Жарко Шешум: Кадетима бих поручио да уживају, не дешава се често да се Европско првенство игра у Србији!
Београд ће од 29. јула поново бити домаћин Европског првенства за кадете, први пут после више од две деценије. Последњи пут када је српска престоница угостила најбоље младе рукометаше Европе било је 2004. године, када је тадашња кадетска репрезентација Србије и Црне Горе пред домаћом публиком победила Хрватску у финалу и стигла до златне медаље и исписала једну од најлепших страница српског рукомета.
Један од чланова те генерације био је и Жарко Шешум, капитен екипе, који се присетио се незаборавних тренутака са шампионата, атмосфере на трибинама, дружења које је обележило то лето, али је упутио и снажну поруку садашњој генерацији кадета која ће ускоро имати прилику да пред својом публиком испише неке нове странице историје.
Какво Вам је сећање остало на Европско првенство у Београду 2004. године?
– Првенство ми је остало у најлепшем могућем сећању, јер је то било прво велико такмичење које смо играли код куће, у Београду. После сваке утакмице долазило је све више публике, а ми смо имали привилегију да са само 18 година играмо пред пуним трибинама. Цело лето проведено заједно повезало нас је за цео живот, а освојена златна медаља остала је најупечатљивија успомена.
Како је било играти пред домаћом публиком са 18 година?
– Осећали смо се заиста посебно јер смо играли код куће и представљали своју земљу пред многобројним навијачима јер како на Бањици тако и у тадашњем Пиониру трибине су биле испуњене и имали смо огромну подршку. Притисак је свакако постојао, посебно у млађим категоријама. И да нисмо играли код куће, било би треме јер нам је то било прво велико такмичење. Овако су ту били породица, пријатељи и наши људи, па је нервоза у почетку била још већа. Међутим, како је првенство одмицало, тако је било све мање треме, а све више уживања у игри.
Да ли постоји нека анегдота коју и данас препричавате?
– Током тог лета сваки дан нам је био занимљив. Ми момци од 18 година провели смо скоро два месеца у хотелу на Кошутњаку, па је било безброј анегдота. Имали смо своју рутину, знало се ко шта воли, ко пушта музику, ко први устаје, а ко последњи иде на спавање. И данас кад се сретнемо препричавамо те неке тренутке.
Колико Вам је то Европско првенство помогло у даљој каријери?
– То Европско првенство помогло је свима нама да изађемо на велику сцену. Европска и светска првенства су највећа позорница, без обзира на узраст. Ту су представници клубова, савеза, скаути... Свако ко учествује, ко одигра добро, некад и невезано за неки упечатљиви учинак, има прилику да изађе на велику сцену. велики корак у каријери. То је можда једна од највећих одскочних даски за младог играча.
Да ли ће сада за вас бити емотивно гледати са трибна првенство?
– Сигурно да хоће. Овога пута бићу на трибинама дворане „Александар Николић“, гледаћу све утакмице и сигурно да ће навирати нека сећања.
Колико публика може да буде важан фактор?
– Може да буде изузетно важан, посебно у млађим категоријама. Све је то ново искуство за све репрезентације, не само за нашу. Јер када имаш подршку пуних трибина, то је једа додатна снага. Нама је та подршка била пресудна у неким утакмицама које нисмо играли најбоље. Публика нас је подигла и помогла нам у кључним тренуцима. То је искуство које се не заборавља и после тога је много лакше играти пред пуним дворанама.
Колико овакво такмичење може да допринесе популаризацији рукомета у Србији?
– Може и мора да се искористи за популаризацију рукомета. Много ће зависити од момака на терену, али и од Рукометног савеза Србије који је заслужио организацију овог првенства и који ће изнети велики терет. Најважније је оно што ће се дешавати на терену. Ми смо народ који воли борбу, успех и добру игру, много ће клинаца видети мотивацију да крену да тренирају рукомет.
Колико се рукомет променио од 2004. године до данас?
– Рукомет је данас много бржи, физички захтевнији и сама игра се доста променила. И ми смо тада имали добре услове и дуге припреме, а верујем да их имају и садашњи момци. Оно што је највећа разлика јесте медијска пажња. Захваљујући друштвеним мрежама, ово првенство ће бити далеко испраћеније него што је било наше. Биће много више људи из рукометног света, што је велика прилика и за Србију као организатора, али и за играче и стручни штаб да се представе на најбољи начин.
Шта бисте поручили кадетима који ће ове године представљати Србију?
– Поручио бих им да уживају у сваком тренутку. Не дешава се често да Србија организује оваква такмичења и ово је јединствена прилика да играју пред својом публиком. Имао сам привилегију да као кадет, а касније и као сениор, играм велика Европско првенство у Србији и желим то и њима од свег срца. Нека искористе енергију са трибина, нека створе борбену атмосферу, јер ће публика то препознати. Са таквим ветром у леђа могућ је велики резултат. Савет је да у сваку утакмицу уђу са максимално снаге.
Шта очекујете од Србије на предстојећем Европском првенству?
– Тешко је прогнозирати докле Србија може да стигне. Најважније је да добро почну, да победом скину почетну трему, а после је све могуће. Волео бих да Србија буде у борби за највиши пласман. Желим да сви момци буду здрави, знам да ће они који буду на списку бити спремни. Надам се да ће добрим играма привући што више публике и да ћемо сви заједно уживати у рукомету у Београду.
Европско првенство за кадете почиње 29. јула, а утакмице ће се играти у три хале у Београду. Хала "Александар Николић", Проф. др. Бранислав Покрајац и УВЦ Шумице. Наша селекција се налази у групи Б са Немачком, Турском и Италијом. Једва чекамо да гледамо наше Орлиће.
Улазнице за овај шампионат су у продаји и доступне су на свим продајним местима Ticket Vision-а, као и онлајн путем званичног сајта www.tickets.rs.