Вукајловић: Почињемо да будемо свесне својих нових улога
Женска сениорска репреезнтација Србије припрема се за последљи дуел у данском Хернингу, али и даље са мислима у претходне две утакмице, где се чини се утакмица против домаћина није преболела и оставила данак на ову младу екипу.
Ипак свесне су улога који резултат из дуела са Чилеом носи, те је фокус максималан, не би ли се дошло до главне фазе.
Једна од искуснијих по стажу у репрезентацији, не и по годинама, Александра Вукајловић, свесна је одговорности за поразе, али верује у овај тим и у све оно што заједно могу да постигну у будућности.
”Мислим да у утакмицу нисмо ушле сконцентрисане, да нисмо водиле рачуна о детаљима на које је требало обратити пажњу. Вежбали смо и припремали адекватну тактику, али нисмо то испоштовале до краја и ту је одмах настала конфузија, биле смо без решења. То смо тек успеле у другом полувремену када смо функционисале адекватно, а све јер смо причале у паузи да није реално да они воде са толиком разликом. Вратиле смо се у утакмицу, али је потом кренула иста прича као и против Данске, где су два искључења преломила утакмицу и онемогућила да се вратимо у игру,” започиње популарна Вукас како је саиграчице зову.
Изгледало је као да је Румунија проценила да би тактика Јапана из Сантандера била победоносна, у чему нису погрешили.
”Пореметиле су нас са тактиком где двојка и петица излазе дубље, што је систем који је играо и Јапан, али и остале екипе на турниру у Шпанији. Мислим да нам је то направило проблем и нисмо се снашле, али је то дефинитивно било до недостатка концентрације јер смо о томе причале пре утакмице, посебно ми девојке које играмо у Румунији, које смо знале да то можемо да очекујемо. Наше грешке у нападу су им у томе помогле, да дају лаке голове, што није био случај у првој утакмици, где нам је Данска можда два пута истрчала у контру јер носми грешиле толико. За нашу грешку, оне би дале два гола, а ми са друге стране нисмо долазиле лако до голова.”
Само у броју техничких грешака (18), Србија је изгубила утакмицу, готово сама себе победила. Међутим, осим детаљне анализе, нема се пуно времена да се главом буде у претходним поразима, јер је трећег такмичарског дана, дан одкуке за даље такмичење.
”Ми у овом тренутку не можемо и не смемо никог да потцењујемо. Чиле је као и ми имао иста тешка два противника у претходне две утакмице, које су изгубиле са већом разликом. Сматрам да је свака репрезентација овде дошла да се бори, да ужива у рукомету, да се доказује и да играчице покажу свима шта знају. Психолошки ће ово бити тешка утакмице, али и велики тест за нас да видимо како ћемо одиграти после два изузетно јака противника. За нас је важно како ћемо се извући из тога, како ћемо се снаћи. То је нова улога у којој се већина нас нашло.”
Атмосфера и однос екипе се ниједног тренутка не доводи у питање. Напротив, делује да их све кроз шта пролазе само ојачава као екипу.
”Добро је што се ми као девојке држимо заједно, што је атмосфера јако позитивна. Трудимо се да разговарамо, да једна другу бодримо, да причамо о разлозима наших грешака, шта се десило у одређеним тренуцима, о чему смо размишљале.”
Многе девојке су схватиле да када нема изразитог лидера - ту улогу има свака и да нема повлачења када је тешко.
”Свесне смо нашег дела одговорности, али тек сада почињемо да разумемо наше нове улоге. Раније када нама није ишло имао је ко старији и искуснији да повуче, сада си ти та особа и то је за већину нас потпуно другачије, али не бежимо од те улоге, уживамо у свему што нам играње у овој екипи доноси,” закључила је Александра.