Кос у идеалном тиму СП
Поред изузетног достигнућа, пласмана међу четири најбоље селекције на Светског првенству, за Србију је стигло још једно важно признање. Милош Кос проглашен је за најбољег левог бека и нашао се у идеалном тиму шампионата!
Одиграо је 20-годишњи српски рукометаш одличан турнир и био један од лидера екипе на готово свакој утакмици. Ипак, без обзира на то што се Орлићи нису нашли на постољу, утисак је и више него позитиван.
”Бити четврти у свету је велика ствар, поготово за српски рукомет. Нисмо се попели на постоље, али не смемо бити незадовољни. Цео турнир смо играли максимално посвећено и тако и дошли до полуфинала, али сплетом несрећних околности као што су повреде и изостанци, на крају нисмо стигли до медаље”.
На осам утакмица, Кос је постигао укупно 50 голова и заузео треће место на укупној листи стрелаца а ИХФ уврстио га је у идеалну седморку првенства.
”Част ми је што сам изабран међу најбољих седам на турниру, али не значи ми превише та награда, радо бих је мењао за победу над Исландом и бронзану медаљу око врата свих нас. Свакако, да се нисмо међусобно бодрили и цело првенство одиграли тимски, сигурно ни ја не бих добио ово признање па га зато посвећујем својим саиграчима!”
За генерацију играча рођених 2003. године ово је било последње такмичење у млађим селекцијама, а својим партијама показали су да су на прагу сениорске репрезентације, а неки су већ имали шансу и да дебитују.
”Дисали смо као једно све ове године колико смо као генерација тренирали и наступали заједно, освојили и прошлогодишњу бронзу на Европском првенству. Надам се да ће што више момака из ове селекције успети у рукомету и да ћемо заједно и у будућности представљати своју земљу, у А тиму. Ово је последње окупљање наше генерације и верујем да смо показали да за будућност репрезентације Србије не мора да се брине!”
Милош Кос, како врло често сам наглашава, родио се подно Козаре и из малог места, вредним радом, талентом и посвећеношћу, досегао је место на светској мапи рукометних талената. Баш зато, представља узор млађим генерацијама и мотив деци да се баве рукометом.
”Рукомет те учи свему, како на терену тако и ван њега. Научиш како да држиш главу уздигнутом, и у поразу и у победи. Рукоматна пријатељства трају цео живот, што се много пута доказало међу нашим бившим репрезентативцима а верујем да ће тако бити и са нама. Волео бих да млађе селекције наставе нашим стопама и да што више деце заволи наш спорт!”