Рукометни савез Србије

Петронијевић: Будућност рукомета је у развојним програмима

Поред мушке сениорске репрезентације, судијског пара Јовандић-Секулић и делегата Јована Попадића, Србија има представника и у самом врху организације светске рукометне смотре.

Професор, доктор наука, спортски радник, тренер, вечити заљубљеник у рукомет, полиглота, све ово и много више је др Милан Петронијевић.

О томе колико је велики значај што Србија има једног таквог истакнутог професионалца без којег од саме утакмице до преноса уживо ништа не може да крене, говори и сам Петронијевић:

”Још из времена бивше Југославије датира интересовање државе за такозвану ”спортску дипломатију”, односно да Србија има представнике и у спортским форумима, не само у међународним институцијама каква је IHF. Храбри ме чињеница да је Министарство спорта oсновало Нацинални савет за спорт Републике Србије јер осим развојним питањима, убеђен сам да ће се бавити и стратешким темама које истичу значај оваквих улога у свим спортовима.”

Тешко је побројати све рукометне догађаје на којима се Милан Петронијевић нађе у току једне године, али оно чему је посебно посвећен и што га испуњава јесу пројекти ”Мини рукомет” и ”Мaster Coach“.

„Мини рукомет је један развојни пројекат и као такав пружа увид о прогресу кроз одређено време. Када смо почели са програмом 2010. године, мини рукомет јесте постојао, али не у организованом облику у ком данас живи. Пројекат ”Мини рукомет” је започет уз помоћ Европске рукометне федерације и толико је добро прихваћен не само у Србији, већ и од EHF-a, да смо ми на име тога добијали трогодишње програме подршке четири пута за редом. Ове године се структура програма подршке мало променила, али смо ми поново у процесу добијања наредног.”

Први ”Мaster Coach“ програм одржан је у Србији за време Европског првенства за рукометаше 2012. године.

”Са тим искуством Рукометни савез Србије наставио је да ради на томе и сада је достигнут тај ниво да се на годишњем нивоу одржавају семинари који у просеку окупљају 30 до 40 полазника, што није мали број, док се потврда квалитета огледа у томе што и други савези зову да се њихови представници укључе у нашу едукацију.”

Академска позадина даје на кредибилитету спортским радницима. Као професор и доктор наука Милан Петронијевић уважава велико поштовање Светске рукометне федерације иако она није пресудна за квалитетно обављање посла на светским шампионатима или Олимпијским играма.

”Едукативна позадина утиче на ауторитет међутим то је академско звање које за овај посао није неопходно, али доприноси.”

Један радни дан на првенству немогуће је сагледати у целости и побројати све задатке. Петронијевић се неретко и запита како је могуће да се све са ”check” листе заврши.

”Треба истаћи да на једном првенству не постоје два идентична дана! То је уједно и лепота овог посла. Од различитих послова административне природе, синхронизованог рада свих служби и организационих јединица Локалног организационог одбора и ИХФ-а, до непредвиђених ситуација које је потребно решавати у ходу, све је потребно извести да функционише као сат и без великих осцилација.”

Искуство Милана Петронијевића омогућава му да неретко антиципира проблем и пре него се деси, али лакоћа којом то обавља јасно ставља до знања колико ужива у свом послу што је за успех у рукомету на свим позицијама пресудно.