Милосављевић: Имамо одговорност према рукомету у Србији да се покажемо у најбољем светлу
Мушка сениорска репрезентација Србије налази се у Катовицама где у петак од 20 часова започиње свој пут на 28. Светском првенству.
Стручни штаб јасно је одредио циљеве пред светску рукометну смотру, али се до њих долази утакмицу по утакмицу, почевши од сусрета са екипом Алжира.
О наступу који нас очекује, о генерацији која представља Србију и одговорности коју добар резултат са собом носи, као и о различитим перспективама, разговарали смо са играчком легендом, а сада важним чланом стручног штаба Тонија Ђероне – Жикицом Милосављевићем.
”Идемо корак по корак, али гледамо више и даље циљеве! То је начин да приступимо свакој утакмици на јединствен и посебан начин. Тако смо их припремали и тако их представљамо играчима. Ипак, то не значи да анализа потенцијалних противника у другом кругу већ сада није направљена јер када крене првенство, времена је јако мало, а наша је обавеза да ништа не препустимо случају.”
До премијере у Сподек арени остало је још неколико дана, али се сваки користи максимално ефикасно.
”Имамо довољно времена, користимо последње тренутке да тренинзи буду усмерени на тактичку припрему, на упознавање са објектима, атмосфером. Важно је да осетимо дворану и да ”дотерамо” форму да почетак буде на прави начин. Прве утакмице на првенству су јако тешке, ја то најбоље знам! Без обзира на то ко вам је противник, сигуран сам да трема постоји, али ћемо је искористити да нам буде ветар у леђа.”
Припремне утакмице са Шведском значиле су пре свега на пољу самопоуздања и позитивног уласка у такмичарски ритам.
”Када смо организовали утакмице са Шведском, били смо свесни да играмо против актуелног европског првака што смо и желели. Ако хоћемо да се приближимо светском врху, морамо да играмо са најбољима и у односу на њих правимо стратегију, тактику и сагледамо где смо. Резултат који смо остварили је нешто што није дошло од пре месец дана. То је нешто што градимо од када је дошао Тони Ђерона. Створила се реална основа за нека очекивања. Међутим, ефекат на самопоуздање је примаран, док је стручном штабу омогућено да сагледа шта је још потребно да урадимо да ово постане стандард,” јасан је Милосављевић и додаје:
”Познавајући наш народ и играјући много првенстава и таквих утакмица, морао сам да реагујем у једном тренутку што и јесте моја улога у овом тиму да њима кажем да оно што је до сада било изненађење, сада постаје нормално. Такве противнике као што су Француска, Словенија, Шведска се побеђују, али у томе треба остати сведен, миран, чврсто на земљи.”
Јавност у Србији много дуго чека рукометни резултат на сениорском нивоу, самим тим одговорност националне селекције је много већа од самог наступа на Светском првенству.
”Неће бити ни мало лако играти једно велико такмичење, али мислим да су играчи свесни своје одговорности. И ми очекујемо тај резултат и мислим да су ови играчи спремни да прихвате ту улогу. Рукометна јавност и јавност у Србији уопште с правом верују у ову генерацију која постепено стасава у екипу спремну за велика дела. Једино што је за реализацију тога потребно време.”
Транзиција од легендарног десног крила до стручњака поред терена није била лака, али искуство које Милосављевић има изузетно доприноси новој улози.
”Сваки пут када одем на тренинг и када их видим у тој дивној атмосфери пожелим да сам и даље на терену са њима! Најсвежији пример за то је утакмица против Шведске. Мислим да сам их само једном победио у каријери, у борби за медаљу 1996. После тога сам сваки пут од Швеђана изгубио и било је дивно гледати момке како остварују тај добар резултат. Сада је улога мало другачија, сада је на мени да њихове специфичности усмерим да буду за добробит тима, али од момака добијам максимално поштовање, али оно што је најбитније јесте да га на највећем могућем нивоу пружају један другом.”
