Најбољи тренер Србије у 2009. години, Владан Јордовић (Југовић Унимет): "Рукомет је много више од посла"
Рукомет се игра због трофеја, али да они нису једино мерило нечијег рада, потврђује и избор Владана Јордовића за најбољег тренера Србије у години на измаку, од стране колега из суперлигашких екипа у традиционалном избору Рукометног савеза Србије и "Спортског Журнала". Посвећеност, педагошки рад, пуно младих и квалитетних играча из каћке школе, резултат су последњих пет година рада, шефа струке Југовића, који је каријеру почео паралелно са голманским ангажманом у александровачкој Жупи, а онда наставио у Врбасу...
Нисмо могли раније да се чујемо, с обзиром да је телефон остан "нем", јер је у току био јутарњи тренинг. И то доста говори о томе, да нема опуштања, чак и у време добијања овакве награде?
- Само упоран и истрајан рад су довели до тога да колеге то препознају и изаберу ме за најбољег у овогодишњем избору. Тога сам свестан. Ову награду доживљам двојако. Са једне стране, пресрећан сам, јер мислим да је мишљење колега највалидније, а са друге стране, то се догађа у тренутку, када рукомет у Србији слави 60 година постојања. Њега су као спортску игру на овај ниво подигли заљубљеници током деценијама, а себе сматрам једним од њих. Рукомет није само посао. Он је много више од тога.
Награда је доказ да трофеји нису једино мерило, када је стручни рад у питању?
- Наравно, трофеји су мерило неког рада. Опет, треба сагледати реално могућности и амбиције неких тимова. У конкретном случају, мислим да су колеге виделе да сам у континуитету успео да одржим неки систем и ниво игре, и поред сталних промена екипе, из године у годину. Афирмисала су се нека нова лица, а уз то, остварени и одређени резултати, који су били максимум, на основу искуства и тренутног квалитета. Две године смо изборили Европу, освајали четврто, односно пето место, а при том, четири године узастопно, играли завршницу Купа.
Како гледате на своју тренерску будућност и шта желите да постигнете у наредном периоду?
- Посвећен сам едукацији и на томе ћу радити и у будућности. Са Југовићем имам уговор на још годину и по дана, а уз то радим на Факултету са студентима, и та каријера ме јако занима. У рукомету се ситуација побољшава, почињу да дувају неки нови ветрови и јако ми је драго због тога. Опет, не смемо да чекамо да нам промене дођу, него сами морамо да мењамо ствари и да се ангажујемо да нам спорт буде још бољи. У том правцу ћу се и понашати у будућности.