Селектор "Орлова", Сеад Хасанефендић: "Не бојимо се никога"
Репрезентација Србије завршила је тријумфално прву ЕХФ недељу под вођством, новог селектора, Сеада Хасанефендића. На премијери прошле среде, "Орлови" су поражени у Нишу од олимпијских и светских шампиона, Француза 18:24, али су затим у три дана, уписали три убедљиве победе над Румунијом 40:31, Мађарском 30:25 и Тунисом 34:24 на "Панон Купу" у мађарском Веспрему и тако се са победничким пехаром растали до краја децембра и почетка завршних припрема за Европско првенство у Аустрији.
Сеаде, можете бити много задовољнији него после Ниша?
- Много сам задовољнији сигурно. У Нишу је био један велики противник, а са друге стране велика ишчекивања, и уз то, јако мало времена. Први састанци, окупљање, јако мало тренинга, навикавање играча на новог селектора, итд. То је била једна велика обавеза и ми нисмо одиграли како треба. Договорили смо се како треба играти, али то нисмо одрадили у току утакмице, са таквим једним противником. Овде нам је било веома важно да одиграмо најбоље што можемо. Мислим да смо суверено савладали Румуне и Мађаре, са великом одговорношћу свих играча и ја могу само да честитам екипи и појединачно на таквом понашању и производу такве игре, изванредно борбене и мотивисане. Не бих да спомињем, да нисмо спавали, да смо путовали хиљаду километара до Веспрема и јели, шта смо стигли. Постоји један изванредан моменат и ако овако наставимо, то су добри предуслови за добре резултате.
Има ли простора за напредак?
- Како да не. Само да смо дуже заједно, да можемо да тренирамо и да причамо о неким стварима, нама то много значи. Самим ти што нам фале неки играчи, Лапчевић на пример, који би могао у одбрани да одмори Момира Илића, који се и вечерас против Мађара превише потрошио, па би могао да буде свежији. То су неки мали примери. Тако да сигурно да простора за напредак има и то итекаквог... . Предуслови, вољни моменат и атмосфера су одлични.
Негативно сте се изразили о броју везаних утакмица у ЕХФ недељи. Ипак, да ли то може да буде, са друге стране, позитивно, као симулација оптерећења на Европском првенству?
- После прве утакмице смо имали два повређена играча. Сада се оклизнуо Вујин и надамо се да ништа није страшно, али ето, то носи то. Неспавање, недостатак одмора и утакмице у серији. У једном моменту сам говорио да завршимо турнир без повређених играча, као први циљ. Други је да одиграмо најбоље што можемо и привикнемо једни на друге, а трећи, да пробамо да победимо на свакој утакмици. То је против физиолошких могућности играча. Ми смо такав програм добили и желимо да га извршимо на најбољи могући начин. Зато смо јуче савладали Румуне, а данас домаћина, пред његовим навијачима...
Похвално сте се изразили о квалитетима српских играча, при преузимању репрезентације. Колико сте сада мање или више задовољни, колико прожети оптимизмом?
- Задовољан сам све више и више, јер упознајем играче. Неки играчи су на том нивоу на коме сам мислио или што је било општепознато, а неки су превазишли моја очекивања, у позитивном смислу. Сигурно је да ћу анализом доћи до још неких решења. Да видимо, шта би могли да урадимо још боље и да ли то Србија има. Ја мислим да има и тако морамо да реагујемо. Напредак је могућ. Морамо да респектујемо и туђа мишљења. Били сте на конференцији за медије у Нишу, када су Онеста и Фернандез говорили о Србији, као репрезентацији, која ће се склопити за три године. Нећу рећи три године, али морамо да имамо природан пут, где људи не смеју да праве еуфорије, доласком новог тренера, прошлошћу, већ мора да се узда у свој рад, где сви раде и где постоји објективна вредност противника са којима се сусрећемо, јер сви играју рукомет и сви су добри. Ако се будемо понашали, овако, као до сада, ми смо на добром путу.
Гледано из угла еуфорије пред Европско првенство, може се поставити теза и да је пораз од Француза сврсисходан, јер би победа над олимпијским шампионом могла да донесе највећа очекивања, а самим тим и огроман притисак?
- Био бих демагог, када бих рекао да је пораз добар. Увек кажем да треба победити, јер мислим да и када човек победи, може да остане нормалан и на земљи. Међутим, то је можда у овим условима у Србији, немогуће. То што сте рекли, ја сам о томе размишљао. Мислим да је добро што смо видели ко је и шта олимпијски победник, да нам укаже на реалност. То није критика прошлог рада или нечега, нити критика мог рада, после три, четири тренинга. То је једна реалност. Без разлике, могла је бити три разлике или девет, десет, али то је реалност. Рекао сам да нећу бити демагог, да славим поразе, али људи треба да виде, шта је и како је. Прави пут је када си скроман, али унутар себе и екипе, страшно амбициозан. Спрам вани, респектујеш све, свака утакмица је тешка, сви противници су добри и свака амбиција је валидна, али ми хоћемо да се меримо са најбољима и не бојимо се никога. То је моја девиза.
Жика Богдановић