Јована Јововић: Репрезентација је моја кућа
На окупљању пред почетак квалификација за Европско првенство виђена су нека нова лица, али су се вратила и стара. Посебну радост изазвао је долазак Јоване Јововић, која је после дуже паузе тамо где јој је и место.
”Годину ипо дана како нисам била на окупљању са репрезентацијом. Прво проблеми са слепим цревом, затим операција због повреда лакта, пропуштено Европско првенство. Иако делује да се одужило, тај период је некако и брзо прошао. Леп је осећај бити повратник и поново са овим сјајним девојкама.”
Пре одласка у Данску, следи утакмица у Зрењанину са Бугарском и гостовање екипи Турске, за Јовану, овога пута као једног од предводника ове селекције.
”Чека ме тотално другачија улога. До сада сам увек била иза старијих играчица, али сада ће ми то искуство бити од велике користи. Знам која ми је улога и значи ми што сам после Јоване Стојиљковић иза које сам играла дошла до лидерске улоге јер сам од ње доста учила, као и од Јоване Ковачевић после. Све то ми је уливало самопоуздање. Сматрам да могу после повреде да одреагујем како треба, да помогнем својим сиграчицама у било којој улози која од мене буде тражена.”
Од доласка Уроша Брегара изменио се велики број играчица, али је промењен и подмлађен састав сада најевидентнији.
”Скроз смо нова екипа, пуно младих играчица, али полазим од себе, желим да малим стварима помогнем свима, па да кроз неке године будем заиста оно што се сматра лидером. То ми је и сан од малена, такмичарски сам настројена и без обзира што се од нас готово ништа не очекује, ја имам највиша очекивања и тако је било и у млађим селекцијама. Носила сам ту одговорност на својим раменима увек и то ми не представља проблем. За четири, пет година колико сам овде схватила сам колика је одговорност носити дрес са националним грбом и то желим да пренесем даље. Медитеранске игре су нам донеле једну позитивну полазну тачку. Знам шта селектор очекује, каква је култура ван терена и желим да будем узор са свих аспеката.”
Иако је фокус усмерен на квалификације за Европску рукометну смотру, на видику је и шампионат Света којем се млади бек изузетно радује.
”Једва чекам Светско првенство! Не знам како је код других девојака, али ја сам јако узбуђена. Седам година сам у Мађарској, али када сам са репрезнтацијом ја сам код куће. Немамо никакав притисак, али увек екипе које тако одлазе на велика првенства направе нешто, неки искорак. Мом менталитету смета тај однос према женској селекцији иако ја знам у каквом саставу идемо, али ја верујем у овај млади тим и верујем да наредних десет година можемо да трајемо као екипа и да се развијамо кроз такмичења.”
