Професор Копривица: Рукомет је изузетан за развој
Први модул националног семинара за стицање звања мастер тренера у организацији Рукометног савеза Србије биће одржан од 22. до 26. децембра. Тим поводом разговарали смо са цењеним професором Др Владимиром Копривицом, који је дуги низ година сарадник РСС у образовању тренерског кадра и биће предавач и овог пута...
- Мени је увек част да будем део рукометног Савеза поготово у сегменту где могу да помогнем, а то је школовање кадрова. Годинама сарађујемо и надам се да је та сарадња обострано добра. Веома сам задовољан, јер је свака прилика да се дружим са рукометним величинама или младим људима који се школују, шанса да научим нешто ново. Одрастао сам у рукометном граду какав је Врбас и рукомет је од малена био у генима.
Рукомет као игра, колико је захтевна и специфична у односу на неке друге?
- Волим сваки облик спорта, од фудбала до куглања. Сваки спорт је специфичан, има своју тежину и захтеве. Има захтеве за специфичним профилом спортисте који се бави тим спортом. Некада је у питању снага, некада прецизност, некада нешто треће. Рукомет захтева комплетну физичку способност. Нема ни једне физичке способности која није заступљена. Од гипкости, експлозивне снаге, спринта, промена правца. То је изузетно захтеван спорт. Неке ствари ограничава линија од шест метара, у неким спортовима се дуже трчи, али рукомет захтева комплексну физичку припрему. Рукомет треба да буде заступљен у млађим категоријама, изузетан је за развој. Пропаганда треба да буде већа, да буде што више школских такмичења. Сећам се у Врбасу није било места на трибинама током школских првенстава, то је био прворазредан догађај за све. За нас који смо играли, били смо звезде у школи. Тај дух надметања у школама је потребно вратити, а то даје резултат када се крене даље у клубове. Рукомет треба да потражи своју базу пре свега у школама.
У години пандемије питање свих питања, с обзиром на проблеме са календаром такмичења, јесте како уловити спортску форму?
- Све завршава у спортској форми, све се ради у циљу да се буде у форми и то пред најважније такмичење. С обзиром на болест играча, на отказивање тренинга, на карантине, на играче који испадну из своје индивидуалне форме, да су путовања често отказивана, да нема оне стабилности коју имамо у нормално години, скоро немогуће је планирати. Мора се тражити најбоља могућа варијанта, то је непрестано трагање. Пандемија је донела једну другу димензију неочекиваних резултата. Можемо видети у било ком спорту да фаворити губе од атусајдера, да су необичне табеле за разлику од претходних сезона. Донело је нешто интересантно свету спорта. Свако зло има неко добро. Видели смо хрватске рукометашице или погледајте у фудбалу како пролазе Барса и Реал, у кошарци један Ефес сада губи или Фенербахче. Све је апсолутно неизвесно и много је тешко тренерима. Они ће бити највеће жртве свега овога, играчи и спортисти. Тренери ће често добијати отказе и узалуд је правдање, онај ко руководи клубом тражи резултат. То ће се дешавати. Црна страна су повреде и произилазе из дисконтинуитета у тренингу и такмичењу.