Ђерона и Брегар:”Заједно брже напредујемо”
У оквиру ЕХФ недеље националних тимова којом мушка сениорска репрезентација Србије започиње припреме за јануарски шампионат Европе, стручном штабу придружио се и селектор најбољих српских рукометашица.
Да два шефа стручних штабова време проводе заједно није чест случај како због згуснустих календара, тако и због несвакидашње праксе. Међутим, како Спортски сектор Рукометног савеза Србије на челу са Жељком Радојевићем, мушком и женском рукомету посвећује исту пажњу, овакви случајеви могу постати чешћи.
Једно је сигурно, важно је бити позитиван пример у свету рукомета, посебно у периоду кулминације резултата једне селекције, односно транзиције и стварања потпуно нове.
Шпански стручњак оберучке је дочекао посету Уроша Брегара подсећајући да су од почетка његовог рада у РСС, врата свим тренерима широм отворена.
”Ово је био природан след околности. Када смо се срели последњи пут, рекао сам му да кад год смо у Старој Пазови, да је добродошао да се придружи. Искористићемо и време ван тренинга уз кафу, да размењујемо стручна мишљења и идеје. Део смо истог тима, исте куће и размена знања ће користити свима.”
Циљеви за ово окупљање су јасни - сваки дан се користи за припрему Европског првенства, те је озбиљност на максималном нивоу.
”Јасно је да нема места калкулацијама и штедњи било које врсте у пријатељским утакмицама. Последња три сусрета против Словеније завршила су се у нашу корист, тако да и од противника очекујемо да ће покушати да се ”освети”. Екипа Словеније као и ми има само три недеље припрема за Еуро узимајући у обзир да је ово прва од три. Наредна ће бити у децембру и затим финална у јануару. Немамо времена за губљење, група која нас очекује на првенству је тешка, али са овом генерацијом се темељно ради дуже време, сада је моменат за финесе, тактику и да се пробају неки нови играчи. Неки играчи су променили средине, неки улоге и све то треба узети у обзир пред Немачку.”
Ђерона је за разлику од претходних окупљања већ неко време у Србији, што је прилика своје врсте, коју је максимално искористио.
”Коначно ја да дочекујем играче, а не они мене! До сада се дешавало да због проблема са конекцијама, мојих обавеза у клубу ја долазим касније, али сада сам имао времена за све, да обиђем клубове, тренирам са екипом Обилића, гледам домаће првенство, сведочим изузетном резултату Војводине у Лиги Европе, али и да посетим кошаркашки дерби и чак и поразговарам са менаџментом и стручним штабом КК Партизан јер сваки контакт и прилика за разговор са таквим људима може да помогне мом професионалном и личном развоју.”
Притисак резултата на првенству се осећа у ваздуху, Ђеронина очекивања су максимална и за ово се екипа спремала читав циклус.
”Од тренутка кад сам постао тренер ја сам под притиском резултата, посебно када се ради са националним тимовима. Сада је можда за нијансу већи јер су специфичне околности присутне. Словенија коју смо победили толико пута је у благој предности потенцијално за пласман на квалификације за Олимпијске игре., али то није оправдање. То само говори да је све у нашим рукама и да ми диктирамо да ли ће круна ове генерације бити одлазак у Париз. Верујем у ове момке и оно што кроз овај процес можемо да постигнемо. Оно што желим да истакнем је да упркос свим околностима, ја заиста уживам у процесу, уживам у раду са овим момцима.”
Женски рукомет је тактички далеко од мушког, али уз њега може да напредује
”Сада како нисам ангажован у клубу имам више времена које користим да проведем у Србији. То време ми првенствено омогућава да погледам утакмице домаћег првенства јер доста играчица које су кандидати за Светско првенство играју у домаћим клубовима. Такође, ове недеље ће и јуниорке бити у Старој Пазови, све то су мотиви да будем овде, поред прилике да радим и сарађујем са Ђероном.”
Мушку репрезентацију Словеније предводи најбољи пријатељ Уроша Брегара, имењак, Зорман, те је ово леп повод за пратити обе селекције на утакмицама које следе.
”Средине у којима ће се одиграти сусрети две репрезентације су рукометне и биће ми драго да видим све те људе. Мушки рукомет је на много вишем нивоу од женског и захвалан сам на свим лепим речима који прате мој рад, овде сам ипак да додатно научим и препишем све што се спровести кроз моју репрезентацију може.”
Из почетка се уз подмлађивање репрезентације гради једна лепа и пријатна атмосфера која се могла осетити унутар и око женске репрезентације приликом недавно завршених акција.
”Девојке су врло озбиљно приступиле свим задацима. Младе девојке су гладне знања, немам временске лимите кад их тренирам, међу искуснијим играчицама видим жељу да се помогне млађим, иако су по годинама све младе. Желим да радим на различитим сегментима игре са девојкама и да оно што ја могу да допринесем, оставим у овој селекцији. Србија јесте први пут завршила утакмицу са Турском без победе, али не мислим да је резултат лош. Мислим да је важан за искуство и за све оно што нас даље чека прво кроз турнир у Шпанији, а затим и на самом Светском првенству. Девојкама не треба стварати притисак, али треба им дати подршку и веровати у њих како би се пласирале на Европско првенство што је наредни циљ.”