Тренер јуниорки, Златко Чаушевић, пред квалификације у Пожеги: "Пољакиње главни конкурент за прво место"
Наше најбоље јуниорке, почев од петка, очекују квалификационе утакмице за Светско првенство у Јужној Кореји. Домаћин Пожега, надамо се, биће и овога пута место, одакле ће једна генерација младих српских рукометаша или рукометашица трасирати свој пут на велику међународну сцену. На њему стоје селекције Чешке, Украјине и Пољске, а каква су очекивања, чули смо од тренера јуниорки, Златка Чаушевића.
- Остала су нам још два лагана тренинга до старта квалификационог турнира и утакмице са Чехињама. У добром делу, оно што смо желели да одрадимо, одрадили смо. Наравно, времена увек треба, али можемо бити задовољни оним што смо зацртали и остварили.
Реч је о генерацији 1990, која је била сребрна на свету у кадетској конкуренцији. Дуго су заједно, познају се, а да ли се то осећа и на терену? Како сте се ви уклопили са њима, будући да сте раније радили са генерацијом иза?
- Осећа се и види на терену да се играчице познају. Ипак, највећи репер свега јесу утакмице саме. Ми праву снагу и стање репрезентације можемо мерити само кроз учинак на утакмицама и такмичењима. Ова генерације јесте, на неки начин. већ доказана. Узеле су сребро на кадетском СП. После тога су прошле квалификације за јуниорско ЕП, па играле на том такмичењу. У добром делу, и овај списак се сада базира на тим играчицама.
С обзиром да ће само једна селекција изборити пласман у Јужну Кореју, ко је то највећи конкурент Србији у Пожеги и уопште, колико информација имате о противницама?
- По ономе што имамо, лично мислим да је то Пољска. Не бих искључио ни преостале две репрезентације, Украјину, поготово. Пољаци много улажу у рукомет, у млађе селекције, и све се то види на терену. Пољакиње су биле у групи са нама на Европском првенству и ту смо одиграли нерешено. Могу чак да кажем, да смо извукли реми. Неће бити лако, али ми немамо права на кикс, ако желимо да се пласирамо на Светско првенство.
Какав је здравствени билтен?
- Ми овде имамо 18 играчица и на све можемо да рачунамо, осим Тамаре Томанић, која осећа бол у пределу леђа и у добром делу неће бити спремна за овај турнир.
Пожега се већ етаблирала као место где српски рукометаши и рукометашице имају добру подршку. Да ли то можемо очекивати и овога пута?
- Очекујем да буде пуна дворана. Сведок сам одличне подршке са трибина, прошле године, када сам играо квалификације са кадеткињама. Малопре сам гостовао на локалној радио станици и рећи ћу исто што сам тамо рекао. Када су ме у Зрењанину питали, где бих више волео да се играју квалификације - у Зрењанину или Пожеги, рекао сам, Пожега. Имам пуно поверење у ову средину и сигуран сам да ће нас подржати, као и раније.