2012. године. Специфично је то што ни једна девојка не игра у Европи, али и то да су више посвећени женско, него мушком рукомету. Када су биле седме на СП у Француској, свака играчица је добила мерцедес, станд у Луанди и упис на факултет по жељи. То је огромна повластица, зато их нема у Европи. Играју афричку Лигу шампиона, доста путују, доста играју са европским селекцијама. Непредвидљиве су и опасне.
Могу да победе свакога, али и изгубе. Прва утакмица, отварање, веома захтевна, све оно што краси почетак, али надам се најбољем. Како је њима, тако је и нама.
У групи су још најуспешнија сила у овом веку Норвешка, медаљна Холандија, Словенија и Куба.
- Јако незгодна група. Куба није богата као Ангола, иако доста пажње посвећују селекцијама, немају међународног искуства. Физичке предиспозиције су изражене, али на тактичком плану се осећа да им недостају утакмице и то специфично искуство које носе велика такмичења.
Распоред такмичења је такав да све селекције, мушке и женске у врхунском рукомету, чекао "пакао" до наредног лета закључно са Олимпијским Играма у Токију. Како припремити екипу, а с друге стране, сачувати девојке од великих напора?
- Заједно смо били прошле године на ЕП 2018, знамо колико девојака је одсуствовало и колико се повредило током самог такмичења. Да се не понављамо, то је тако, нико не слуша тренере и играче. Играју се и клупске утакмице у недељу увече, а припреме репрезентације почињу у понедељак. Питале су ме и ваше колеге, шта би било да имате два и по месеца за припреме као кошарка и одбојка? Знам шта би било, али џабе је да причам. Мора да се води рачуна о спортистима. Нормално би било да деца добију седам дана да залеће микроповреде, па да се онда крене са озбиљним радом као што је Светско првенство. Када је рукомет у питању, само припреме за Олимпијске Игре су припреме у правом смислу те речи. То је једини начин да би квалитет испливао. Једино тако рукомет може да нађе своје место у сазвежђу осталих тимских спортова. Ту нешто не достаје. Рукомет је много леп спорт и то треба да се види.
Доста се прича о томе да је ово круна каријере за ову генерацију, с обзиром да имамо половину тима са преко тридесет или око тридесет година старости. Како ви гледате на то?
- Овде сам треће велико такмичење. Несрећним сплетом околности изгубили смо једну јуниорску генерацију због организације турнира који је после отказан. Радили смо цело претходно лето, добили од Савеза шест недеља за јуниорке и кадеткиње. Играли смо два европска финала. Многи кажу "од кога сте изгубили", а када победите, онда је то небитно и није друга дивизија квалитет. Хоћу да кажем нешто друго. Постоји доста финог потенцијала, поготово у кадетској репрезентацији. Сплетом околности са нама на Светском првенству ће бити 17-годишња Јована Јововић. Недостаје нам време за рад, такмичења, окупљања, али радимо на томе. Не бих гледао на ово као на круну гемерацоке. Олимпијске Игре су битне, али као и ово Светско првенство, доћи ће и проћи. Репрезентација има већ четири бода за наредно Европско првенство, чекају нас две утакмице са Русијом на пролеће. Радује ме то што су Крпеж Шлезак и Радојевић у другом стању, Каћа Томашевић се већ остварила као мајка. Проћи ће и то, вратиће се, играће за своју земљу. Нема разлога да било која девојка каже доста ми је свега, јер знам да воле рукомет, видим да га воле. Нико више од њих не би желео да иде на Олимпијске Игре. Желимо и ја, и ви, али оне највише желе. Оне су главне глумице, светла се пале због њих, оне желе на ту позорницу. Чекају нас специфичне утакмице, једино са Норвешком нисмо играли у претходном периоду. Ту смо и ми. Француска, Русија, Данска, Норвешка, Шведска, Црна Гора, Румунија, Мађарска, Шпанија, Бразил, Кореја и ми. Набројао сам ових 11, ту ће се тражити седам или осам за квалификације. Ту свако сваког може да победи. Оно о чему не волим да причам, ми не играмо без судија. Критеријум није био уједначен на свим такмичењима на којима сам био. Надам се најбољем и у том смислу.
Без две труднице које сте споменули, неће бити ни Сање Вујовић, а у односу на прошло велико такмичење, ни Марије Чолић и Андрее Лекић...
- Повреде су неминовност, нисмо били комплетни ни једном од када сам селектор. Марија Чолић је послала писмо, захвалила се, Сања је рекла да не може, материнство је материнство. Имамо две труднице, Андреа је доживела врло незгодну повреду, то је оно што сам рекао да сачекамо крај недеље иако је списак објављен. То је то, сви се боре са повредама. Не сме то да буде изговор, да тражимо алиби, после свега, да ли смо прошли овако или онако. Девојке су позване, имају шансу, шанса је врхунска, јединствена, на нама је, на њима је, да урадимо све што може, све најбоље, колико се може. Шта је то најбоље, видећемо када се заврши. А када се заврши, анализа, општа, дубока, стручни штаб и девојке, да би се наставило даље, процес мора да постоји и даље. Систем мора да постоји. Јована Јововић се лако уклапа у то јер дуже време радимо са њом у погону. Шта каже Данска када оде Микел Хансем? Ништа, "имамо четири, пет који чекају да га замене". Ако ми то направимо, иако нисмо по улагањима као Данска, онда ће то бити права ствар. Морамо да верујемо у девојке. Максимално им верујем. Ако некоме даш поверење, вратиће ти.