Селектор "Орлова", Веселин Вуковић: "Уз добре припреме и односе, надам се Лондону"
После само два месеца са најбољим српским рукометашима, рад селектора Веселина Вуковића, добио је свој епилог пласманом на Светско првенство. Након елиминације Чеха, без еуфорије, анализирао је оно што је до сада пређено, као и оно што "Орлове" чека на путу до Олимпијских Игара у Лондону, као крајњег циља ове генерације српских рукометаша.
Велики терет је збачен са леђа. Бараж мечеви доносе специфичну врсту притиска, што због само 120 минута у којима се одлучује све, што због онога што чека читав спорт, ако се репрезентација не пласира на велико такмичење.
- Систем квалификација је прилично неправедан, јер квалитет нека три, четири пара је био много већи од других. Тешко је поредити Аустрија - Холандија и Словачка - Украјина, са нама и Чесима или Мађарима и Словенцима. У нашем случају, отпала је једна добра селекција. Драго ми је да то нисмо ми. Знате сви колико је било притиска и свега, али сам од старта веровао да можемо да прођемо. Говорио сам да је Чешка боља од наше репрезентације, али мислим да ми и нисмо имали праву репрезентацију, већ скуп добрих појединаца, који су различито размишљали о стварима везаним за терен. У принципу, ова 24 дана у погону, највише смо радили на том стварању колективног духа. Да није битно, ко је на терену, да сви учествујемо. По мени, то је основа за грађења доброг темеља за боље резултате у будућности.
Прошли пут сте нам рекли да не читате превише шта се пише по медијима, што значи да нисте имали прилику да се у потпуности суочите са дозом песимизма, која је владала око сениорске репрезентације у јавности након дебакла на ЕУРО 2010 у Аустрији?
- Пратим све што је битно, али када је спортска штампа у питању, нисам био сигуран у све шта пише тамо и колико су проблеми заиста велики, каквим се представљају. Дефинитивно је Аустрија била једна лоша епизода, али мислим да је, пре свега, то био сплет лоших околности. Нисмо ми сада много бољи него што смо били, нити смо тада били нешто много слабији, као што је то неко хтео да представи. Знао сам колико је било неповерења, и према мени, и према момцима. Сада могу да кажем да су момци моје идеје много коректно прихватили. Јако ми је драго због тога. Полако остварујемо један однос, систем поверења и ослањања једних на друге. Играчи између себе су на добром путу да направе колективни дух. У будућности се нећемо превише обазирати на неке негативне приче, којих ће увек бити, јер сви знамо да и штампа покушава да тражи нешто, чега и нема, афере или шта већ, не знам из којих разлога.
Формирали сте стручни штаб са два тренера (Јордовић и Бутулија), који важе за неке од најпрогресивнијих на домаћој сцени. Како сто задовољни сарадњом и разумевањем у стручном штабу?
- Задовољан сам. У сваком тренутку су спремни да одраде свој део посла. Да ли је то тренинг, индивидуални рад или скаутинг. Добро функционишемо и надам се да ће тако бити и даље. Рекли сте, најпрогресивнији. Ја сам протекле сезоне мало пратио домаће првенство, јер мало тога се могло видети. Имам два Хард Диска са по 500 гигабајта доброг рукомета, али ту нема домаће лиге. По некој логици ствари, Јордовић и Бутулија су били решења, за која сам сматрао да могу бити од користи државном тиму. Радили смо добро, а мислим да има простора за још већи напредак у наредном периоду.
Селекторска функција вуче једно специфично бреме одговорности за унапређење свих процеса везаних за репрезентацију и око ње. Везано за претходну критику Супер лиге, шта можете да урадите из свог домена, па да се она побољша, а играчи, који играју у земљи буду ближи репрезентацији?
- Већ следеће недеље ћемо Владица (Владица Спасојевић - менаџер репрезентације) и ја покушати са директором Лиге да нађемо заједнички језик око календара за наредну сезону, где ћемо покушати да угурамо пар термина за "Б" репрезентацију, коју мислим да треба да формирамо. Њу би чинили играчи из домаће лиге, перспективни. Сви смо свесни да због слабијег квалитета домаће лиге, тешко можемо да изнедримо играча, који би у неком кратком року био од користи репрезентацији. То са странцима није могуће, јер су календари европских лига стриктни, а као што смо видели, Шпанце и не занимају они ЕХФ-а, па не пуштају играче. Владица има чак и идеју, како смањити лигу, а да нико не буде, априори оштећен, већ да се све реши на спортском плану. То мора да се уради, јер нам играчи одлазе млади. Погледајте Беочанина, који је напустио земљу са 19 година. Има помака у неком раду, али много пута немамо контролу, ни ко је тренер младим играчима, ни како раде. Они често кажу да у иностранству у клубовима индивидуални рад тренере не занима. Губимо индивидуални напредак наших играча. Поготово се то односи на генерацију 1986, која је била најбоља на свету у својој категорији, а сада стагнира. И њих морамо враћати, је некоме ко је научио да осваја медаље, много је лакше да их освоји опет, него некоме ко се први пут сретне са тим.
Пут је јасан. Малме, Београд, па Лондон? Добро звучи да ће првих седам репрезентација са Светског првенства изборити пласман на ОИ?
- Тако и размишљамо, пратимо ко ће испасти, ко пласирати. Светско првенство је лакше од Европског. Немате свако коло борбу на живот и смрт. У свакој групи ће вас сачекати нека панамеричка или азијска селекција, тако да се надам да ћемо уз добре припреме и добре односе изборити пласман на ОИ. Није реално у овом тренутку гађати се изјавама "Идемо на медаљу". То је била много пута у ближој прошлости грешка, коју су руководство и играчи правили. Покушавао сам да будем реалан и говорио да је наш квалитет између петог и осмог места, али после Аустрије је и то врло пољуљано. Најбитније је да у сваком моменту дамо максимум, да видимо где грешимо и извлачимо поуке, а на конту тог искуства напредујемо као екипа.
ЖИКА БОГДАНОВИЋ