Тренер јуниора, Игор Бутулија: "Немамо континуитет"
Јуниорска репрезентација Србије, освојила је десето место на Европском првенству у Словачкој. На конференцији за медије, одржаној у понедељак, тренер јуниора, Игор Бутулија, изнео је своје виђење турнира, као и план наредних активности са овом генерацијом најбољих српских играча.
- У разговору са људима из Савеза, када сам прихватио да будем тренер јуниора, рекао сам да неће бити лако, како је то рукометни свет очекивао и направио атмосферу око ових младих играча. Лично, волим пресинг, волим да радим и правим нешто, а поготово у овој ситуацији, какву имамо са млађим категоријама. Оно што је најосновније, континуитет рада, ми немамо. Ова генерација јуниора, после ЕП за кадете у Брну лета 2008. године, није окупљана до прошлог октобра и пријатељске утакмице са Хрватском, а то је 15 месеци. Тада су победили Хрвате, светске кадетске прваке на једној тренинг утакмици, предигри утакмице сениора са Французима, што је изазвало наше старе бољке, да се помисли да смо најбољи.
Анализирао је Бутулија и додао...
- Окупио сам их у априлу месецу. Ни квалификације за ЕП нису биле лаке, што смо видели против Црногораца. Зато сам инсистирао да припреме буду нешто дуже, да се екипа повеже, да се исправе многобројне грешке у свим сегментима игре, а поготово, тактика игре у одбрани. То су све ствари, у којима смо заостајали за светским врхом, у који морамо да гледамо. Још у припремном периоду сам видео да игра са крилима, ширина, наставак напада, представљају проблем. То није лако искоренити, јер су се ти играчи формирали у клубовима и сада имају по 20 година. Не пада ми напамет играче да нападам, то је наша перспектива и морамо да их подржимо. Морамо да наставимо са радом, како би неки од њих једног дана дошли до "А" репрезентације.
Апострофирао је тренер јуниора, прву утакмицу и пораз од Француске, који је био и пресудан у борби за пласман у ТОП 8.
- Највећи проблем је био да одреде, где су. Мислили су да је довољно да се појаве против Француза и да ће све да иде лако. Пред ту утакмицу, инсистирао сам да играчи на папиру запишу своје задатке, јер немају концентрацију то да држе сво време у свести. Примили смо 11 глупих голова, пет лопти им у руке дали. Добро смо се бранили, али то није било довољно. Није рађено на менталној снази годинама. Лажно се дижемо. Играчи за такве неке ствари нису криви. Сада ће имати. Ако мисле, "нема пара у клубу, шта да радим", неће бити више у репрезентацији. То је тако. Тренирајте сами...
Рекао је Бутулија и наставио...
- Имали смо проблема са бековима, јер ти момци немају континуитет рада у својим клубовима. Не вреди их нападати, већ би требало да им дамо сигнал, да ће ако овако наставе, стагнирати. Нико не може да ме убеди да Ђорђић није одиграо према очекивањима, јер су та очекивања нереална, ако знамо да он не игра у Фленсбургу, а због ритма "среда-субота" и не тренира како треба. Нема тренинга, нема рада, али то не значи да нема ништа од њега. Причали смо отворено. Ако и ове године клуб не рачуна на њега озбиљно, он треба да бежи одатле. Иван Димитријевић, рецимо, годинама не игра одбрану, што је скандал. Имамо Мештера, који је две године на релацији Црвенка-Београд, тренира где стигне. Дечко је радио феноменално, али не може за месец и по дана нешто да се уради, ако ниси добро тренирао две године. Драго ми је да иде у Партизан. То је спас. Не желим да омаловажам клубове, али то је срамота како се тренирало у периоду од 12 до 17. године. За ова два месеца сам видео да се неке ствари не знају, које се морају знати са 15 година. То је опомена свима. Имали смо велики пех у Драшку Ненадићу, који је због повреде пропустио ЕП. Радили смо две године у Звезди, доста тога је научио, али га нисмо имали у Словачкој. Рекао сам и Беочанину, и Ненадићу, да је лоше што одлазе. Требали су да остану овде још две године, да заврше занат. Нису ни то неке паре, барем код Ненадића. Имали би их на окупљањима, развијали би се у познатој средини. Иностранство је сурово. Не иде ти добро, одмах си на клупи.
Генерација 1990, сада се окреће квалификацијама за Светско првенство, које ће по свој прилици бити одржано у Грчкој.
- Убеђен сам да ће следеће године бити много боље, јер нам треба континуитет. То сви раде од екипа које су испред нас у Словачкој. Оне се окупљају сваке две, три недеље. Након три године, створили су селекције, које су сазреле и разумеју се. Убеђен сам да бисмо победили Французе да је то био трећи меч на турниру, јер су играчи имали проблем на старту. Играчи морају да схвате значај колективне игре. Причао сам са селектором Вуковићем и сложили смо се да резултат у кадетском узрасту не би требало да буде приоритет, већ постепеним радом, најбоље резултате остваривати управо на излазном турниру за одређено годиште - СП за јуниоре. Из генерације, која је била кадетски првак света, имамо два крила и два бека у "А" селекцији. Када погледате Немце и Данце, њих нигде није било у овом годишту, али постепеним радом на обуци, техници, тактици, напредују и крећу озбиљно да играју рукомет у овим годинама. Деца из јачих земаља, имају већу самодисциплину. Воде рачуна о себи. Па, неће се десити да млади Данци и Немци у двадесетој години не раде трбушњаке и не возе бицикл, не трче. Неко га усмери и он после сам себе одржава, како би спречио повреде, чувао себе спремним. Молим и новинаре да препознају неке ствари и покрену их. Играч који мисли само о томе како ће да шутне, а у исто време, не враћа се у одбрану, игра соло, не игра са крилима, не може никада да буде играч утакмице. Верујем да ће рукомет у наредних пет, шест година бити приоритет у Србији. Имамо перспективу, али мора се крваво радити. Приступ се мора променити, што показује утакмица против Русије и пораз. Било је "Ма, нема шансе да нас добију"...
У овој генерацији српских рукометаша, по оцени Бутулије, мало је простора за додатну селекцију...
- Пробао сам 30 и неколико играча у кратком периоду. Ситне ствари одлучују победника. Ко има више концентрације, ко неће да падне у завршници на глупим стварима. Пробао сам доста играча, али не могу играти са некима, који играју напад, а у одбрани, шта стигну. Не могу да мењам пет играча у одбрани. Противници су озбиљне репрезентације, које то кажњавају. Мора много боље да се ради селекција у кадетском узрасту. То је припрема за "А" селекцију. Ми смо могли боље да прођемо, али нисмо били спремни за медаљу. У овом систему такмичења, могли смо да будемо горе, негде између четвртог и седмог места. Имали смо две тешке екипе у групи, то је био систем и нисмо успели. Морамо да стварамо систем. Не може нико преко ноћи.