Вести

Велимир Марјановић: "О Цветковићу ће одлучити УО"

Вруће рукометно лето, дочекало је челнике РСС-а. Поред организације Европског првенства за кадеткиње, највећег подухвата од настајања Србије као самосталне државе, оно што је тема број 1 спортске, али и жуте штампе ових дана, јесте и раскид у комуникацији између челника Савеза и селектора сениорске репрезентације, Јовице Цветковића. О томе, као и циљевима Савеза у годинама које следе, разговарали смо са председником УО РСС, Велимиром Марјановићем, који је на изборној Скупштини прошле недеље, поново изабран за водећег човека српског рукомета.

На почетку, честитке за реизбор на место председника УО РСС. Изабрани сте готово апсолутном већином. У земљи и друштву крхке демократије, то са једне стране може да плаши, док са друге може радовати, да један човек и његов тим добију апсолутно поверење.

- Хвала на честиткама. Као и сваком човеку, годи ми да се у рукомету десио пример да председник издржи један мандат, а камоли буде поново изабран. То даје снагу, јер смо испунили сва обећања, ни мање, ни више од тога. Људи су прихватили тај концепт. Скупштина је тело које је изабрано по једном регионалном принципу и да делегати цене нашу политику раврноправног уважања и развоја рукомета, и у сегменту клубова, и заступљености у УО и осталим телима Савеза, најбоље се види по исходу гласања. Мислим да подршка иде и одатле, од паметног вођења политике и да није само масовно дизање руку, које плаши. То су људи који у сваком тренутку, када ствари не иду онако како им се допада, могу да промене своје одлуке. Сада имамо четири седнице Скупштине, за разлику од затечене једне, годишње. Када радите са људима тако, они су свесни да имају право одлучивања. Данас подржавају, сутра не. Тако да нема опасности да неко злоупотреби апсолутну подршку и почне да то приватизује или користи на погрешан начин.

---

Састав УО се није пуно променио у односу на претходни мандат.

- Добили смо Момира Рнића, Иву Станковића, Драгу Менићанина и Пашића. То су различити концепти, а сви су они потребни у одређеним сегментима. Желимо да у УО имамо што више рукометних људи. То је концепт УО који задовољава јаку заступљеност региона и клубова. Ми овде говоримо о неком мандатарском систему и ако је он јако мало заступљен. Не постоје људи које сам ја довео из свог бизниса, живота или било чега, већ се ту ради о задовољавању свих региона и рукометне реалности у Србији, што јесте прихватљив концепт. Када ви то испоштујете као мандатар, наравно да то људи подрже.

Имамо и нека имена у рукометној структури, која, рекло би се, не подражавају рукометни прогрес, којем тежимо. На пример, потпредседник Скупштине, Ђолић је и председник Расинског округа, који је у претходној години доживео једну резултатску трагедију античких размера. Наиме, сви клубови (Оба крушевачка Напретка и обе Жупе) су испали из својих лига и налазе се на ивици егзистенције. Имамо Аврама Илића у Надзорном Одбору, који је више пута кажњаван због физичких напада на судије...

- Разлика је што је овде реч о скупштинском делу рада. Делимично ти аргументи стоје, али су у надлежности Скупштине. Код Расинског округа, можда је мотив пружање подршке крају који има потенцијал, Крушевцу. Нису му се окренула леђа, већ дала подршка да поврати позиције. Ако је то била жеља, ја се слажем. Ипак, мој начелни став да је то ствар Скупштине.

Када се осврнете на протекли период свог председавања, која је најбоља ствар коју сте урадили?

- Резултат је увек највидљивија ствар, а да би дошли до тога, требали смо створити систем. Стварање система је најтежи посао, да свако ради свој посао, а да Председник не мора да лупа шаком од сто, како је то некада било. То иде полако, али мора да се уради. Ни сада није идеално, али сваки систем је бољи од непостојања система. Мислим да је то највећи успех, јер ће се тешко десити да људи који нас наследе могу да иду уназад. Тешко ће се више десити време диктатуре, јер ће од сада људи моћи да кажу, "Стани, не може то тако". Не да идемо уназад, а да не постоји ни УО, ни Скупштина, ни једна Комисија. Са системом, иде јавност у раду свих органа, концепт за који су сви рекли да је немогуће остварити, а ипак смо успели. Са те две ствари, дошло је до мира у кући. Он никада не треба да буде лажан, јер је нормално да увек има дискусија. Ипак, мир око најважнијих тачака даје резултат. Организација која води унутрашње ратове, никада не може да води спољни рат. То је показало искуство, јер смо некада имали златне генерације, које су освајале само трећа места, јер нису имале мир. Мир у организацији је омогућио да добијемо ЕУРО 2012, мир је донео ванредно Европско првенство, мир је донео да можемо да стварамо три године репрезентацију. Хвала на томе, јер јавност овде још увек трпи, јер још може боље. У прагматичном смислу, финансијска стабилност је велики успех у времену кризе. Прошле године смо имали пораст броја клубова и играча за 15-18%, што је базична ствар у нашој стратегији.

Сада када сте добили апсолутну подршку, шта ће бити са Статутом и системом такмичења? Односно, да ли ћемо у будућности имати истинску, мању и организованију Супер лигу, а не "Лигу бе брига", где већина клубова грца у дуговима, а неколицина окупља играче само пред викенд, када се играју утакмице. 

- О систему такмичења, већ ћемо крајем августа имати тематску Скупштину. Ту би људи рекли шта мисле и шта хоће, да не буде двојне слике, оно о чему смо већ причали, сви смо за смањење, а онда када треба да се гласа, нико није. Уколико би ту било задовољавајуће већинско мишљење, могли би тада да усвајамо, а већ за наредну сезону да мењамо. Финансијска криза можда нам помогне у свему томе. Од прве лиге треба направити уско грло, где би горе ишли само најјачи, а надоле се ширити, јер је то јефтиније. Код Статута није Савез повукао кочницу, већ Министарство чека Закон о Спорту. И други разлог, Држава је прешла на концепт седам региона, а ми смо морали да одустанемо од четири региона, јер морамо да пратимо Државу, јер ће то бити финансијски центри, који ће давати снагу регионалним лигама и клубовима. Имаћемо седам регионалних селекција по 18 играча, што је 130 играча, где би имали увид у неку децу, која раније нису могла да дођу до изражаја у оваквој поставци. Значи, Статут не зависи од нас, а већ од 25. августа, потези ће бити чињени у правцу промене система такмичења.

Како објашњавате више новца у женском рукомету у односу на мушкарце?

- Савез је послао поруку да постоје услови да се уђе у рукомет и да нико неће бити изигран. Код жена се у старту мислило да се са мање новца може доћи до успеха, мада су сада ти буџети у рангу мушкараца, што је добро, јер се приближавају европском нивоу. Локалне средине стоје иза клубова, што ми подржавамо, јер је тако свуда у свету. Имамо пример Монпељеа, где је цела регија стала иза пројекта клуба, да освоји титулу у Лиги шампиона. Жене су прве кренуле у овим занимљивим градовима у унутрашњости, као што су Кикинда, Бања, Ниш, Зајечар. Код мушкараца сви имају скепсу, јер је реч о већем новцу, али ево, видимо пример Колубаре. Рукомет је спорт мањих средина и најбољи излаз у Европу за провинцију. На Скупштини сам рекао, ако постоје клубови, као код жена Кикинда, Зајечар, Наиса, Бања, код мушкараца Колубара, који могу да иду брже, требали бисмо им оставити ту трећу траку, да иду бржим темпом од Лиге и осталих клубова. 
На том возу могу се остали качити, јер ако имамо такве конкуренте, онда смо мотивисанији да их сустигнемо. Јаки примери могу да скрате период јачања целокупног рукомета.

Тема свих тема ових дана је прича око сениорске репрезентације и питање статуса селектора Цветковића. "Орлови" иду на друго такмичење у две године. Континуитет је постигнут...

- Све иде током који је зацртан. Пласирали смо се на Светско првенство, остварили планирано тамо. Наравно да има кривудаве линије, којом можемо бити задовољни или не, али све иде по плану. Пласман на ЕП је права ствар и то се очекивало од ове селекције. Са 2012. годином, то су три велика такмичења у овом ОИ циклусу. Добрим резултатом на ЕУРО у Аустрији, добијамо шансу за бољу позицију у баражу за СП у Шведској. Ако би и то везали, могао бих да кажем да би 2012, била европска или олимпијска медаљна година. Репрезентација која пролази на три такмичења, на четвртом је у медаљној форми. Биће тешко у Аустрији, јер смо због другог места у слабијем шеширу и имаћемо тежу групу. Верујем у ову репрезентацију да ће дати све од себе. Објективно је очекивати пласман од осмог до 12. места, што задовољава бољу позицију у баражу. Она прича, шта смо некада били, Југославија по успесима на светксим првенствима заузима тек осмо место. Чак је и то једна имагинарна слика и тај пласман у осам је велики успех у рукомету. Као Савез смо реално у 8, 10 најбољих и надам се да у наредном периоду нећемо испадати одатле.

Колика је ту заслуга Јовице Цветковића?

- Нема оног ко није учесник у том пројекту, а да није заслужан. Наравно да је Цветковић заслужан. Он је изабран од стране овог УО, када се репрезентација стварала од нуле. Његово довођење је било једно од првих корака на предлог комисије Спасојевић, Благојевић и Ђурковић. Тај концепт је у овом периоду био одржив и наравно да заслуге припадају прво играчима, затим селектору, а онда Савезу. Вероватно да није било заједничког рада, не би било успеха. Такође, не би могао да се створи култ селектора, да није било подршке Савеза, који је и стварао тај култ. Селектор, ко год то да буде, за нас ће увек бити један једини и најбољи на свету. Тако механизам функционише, јер мора да постоји вера у тог човека, ако се жели успех. И убудуће ћемо тако радити, све док је то могуће. Ми смо имали жељу да са Цветковићем радимо до 2012. године. Нажалост, дошло је до размимоилажења у погледу радних услова. Дошли смо до позиције, где се не слажемо. Нажалост, та позиција се пренела преко преговарачког стола и отела се контроли. Све до тада је могло да се иде ка решењу, али када одете од стола и кренете другим путем, наравно је да се стране удаље и питање је да ли се могу више наћи.

Значи, сарадња са Цветковићем је завршена прича?

- УО је место где се такве ствари решавају. Наравно да ће Председник ту дати извештај. УО је до сада у свему подржавао селектора. Међутим, питање је како ће после ових неоснованих оптужби УО реаговати.

То су ваши дугогодишњи сарадници, па одлука може да се назре?

- 25. јуна истиче Цветковићу уговор. Први наредни УО ће се бавити тим питањем. Догађаји и артиљеријска паљба на Савез у задњих 20 дана нас је доста удаљила, после свих оптужби. Сви људи из УО мисле да су оптужбе неосноване. Једино што је основано је разлика у виђењу на финансијски статус селектора. То је једино у чему се селектор и Савез разилазиле.

Где је био кључ разлаза са селектором?

- Ми смо нудили четири хиљаде Еура месечно ове године, пет идуће, па шест и седам, 2012. године. Цветковић је тражио већу плату од четири хиљаде и да ради у клубу. Када смо расписивали конкурс, тражили смо селектора који ће бити максимално посвећен репрезентацији, јер је тада била реч о младој репрезентацији. И тада је јавно објављен податак да ће селектор имати 2000 Еура плату. Чак су и прихваћена одступања, па је дошло до повећања плате. Ипак, неки делови уговора не могу да се мењају, поготово у земљи где се реално тешко живи. Када слику о раду од 330 дана у репрезентацији, са 30 дана одмора, претворите у 90 дана, када имате обавезе и у клубу, онда је све другачије. Могуће је да се тада договарало на тај начин и по том услову, можда би другачије било договорено. Али када су друге карте на столу и имате једну врсту жеље, а онда дође до драстичних измена, мења се све. Морало је бити више компромиса.

Да ли мислите да ће смена Цветковића бити један непопуларан потез?

- Пре свега, нема речи о смени. То је једна вербална превара. Цветковић је сам скратио уговор са 2012. године на јун, не Савез. И није Савез рекао, "не требаш нам више", него Цветковић, "не можете да испуните моје услове, ја идем". Не сме се довести у забуну јавност да је неко смењивао Цветковића. Никад, јер га не би ни подржавао. Он тражи побољшање које ми не можемо да испунимо. То се не уклапа у концепцију Савеза, јер смо желели овако да идемо до 2012. године. Ако то већ мора да се догоди, ако нема излаза, можда је ово најбољи тренутак, када нема великих резултатских захтева. И добро је, остао Цветковић или не, видети шта су домети, а онда у наредним годинама до 2012. године додати пун гас. Незгодно је имати проблеме у годинама када очекујете резултат. Неће бити притиска, јер ћемо ићи на ЕП без великих амбиција. Долазе нам и Французи у октобру, када ћемо имати добру проверу, где смо и шта смо. Ко год верује у ове играче, он би радо остао до 2012. године, делио са њима добро и зло, а онда то капитализовао. Ја разумем жељу да се капитализује рад, али не разумем искључивост да то мора одмах и сада? Ако верујете у овај тим, онда останете још три године, направите резултат, па онда то наплатите. Направите резултат и онда одете за највећи новац, за 20 хиљада Еура у Немачку, а не правити неке половићне концепте, Србија и неки клуб у региону. 

Селектор је дуго вас апострофирао као човека у кога има највеће поверење, а сада сте постали човек на кога има највше замерки.

- Ту је мењан круг противника. Прошли су сви кроз ту фазу, почев од Ђурковића, Спасојевића, Достанића и сада мене. То није спорно, функционери и требају да сносе одговорност, али мора да се зна да председник Савеза није председник клуба. Председник Марјановић не да селектору услове које жели и онда се ту неко љути. Овде је концепт Савеза, где нико не сме да по приватним симпатијама располаже спонзорским и државним новцем, него се мора прострети по губеру. Треба и генерални секретар да има пет пута већу плату, што је реално, јер на његовим леђима стоји оперативни рад у Савезу, па нема. У ситуацији када директор Телекома има плату од 150, 200 хиљада, не можете се гађати са пет, 10 хиљада Еура, а да немате покриће. Који је то фонд радних сати, шта ће урадити, која је одговорност ако се не оствари резултат, која је награда? То су врло озбиљна питања, а људи њима приступају као ствар добре воље. Ако ми не испуниш, немаш добру вољу. Није, постоји једна друштвена одговорност мене као председника Савеза. Ако ја добро штитим интересе Савеза, онда прихватам да будем главни кривац. Ту се морају узети у обзир чињенице да је ово најдужи стаж једног селектора, три године, и да је самом селектору ово најдужи стаж у његовој каријери. Да није било подршке и добре воље, па не би се то десило. И сада када погледамо Македонију и Фарска Острва, па Исланд, Чешку, СП, проблем са новинарима, увек смо били уз њега, целом душом и веровали да ћемо ићи са њим до 2012. године. Зашто је овај метод разговора изабран? Можда је некада пролазио, па су и сада мислили да је тако.

Опет је рукомет на страницама "жуте штампе". Када је тамо, значи да није добро. Зашто се то само рукомету дешава, а не може одбојци, кошарци?

- Тешко питање. Можда зато што је наслеђена позиција те одбојке била другачија, без неких великих амбиција, без оптерећивања прошлошћу. Она није наследила период осамдесетих, па да из тога креће сва та врста слободе у изражавању. Одбојка је кренула од нуле и стварала успехе у периоду који је био модернији. Ово је образац понашања од пре 20 година, који сада не може да прође. Принуђени смо да радимо у једном оквиру људи, где кружимо и обрасци су исти, и код играча, функционера, стручњака, новинара. Већина наших виђенијих стручњака важи за људе који су успели у осамдесетим. Млади људи који се развијају сада, знају да ово не пали више. Овим начином обраћања се дисквалификујеш за друге послове. Мислим да све ово неће вратити рукомет уназад.

Селектора су јавним писмом подржали играчи. Како гледате на то?

- Наравно да играчи треба да подржавају селектора. До задњег дана он треба да буде најбољи на свету. Они се не мешају у финансијске односе Савез-селектор. У самом писму, које смо ми као Савез доставили медијима, нема пуно детаља. И да сте дали УО да у добром делу потпише то писмо, и ми би потписали. Међутим, и у самом писму има много нелогичности. Не верујем да би један играч написао да су Немци европски прваци. То је капитална грешка. Мешање ЕП и СП је адкеватније људима који су ван терена. Не бих превише трошио енергије на то.

Да ли се плашите неких проблема у будућности, ако се ипак, не уважи став момака, који су три године, заједно са стручним штабом стварали једну атмосферу и резултат?

- Теоретски може да дође до тога, али би то било тотално невиђено у Европи. Играчи не постављају селекторе, нити они у својим клубовима постављају тренере. Сваки репрезентативац игра за Србију, ни за селектора, ни за председника. Не видим да ту може бити реалних проблема. Та одлука се може њима мање или више свидети, али репрезентација је нешто више. Такво понашање би било неприхватљиво.

Почетком јуна у баражу за Светско првенство у Кини, сениорке су изгубиле од Немачке. Како сте видели те мечеве?

- Нисам задовољан. Не самим непроласком, зато што против Немачке то није било реално, јер у најбољој процени су шансе биле 60 - 40%, будући да су оне корак испред нас, а да зенит женске репрезентаицје очекујемо чак и касније, 2013. године, већ зато што се није погодило да одиграмо онако како можемо и знамо. Очигледно је у Зајечару дошло до блокаде и да није ишло онако како смо очекивали. Десио се такав дан. Ова репрезентација има снаге да после та два пораза и даље верује у себе. Иду квалификације за ЕП. Надам се да ће играчице одржати победнички дух, а не да се враћају у мислима на Зајечар.

После ЕП у Македонији, били сте задовољним игром девојака и радом Часлава Динчића. Ипак, дошло је до прекида сарадње, а затим је дошао Драган Марков, а за њим и Милорад Милатовић. Није било конкурса?

- Мени се игра у Македонији свидела, иако нисмо прошли даље, о чему су одлучивале финесе. То је било оно што очекујемо од репрезентације у том тренутку. Игра је била добра и видело се напредовање. Ипак, Динчић је урадио оно што је непростиво. Напад на ЕХФ и судије су недозвољиви, јер је тако свуда у Европи. Динчић је направи тај кикс, који скупо кошта српски рукомет и ми смо тај потез повукли. Осим Цветковића, Динчић је први селектор који је издржао цео уговор. Њега нико није сменио. По истеку у априлу, ушло се у процедуру. Садашњи стручни штаб, није ни изабран да би ми говорили о конкурсу. С обзиром на ситуацију, ми смо рекли, направићемо ВД стање и после избора новог УО, приступићемо конкурсу. Ни Марков, ни Милатовић нису изабрани без конкурса. Милатовић је избор Драгана Маркова и ако они могу заједно да раде, као концепт искуства и младости, онда би то био успех и Савеза, и репрезентације. Кружење у три, четири имена пре 20 година је нешто што ми и сада плаћамо. Једини начин да направимо тренере је да уз старе искусне прикључимо младе, да их стварамо. Младима се никад не верује. Увек се каже, "па он не би прошао". А онда дође старији, па се показало да и то није довољно да се прође. Ако заједно раде, ако Милатовић да играчицама знање, а Марков довољном брзином напредује, тај концепт заслужује подршку и на конкурсу, који следи.

У четвртак креће Европско првенство за кадеткиње у Врњачкој Бањи и Нишу, до сада највећи пројекат РСС-а.

- Велика је ствар што нам је ЕХФ поред осам кандидата дао то да организујемо. То је велико признање Савезу. Од Министарства смо добили прошле године награду као најбољи Савез, а од ЕХФ-а је стигло ово признање, као и ЕП 2012. године. У организационом смислу, то је добра проба, мања, али врло валидна. Највећа добит наша је зближавање наших радних тела и ЕХФ-а. Долази и до финансијске добити, с обзиром да све екипе плаћају котизацију, а долази и до популаризације у тим срединама, које имају развијене женске клубове, што опет значи више деце у рукомету. Немамо пресију да репрезентација оствари неки успех, имају јако тешку групу. Желимо у том концепту да радимо, да правимо играче за сениорску репрезентацију, да нису пресудни успеси у тим генерацијама. Надам се да ћемо то успети у наредном периоду и код мушкараца, док је код жена то већ случај, јер постоји једна устројена линија.

Жика Богдановић