Председник УО РСС, Велимир Марјановић: "Успешна година иза нас"
Рукометна година завршила се у понедељак седницом Скупштине, на којој су презентирани резултати и најављен Програм рада у наредној. Смирај године и претпразнична атмосфера, били су можда и прави амбијент да се присетимо, шта је све у њој постигнуто. Колико је она била успешна, запитали смо првог човека српског рукомета, председника УО РСС, Велимира Марјановића.
- По мени, година је била доста успешна. Не она, надам се, са којом ћу бити најзадовољнији у свом мандату, али ако гледамо кроз задате циљеве, то је то. Наравно да бих ја више волео да смо узели медаљу на СП у Хрватској, али били смо осми, а рекли смо да нам је успех пласман у други круг (сваки пласман изнад 12. места). Доста успеха је било и у оним радним стварима, промотивним, везаним за организацију ЕП-а за кадеткиње, и у том делу сам задовољан. Оно чиме нисам, то су резултати млађих категорија на великим такмичењима и битно је, шта ћемо у будућности радити у том правцу, како би те селекције биле резервоар за попуну "А" репрезентација. Задовољан сам, али пред собом, увек човек жели више и сигурно је да може више.
Такмичење свих такмичења у наредној години је већ на 20 дана испред нас - Европско првенство за мушкарце у Аустрији. Какав резултат је потребан да би српски рукомет одржао прогрес?
- Ми смо као РСС доста прецизни и дајемо доста конкретне предлоге и задатке. Наш задатак је да
репрезентација прође у други круг, и сваки резултат изнад тога, ми као организација, носимо на себи. Прва три места награђује држава, а ми, као Савез бисмо четврто или пето место. Оно чему тежимо је задржавање на лествици из Хрватске, иако се ради о различитим квалитетима и системима такмичења. Подела седмог или осмог места је за мене задатак за ову репрезентацију. Неуспех би била елиминација у првом кругу, пролазак у други круг обавеза, а реалност, седмо или осмо место. Све изнад тога је заслуга селектора и репрезентативаца.
Чини се да је руководство Савеза веома задовољно када је у питању досадашњи рад Сеада Хасанефендића?
- Све егзактно према каријери и освојеним трофејима, и по ономе што смо видели, како се ради, колико се ради, какав је приступ и одрешитост према тешким питањима, можемо бити изузетно задовољни. Наш циљ је да Сеад Хасанефендић следеће године пређе да живи и ради у Србији, и буде посвећен раду са селекцијама, стварању играча и даљем развијању рукомета. Мислим да његов квалитет, знање и искуство може дати резултат, ако он овде буде радно ангажован на стварању играча за репрезентацију, на њиховом обучавању и увођењу у озбиљан систем. Нисмо више Југославија која може рачунати на то да се од Бога, створе неки таленти - врхунски играчи. Овде, као и у Западној Европи, они се морају стварати, а он је неко ко то може да одабере и да ствара, и да његовим путем крене на десетине других, младих тренера.
Доста се буре дигло око списка репрезентације за припреме за ЕП, али се чини да је Хасанефендић својом отвореношћу и спремношћу за комуникацију успео да добије ту "медијску битку"?
- Једно су наши субјективни приступи, а друго су чињенице. Чињеница је да је репрезентација јавна
ствар, али је само један саставља. Велики успех РСС је што се последње три или четири године, нико не меша у спискове селектора. То је једини могући концепт. Једино тако се могу знати на коме надлежности и одговорност леже. Наравно, сви могу да је коментаришу, један је саставља, али нико нема право да је руши или подрива. У медијском смислу, Хасанефендић је оно, што је и приватно. Један отворен и директан човек, који говори и ради оно што мисли. Са тим се можемо слагати или не, али отвореност и поштење се не могу пренебрегнути. Зато он и добија, како сте је назвали "медијску борбу". Не видим намеру било кога да је води негативно. У размени аргумента, он ту борбу добија својим ставом и заступањем низа аргумената. У сваком случају, сви селектори Србије имали су и имају потпуну слободу и подршку да позивају у репрезентацију кога они мисле да треба. Јавност је ту да навија и критикује, и све је то добродошло, осим, када то може угрозити рад у репрезентацији. То тако треба да схвате људи из стручног штаба и играчи. Најважније је да имамо добре бенефите од тога, јер ћемо створити једну потпуно другачију концепцију и хомогеност екипе.
РСС је покренуо активности везане за "Мини рукомет" и његову промоцију у школама. Да ли мислите да у тренутку, када је спортисткиња године пливачица, у години, када су кошаркаши сребрни и у којој смо имали прву тенисерку света, рукомет у таквој конкуренцији може да се избори за квалитетну децу и добру селекцију, без неких великих (медаља) успеха мушке или женске репрезентације?
- Мислим да може. Овде популарност и освајање медаља није резервоар. Ни Нађа Хигл није почела да плива, видевши неког медаљног пливача, јер га није ни било. Битно је да овде има талента и да је поента да свако дете у Србији буде захваћено спортом и да ће то дати резултат. Мислим да у томе можемо успети, јер чак 60% деце није захваћено ни једним спортом. Масовност ће донети квалитет. Имамо занимљиву ситуацију, када су у питању индивидуални и колективни спортови. Тенисери бележе индивидуалне успехе, али још увек немају тимски успех. То је пут који гради рукометна Србија. Прво, пласманима на великим такмичењима, па пласманом међу осам селекција, да би једног дана, попели лествицу и стално боравили међу четири најбоље селекције на свим такмичењима. Наше препреке прескачемо и то се подудара са овом жељом за већим бројем деце у спорту, како би једног дана, уместо Нађе Хигл, неко из нашег спорта био најбољи. Мислим да можемо успети са мини-рукометом и то даје смисао, ако у Београду 2012. године будемо на победничком постољу. Без деце, и та медаља, као и ове раније, из 1996. па 2001, неће имати ефекта, јер иза ње неће следити ништа.
Оно што нас чека након Аустрије, јесте почетак рада на пројекту "ЕУРО 2012 - Србија". То ће бити највећи догађај у историји рукометне Србије. Како ће се ствари одвијати по том питању?
- Иза мини рукомета који има највећи приоритет, у делу Скупштине, где сам говорио о програмским задацима Савеза у наредној години, део је био посвећен и ЕХФ ЕУРО 2012. Од дана завршетка ЕУРО 2010 у Аустрији, Европско првенство код нас је за све земље, ЕХФ и нас као организаторе, нешто што је већ почело да се догађа. У нашем програму је предвиђено много ствари и УО ће се више бавити са тим. Од оснивања организационих, радних и почасних одбора, до одређивања конкретних-појединачних задужења, до "Воркшопова" са ЕХФ-ом, преко креирања бренда "ЕУРО 2012, до промоције само првенства. Чека нас много посла, јер је то веома близу...