Никола Којић: "За све постоји први пут"
РСС је у понедељак добио новог генералног спонзора "Лукоил", а тој свечаности је присуствовао и, низ година, стандардни члан наше репрезентације и словеначког Копера, односно Цеља, Никола Којић (30). Права прилика да поразговарамо са момком, чији је репрезентативни стаж, један од најдужих у овој генерацији српских рукометаша.
На клупском плану јесен је прошла одлично, након изузетно лоше прошле сезоне за једног рукометног гиганта, какав је Цеље Пивоварна Лашко?
- После најлошије сезоне у историји Цеља, од када су самостална држава, и нама је засијало сунце. Остварили смо прво место на крају јесени, без иједног пораза, само са једним ремијем, што је и био циљ пре старта. Вратити обе титуле у Цеље и након тога, уз појачања, следеће године да се приближимо европском врху, где је сигурно до пре само две, три године, Цеље и било.
Доста се тога "кува" у клубу, где поред тебе, игра и наш пивотмен, Алем Тоскић. Долазак трофејног тренера, а сада селектора Словеније, Звонимира Сердарушића, као и словеначке легенде, Романа Пунгартника на место директора, све је извеснији?
- Званично још није, али мислим да је реално то готова ствар Да ли ће то бити од фебруара или лета, то је на Управи клуба да она то решава. Најбитније је да смо завршили полусезону успешно и сада се окрећемо својим репрезентативним обавезама. Репрезентација је у наредних месец и по дана на првом месту.
После дугогодишњег искуства играња за репрезентацију, знаш да су често амбиције јавности и веће од наше рукометне реалности. Са каквим ти очекивањима видиш и дочекујеш ЕУРО у Аустрији?
- Управо из тог личног искуства и свеопштег искуства у спорту, не треба на велика такмичења гледати кроз призму медаље. Ако идемо тако, онда настане велико разочарање, петим, седмим или деветим местом. Створили смо једну породичну атмосферу настанком рукометне Србије, и мислим да је селектор Сеад наставио један континуитет који смо имали са Цвелетом (Јовица Цветковић), уз мале промене, што је нормално, јер сваки селектор има своју визију и неке своје играче у плановима. Уназад толико година, прошао сам разне селекторе и селекције. Имамо добру екипу, али то није гарант да ћемо нешто урадити на Европском првенству. Идемо из утакмице у утакмицу, да извлачимо максимум сваки пут. Да ли ће то бити довољно за нешто више од другог круга, видећемо. Мислим да је други круг реалан и да је императив. Способни смо за то, а даље ,од много фактора зависи крајњи пласман. Треба ухватити праву форму у тих десет дана, али то раде сви.
Квалитативно, мале су разлике између репрезентација?
- Осим Француза, који можда одскачу од других, има још десет репрезентација које конкуришу за медаљу и сви могу објективно и реално да се надају. Ту смо и ми, али свако првенство носи нешто своје, изненађења и разочарења.
Међу рукометним новинарима, у шали, прави се кладионица на питање, да ли ће Бо Спелерберг (леви бек Данске) опет добити "по носу", већ у првом нападу, ако га буде чувао Никола Којић?
- Па, добро (смех), Данци су нам остали много дужни. То прво полувреме против Данске на СП је најбоље од када је ова селекција на окупу. Али то је спорт. После сјајног првог полувремена, Данци су опет показали свој квалитет, да су европски шампиони. Дигли су се изнад свега и у последњем нападу дали гол за победу. Имамо шансу да се реванширамо, а мотив ће бити још већи него у Поречу.
Традиција казује да Исланд нисмо победили на Европским првенствима, а Данску, много дуже у свим такмичењима.
- То не треба да нас оптерећује. Нисмо ни Русе победили од осамдесет и које, па смо их без проблема савладали у Нишу. Традиција је ту да се руши. Не требамо да размишљамо о томе. Скандинавци су као и сваки други противник. За све постоји први пут.