Пред завршетак квалификација за ЕП, Момир Илић: "Освојићемо четири бода"
У среду у Зајечару од 18 часова, Србија игра претпоследњи меч у квалификацијама за Европско првенство у Аустрији. Противник су нејака Фарска Острва, али поучени искуствима из прошлости, од наших рукометаша се очекује да овај меч одраде са 100% озбиљности и тако направе увертиру пред пут у Италију, где би победа значила и пласман на ЕП у Аустрију, јануара 2010. године. После пораза у Чехову од Руса, а после дугог пута, који је оставио трага на играчима, будући да су се у Београд вратили тек у понедељак увече, разговарали смо са једним од најбољих актера сусрета, левим беком, Момиром Илићем (28).
- Под неким тешким условима смо отишли у Русију. Тамо су нас лоше дочекали и све је било на једном ниском нивоу, и превоз, и смештај. Мислим да то нису стандарди Европске организације, али добро, не може то да буде изговор. Утакмица је протекла добро до неког 45. минута, водили 24:21, имали напад. Само нашим грешкама, ми смо изгубили ту утакмицу. Брзоплето смо решавали неке ситуације, они су то искористили и завршили меч у своју корист. Морамо доста да радимо на томе, да држимо концентрацију до краја утакмица, јер нам се то сада већ често дешава, да паднемо. И на Светском првенству, против Данске и Немачке, имали смо велику разлику и брзо је прокоцкали. Што се тиче атмосфере у екипи, јако добро смо функционисали. У тих 45 минута, ми смо доминирали и они нису имали решења за нашу игру.
Да сте победили у Русији, Ви, старији играчи могли бисте практично да идете на одмор. Сада, Фарска Острва му дођу као тренинг, али Италија ће морати да се одради максимално...
- Па, сигурно. Да смо победили у Русији или да је Босна изгубила у Швајцарској, ми би добили који дан слободно. Овако, морамо да упишемо сва четири бода без икаквих калкулација. Што се тиче Италијана, имамо бољу репрезентацију, али добро, они на свом терену мало другачије играју. Ипак, разлика у квалитету је велика и не би требало да буде проблема.
Оно што радује све рукометне људе у Србији јесте вест да ће један "Орао" од следеће године играти, вероватно, по броју навијача, организацији и свему што прати шампиона најјаче лиге на свету, у најјачем клубу на свету, Килу. Ако правимо једну необавезну паралелу, Немања Видић и ти сте вршњаци, а Кил је у рукометном свету одавно, Манчестер Јунајтед...
- То је био мој сан, као и сваког играча који игра рукомет. Ту нема много шта да се каже. Организација је на врхунском нивоу. Својим радом и залагањем, могу да кажем да сам је заслужио. Дуго сам чекао ту понуду. Кил је нешто што треба да се чека. Презадовољан сам. Четири године уговора. Моћи ћу да освајам титуле. То је јако леп осећај за играча. На мени је да играм као и до сада, и надам се да ме пехари неће заобићи. Кил је у рукометном свету "број 1" и уз Сиудад Реал, рукометни врх.