Нови селектор, Душко Милић: "Циљ је пласман на ЕП"
Женска репрезентација Србије има новог селектора, Душка Милића. Искусни стручњак, који је прошле сезоне са Врњачком Бањом дошао до прве титуле у клупској историји, познато је тренерско лице, о чему су сведочиле и изјаве репрезентативки, са којима је у разним улогама, сарађивао протеклих година. По сопственом признању, избор на место првог човека женске репрезентације, за њега је "круна каријере". О плановима и његовом погледу на актуелни тренутак српског женског рукомета, разговарали смо у бази репрезентације Србије, хотелу "Слодес".
Честитке на избору. ЕХФ недеља ће проћи без пријатељских утакмица...
- Нажалост. Није се могло другачије због познатих околности око избора селектора. Мени је жао што нема у окружењу нека озбиљнија екипа, са којом би могли да играмо. Утакмица са много слабијим противником у овом тренутку, не би нам ништа значила. Играћемо ми, међусобно.
Шта је план за ову недељу? На чему ће те радити?
- План је целокупна техничко-тактичка припрема. Радићемо на 6:0, 5:1 зони, преко полуконтре, контре. Радићемо и на брзом центру, који неће бити наш систем игре, већ ћемо га користити према потреби. Наравно, напади на све формације. Један део полаза у нападу. Ипак, главни циљ је одбрана. Њој ћемо посветити максималну пажњу. Имам екипу која већ има ритам у нападу, али сматрам да у одбрани мора и може много боље. Не само због тога што је реч о слабој тачки екипе, већ и због мог погледа на рукомет. Мени је одбрана изузетно битна, и то ми се у крајњем случају исплатило. Са Врњачком Бањом сам узео титулу, а екипа је примила најмањи број голова у лиги. Морамо омогућити нашим голманима да се лагодније осећају на голу.
Чека нас почетак квалификација за Европско првенство. Имали смо среће у жребу, када смо извукли групу са Грчком, Турском и Шпанијом. Да ли је реално очекивати да се нађемо у Норвешкој и Данској, децембра 2010. године?
- Имали смо среће у жребу. Грчка је најслабији ривал, док су Шпањолке најјаче. Е сад, Турска је јавности мање позната, али оне су прошле године за гол испале у баражу за ЕП од Данске. Направили су озбиљну репрезентацију, без обзира на мању рукометну традицију од наше. Ми смо име за њих,али се на њих мора озбиљно пазити. Опет, сматрам да су оне много лакши противник од једне Немачке или Норвешке. Имамо реалне шансе...
Како нам на то путу ка ЕП-у, одговара овај систем такмичења?
- Одговара нам, свакако. Боље је да нешто зависи од нас, него од шешира. Бараж је специфичан. Извукли смо у јуну Немачку, а да је била Холандија, ми бисмо играли на Светском првенству. У групи постоји право и на грешку. Ово је за нас бољи систем.
Потписаћете уговор на две године. Који би то резултат био након те две године, са којим бисте могли рећи "ја сам испунио циљ"?
- Мој први циљ је да остваримо пласман на Европско првенство. То би за нас био велики успех. Нормално, зависиће од пуно фактора његова реализација. Неће нам бити лако, али то је мој циљ. Сигурно не играм квалификације, да немам циљ да заиграм на Првенству. Далеко од тога. Никад не размишљам о поразу, чак и када играм са бољим од себе. 
Долазе генерације рукометашица, које су освајале медаље у млађим категоријама. У Србији, генерално имамо проблем те транзиције од кадета, јуниора, до сениора (сениорки). Шта је узрок томе?
- И ја размишљам о томе често. Имао сам срећу да буде селектор јуниорске репрезентације Србије и Црне Горе, која је 2004. године, донела прву медаљу после 23 године за женски рукомет. Мислим да имам јаснију слику, зашто се то губљење генерација дешава. Ипак, конкретно причајући за генерацију коју сам ја водио, она се није изгубила. Из те генерације, осам играчица игра у озбиљним клубовима Лигу шампиона. Лекић, четири, пет играчица из Будућности, Ћубела, која је била у најјачој Лиги, па се повредила. Та генерација је наставила свој пут, како треба. Само пар играча, са спореднијим улогама, није успела. Ове остале су израсле у озбиљне играче.
Да ли те играчице могу да досегну врх и у репрезентативном сегменту, пошто је клупски ту већ негде...
- Даћу вам пример Андрее Лекић. Она игра у озбиљном клубу и игра Лигу шампиона. То се аутоматски види. Играње на том нивоу је за младог играча највеће богатство. Млади играчи не требају да размишљају о уговорима, већ да теже да играју за велике екипе, велика такмичења. И данас сам рекао, мени је циљ био да играчице које играју по Европи, буду стуб репрезентације Србије. Нажалост, у томе нисмо успели. Сигуран сам да играчице које сваког викенда имају јаку утакмицу, могу много више да дају за репрезентацију. Велики је проблем ако имамо пар утакмица годишње, које су исто, много испод нивоа Европе. А то се види по резултатима, Врњачке Бање у квалификацијама за Лигу шампиона, па прошле године, Наисе, Кикинде. То су били порази од 18 до 24 разлике, и ту морамо бити реални.
Сложићете се да је ситуација у женском клупском рукомету код нас, далеко боља, него што је била...
- Слажем се, направили смо корак ка неком бољитку. Само треба наставити корачати.
Шта ће бити са јуниорском и кадетском репрезентацијом? Ко ће водити те девојчице, имате ли већ предлоге?
- У току су разговори. Нећу да доносим никакве одлуке преко ноћи. Неозбиљно је да за три, четири дана све одредим. Треба мало времена, да пробам да направим неки систем. Да се договоримо да радимо, малтене, на исти начин. Да се договоримо, како ће репрезентација играти. Без намере да се мешам тренеру јуниорки, сутрадан у посао. У процес селекције се нећу мешати, али да седнемо и да се договоримо око система, одбране. Да сутрадан, када одем на тренинг јуниорки и видим неку која може да помогне, да не губимо пуно времена на привикавање начину игре сениорки.
Ж.Б