Ђерона: На правом смо путу за још веће резултате у будућности
Мушка сениорска репрезентација Србије данас се враћа у Београд са Светског првенства које се одржава у Пољској и Шведској на којем је оставила изузетан утисак упркос томе што се није домогла борбе за највиши пласман.
Селектор Србије, Антонио Ђерона истиче да је екипа на правом путу и да се развија у репрезентацију која ће у будућности бити спремна за велика дела, али да је за такав резуултат потребно време. Са овим искуством и континуитетом струке којом руководи Ђерона, Европско првенство у јануару 2024. реалан је циљ, али и борба да се преко њега стигне до Олимпијских игара, што би била круна ове генерације.
Рано је за анализу, али када се осврнете на то где смо били на почетку и како завршавамо шампионат, који су Ваши први утисци?
„Мислим да смо постигли одређен напредак, али недовољан за нешто веће. Изгубити голом разлике од Немачке и три од Норвешке није срамота. Победили смо све остале екипе, али нисмо били спремни да се боримо за веће циљеве. Не смемо заборавити историју ове екипе. Иако имамо играче који су у својим тридесетим, неки коју годину мање, они нису навикли да са репрезентацијом играју утакмице на овом нивоу и то је оно што овај тим треба да научи. Такође, ту су млади играчи који својом игром озбиљно претендују да у будућности имају већу улогу као што су Стефан Додић и Марко Милосављевић. Надам се да ћемо се изборити за наредно Европско првенство и уз додатних годину дана рада заједно, бити у стању да одемо корак даље.“
Стефана Додића очекује још једно Светско првенство ове године, за играче до 21 годинe.
„Пратићу помно првенство које је пред нама, посебно јер на претходним утакмицама квалификација за Европско првенство које се игра 2024. године, имали смо играче из те генерације попут Луке Рогана и Милоша Коса који су имали запажене улоге. Јако је важно за Стефана да одигра то првенство на својих 100% могућности, али и да се додатно развија на пољу снаге док је када је рукомет у питању изузетно талентован и вешт. Јако добро разуме игру, али је важно да се са физичког аспекта додатно унапреди. Сегмент игре на ком има места прогресу је и игра у одбрани, док ћемо после првенства видети на које још играче можемо да рачунамо у будућности. Треба да дају све од себе и оду што је даље могуће као што је то био случај са првенством Европе где су у својој генерацији освојили бронзану медаљу.“
Однос према екипи Србије се знатно променио, противници нас посматрају са више респекта, виђено је да селектор Немачке у утакмици са Србијом слави сваки постигнути гол као да је победоносни.
„Рекао сам екипи да сам јако поносан на њих због тога! Ово је екипа која је сада спремна да игра две јаке утакмице у истој недељи као што је то био случај са Француском, затим Словенијом и потом Шведском. Важно је да људи виде како се екипа бори на овим утакмицама јер на свакој следећој утакмици имаћеш већи респект противника. И даље има простора за напредак свакако, посебно у утакмицама где једна лопта одлучује све.“
Међутим, то је нешто што морају и на клупском нивоу да раде.
„Пре следећег великог првенства имаћемо поново само две до три недеље за припрему и зато је важно да играчи који конкуришу за репрезентацију индивидуално ураде више и да се не штеде у својим клубовима. То сам им рекао и после утакмице са Холандијом у свлачионици, да њиховим телима и психи требају јаке утакмице што је чешће могуће јер за такмичења која трају дуго као што је Светско првенство то може да направи разлику. Замислите да сада, уместо што се враћамо кући морамо да играмо четвртфинале? Наравно да би екипа кроз срце, жељу и мотивацију пронашла снагу за све до краја, али је потребно то моћи и када то није случај.“
Анализа других репрезентација на Светском првенству није изостала.
„Морам да кажем да смо време проводили највише гледајући утакмице Србије и противника када нисмо играли због припреме наредних мечева. Прексиноћ сам имао прилику да погледам утакмицу између Француске и Шпаније. Оно што је јасно јесте да је рукомет постао јако брз спорт. Све је теже екипама које користе једну групу играча у одбрани и другу у нападу због темпа који је наметнут. Такође, екипама су потребни играчи који су физички у јако доброј форми. У првенству Србије треба такође усмеравати младе играче који имају репрезентативни потенцијал да што више раде на брзини и снази. Холандија је јако добар пример за то. Јако је лепо видети их како играју, са пуно брзих акција, лажних финти, ”цепелина”. Таква игра може довести и до великог броја изгубљених лопти, али чини наш спорт атрактивним за гледање.“
Ростер Норвешке прави превагу и то је модел који је потребно применити.
„Ви уколико извучете Сагосена из игре ту је Јоханесен. Јоханесена у сваком тренутку може на истом нивоу да замени О’Саливан. На свакој позицији у сваком тренутку имате два до три врхунска играча која могу да играју по 60 минута, да шутирају прецизно са дистанце и трче све време. Физички апскет је постао јако важан и неки од наших играча морају да унапреде тај сегмент игре.“
Поред Шпаније којој селекцији Антонио Ђерона жели титулу, кога види као потенцијалног шампиона?
”Ако Шпанија није та која ће се доћи злата, због односа који имамо са њима и начина на који играју, желео бих Шведској да заврши прва. Имају одличну екипу, играју јако добро и то пред својом публиком. Свакако, мислим да Норвешка има чему да се нада ово првенство и да не би било незаслужено када би на крају они подигли пехар. Не треба отписати ни Немачку, посебно због начина на који екипа дели минутажу као што је то случај и са Шпанијом. Француска је увек један од главних фаворита, али много зависи од тога да ли голмани имају свој дан. Ако Жерард има дан какав је имао против Шпаније, биће их јако тешко победити.”
Photo credits: R. Oleksiewicz