Милена Делић: Србија је на корак од светског рукометног врха
После недавно завршеног Светског првенства први утисци су очигледни – Србија опет са задовољством прати рукомет! Подршка навијача огледа се у рекорду од милион ипо гледалаца који су пратили дуел са Немачком на националној телевизији, али и медијској подршци, позитивним коментарима чак и када је Србија губила.
До повратка таквог односа према најбољим рукометашима није се дошло преко ноћи, иза тога стоји тим људи који је две године склапао коцкице – од струке до свих запослених у РСС на чијем челу се налази госпођа Милена Делић.
Председница се осврнула на завршену глобалну рукометну смотру иако је мислима већ у наредним акцијама које су иза угла.
”И даље смо под утиском Светског првенства иако је завеса спуштена пре неколико дана. Помно сам пратила завршницу и у суштини ништа се ново није десило у односу на претходни шампионат, осим што на претходном Србија није учествовала”, започиње председница Рукометног савеза Србије и наставља:
”Чак су и прваци исти, а на финалном викенду видели смо оно што се у овом тренутку сматра ”крем де ла крем” светског рукомета. Од екипа на које смо навикли да имају врхунске резултате, Хрватска је мало подбацила, али они су сада на једној прекретници, у екипи имају доста младих играча и дебитаната. Доста је и критика на њихов рачун, али можда је то негде и неминовност. И ми смо се пре неколико година сусрели са тим истим проблемом.”
О самој игри каже:
”Рукомет као рукомет добија на снази и брзини и то је нешто што се мени лично не свиђа. Интересантно јесте гледаоцима, али не видим много техничких елемената, лепоте, осим већег броја ”цепелина”. Све друго се своди на трчање и контре. Ми ћемо морати да се развијамо у том правцу, али мислим да те замерке што играмо "спор" рукомет нису у потпуности на месту. Показали смо да можемо да играмо брзо, али и да понекад тактички успоримо противника.”
Савез је јасан - резултат Србије није велики успех, али није ни неуспех.
”Најважније ми је да међу момцима влада тимски дух, да су на свакој утакмици играли на победу. Када су губили нису се предавали и то је нешто што није била слика нашег тима у претходном периоду. Раније су порази били са великом разликом баш због тога док данас када имамо падове у игри ми умемо да се вратимо из минуса. Мислим да смо на корак да достигнемо репрезентације које су у самом врху.”
Милена Делић посебно је истакла атмосферу у репрезентацији.
”Срећна сам што сваки играч са задовољством долази да игра за репрезентацију и да једва чека ново окупљање. То нам је свима мотив да и ми будемо бољи као институција. Као Савез, омогућили смо све што је потребно, да немају никакве замерке на однос према њима и сада је видљиво и заједништво које влада, док подршку осећају сви.”
Исти однос према Б селекцији, мушкој јуниорској репрезентацији
”Без резултата у млађим категоријама не можемо да очекујемо успех сениора у будућности. Све репрезентације које освајају медаље су то градиле од кадетског узраста и ми се тим моделом водимо сада. Свакако, ништа од овога не би било могуће без велике помоћи државе, посебно председника Александра Вучића који је и јавно подржао успон рукомета.”
Од јуниорске селекције се на Светском првенству много очекује, али ни такмичење без медаље неће бити неуспех
”Стефан Додић био је део сениорске репрезентације, али поред њега, ту су и Лука Роган, Милош Кос који је нажалост био повређен. Јако је битно што Тони Ђерона увек рачуна и на те играче јер ненадокнадиво је то искуство које стекну у А селекцији иако су још увек јуниори. Додић је своју шансу и поверење оправдао. За годину дана направио је изузетан помак, али поред репрезентације, на то имају утицај и игре прво у Вардару, а потом и Загребу.
Уколико на терену покажу све што се од њих очекује, а не освоје медаљу, то неће бити неуспех, али с правом се надамо четвртфиналу. То је био циљ и када је сениорска екипа у питању, али неколико лопти је одлучило другачија и то је спорт и због тога не треба жалити, већ из овог научити.”
Играчи из кадетске селекције подједнако конкуришу за Светско јуниорско првенство
”План и програм припрема је увелико направљен, трудимо се да им обезбедимо све што је њима потребно. И адекватне противнике, спаринг партнере, утакмице и услове за рад. У томе нам много помажу локалне самоуправе у којима је рукомет битан спорт попут Лесковца, Врбаса и осталих. Други савези примећују наш рад и напредак и зато нас је Француска позвала на турнир који служи припреми за предстојеће првенство. Са Мађарском имамо изузетан однос и често играмо пријатељске утакмице. Шведска је била та која је нас тражила за припреме сениорског првенства, Како напредујемо на свим нивоима, тако то прате и резултати. До самог поласка у Грчку урадићемо све што је до нас да се момци што боље припреме, потенцијално омогућити и екстра дан на првенству да бисмо што боље отворили првенство јер прву утакмицу играмо са Исландом која може бити пресудна за четвртфинале.”
Подршка континуитету рада тренера – кључ за развој свих селекција
”Тонија Ђерону сам затекла када сам изабрана на функцију коју обављам, али због пандемије он није имао пуно прилике у првих шест месеци да адекватно ради. Потом су дошле квалификације за Европско првенство где смо на изненађење свих победили Француску код нас, а одиграли нерешено у гостима и тада сам видела да је поред промена у екипи ван терена, Ђерона успео да унапреди екипу и на терену због чега је заслужио поверење. За сваки већи резултат потребно је време и честим сменама се до њега не може доћи. Тако смо веровали и у Ђорђа Теодоровића, исти приступ имамо и према Урошу Брегару.”
Како до узлазне путање у развоју женског рукомета?
”То што се кадетска селекција окупља већ други месец заредом у оквиру Тренажног центра РСС говори да од најмлађе селекције стварамо неке нове генерације. На том путу потребна је велика подршка клубова, али и самих играчица јер када останемо без Кристине Лишчевић, Јоване Стојиљковић и Јелене Лавко, важно је да смо у нашем систему припремили наследнице које ће стварати нове резултате и у женској конкуренцији. Клубовима није лако, али ми смо ту да подржимо рад струке и да на челу са Брегаром и кроз што чешћа окупљања растемо постепено”, закључила је прва дама српског рукомета.