Интервју са Председником РСС-а, Велимиром Марјановићем (трећи део)!
Један од приоритета, била је и реформа канцеларије. Како сте задовољни тим сегментом?
- У свему износим позитивне и негативне ствари. Канцеларија добро ради, у смислу да се послови који се ставе пред њу, одраде. Оно што нас чека ако 25. септембра добијемо домаћинство ЕП-а, даје нам нове задатке, који су много већи од опсега рада овакве канцеларије и мораће још више да се мења. Канцеларија ради пуним капацитетом, али у тој новој консталацији ствари, мора да буде још боље. Не може да буде све на леђима Генералног секретара и троје, четворо људи. Он мора да добије појачање у маркетингу, финансијама, правним пословима. То је уско повезано са причом о домаћинству. Такође, уско је повезано са Домом рукомета, на коме радимо. Имамо помоћ од људи из Градске управе, доста добру идеју, економски спроводљиву. Дакле, задовољни смо, али то није довољно за оно што нас чека. Постоје два пута. И даље треба ићи ка променама навика и рада, кадровским променама, а наравно и побољшању услова тим људима за рад. Много ствари се поправило и то се осећа на примеру репрезентација. Видели смо који механизми могу да се поправе, а ти људи конкретно, не могу да измене системске ствари. Неке су добре, неке лоше, али ни оне не зависе од појединца. Овај систем квалификација у репрезентативном свету ће нам дати одговор на питање, да ли су механизми досадашњег рада добри? Ако изнесемо овако организовано такмичење, онда нема приговора за рад канцеларије и свачија лична оцена ће бити мање битна. Оно што је такође битно је да ће људи морати да се специјализују, да би избегли проблеме у нивоима комуникације, итд.
Каква је финансијска ситуација у Савезу?
- Што се тиче финансија, много ће бити лакше људима да раде, ако имају услове за испуњење свих тих програма, као и за своје плате. Тако смо рекли да ће бити и премирани, ако репрезентације остваре успех. Сви су рекли да то није уобичајено, али ни за репрезентације то исто није. Тако хоћемо да свима пружимо пуну подршку, да им покажемо да су они нама најбољи и када дају све од себе, и када не освајају медаље, јер ће их за њих наградити држава. А људима из канцеларије смо хтели да ставимо до знања, да није исто, ако данас будеш намргођен са репрезентативцима и ако будеш пажљив када обављаш неки задатак, јер си свестан да ако репрезентација успе, и ти ћеш бити стимулисан. Прва понуда је стимулативна, јер је ово високо одговоран посао, а резултат има национални значај. Прво фер, а онда, ко не реагује на стимулацију, нема места за њега. Имамо добре финансије, јер смо сваки динар утрошили наменски. Државна ревизија је показала да је тако. Новац од спонзора нам омогућава да створимо репрезентацији боље услове, да побошљамо квалитет услуге.
Ко су спонзори Савеза?
- Највише разумевања имамо од НИС-а, а сада смо, веровали или не, у преговорима са неким страним компанијама, које су јако заинтересоване за сарадњу. Дешава се чудна ситуација у домаћим јавним предузећима, на које смо навикли као помагаче свих Савеза. Да ли се људи пребрзо мењају или погрешно схватају вишепартизам, али буквално долазимо у ситуацију, да гледамо где је, ко, из које партије? Ја сам се борио да људи на функцијама у РСС не могу бити политички ангажовани и мислим да је то тако свуда у Европи. Не желим да председник данас игра на нечијем митингу или сутра на неком другом, а да на основу тога добије паре од некога. То не подржавамо и то је нездраво. То данас може да донесе, а сутра када се смени власт, одузме. Чула се једна паметна реченица од Пеђе Бојића из КСС-а, да су то у ствари национална предузећа- национална добра која морају да подржавају националне савезе. И ништа више. Када она буду приватна, онда можемо причати о маркетингу и економској оправданости. Овако је природно да подрже сваки спорт у Србији. И сада може да буде апсурд, ако осим НИС-а на дресовима будемо носили стране фирме на овим првенствима, што је и добро у неку руку, јер побошљава конкуренцију.
Шта више стимулисати?
- Добро је познато да су плате селектора 2000 Еура, а реално би требало да буду веће, јер су они у клубовима и могли да имају више. Ово је стимулација за храброст коју су показали и досадашњи резултат. Ако већ тражимо екстра, хајде да им пружимо екстра. Живимо у 21. веку, верујемо у њих, а један од видова колико те људи цене, јесте колико те плаћају. То ћемо спровести и наниже, закључно са рукометним радницима.
Оно што је сигурно упало у очи почетком ове године јесу куршлуси у односу између канцеларије и селектора. Чак је и једна конференција за штампу била посвећена томе. Из угла новинара, који се брину о имиџу рукомета, можемо да закључимо да је тај потез нанео штету српском рукомету и организацији. Да ли уговором селектор има дефинисана права и обавезе, као и кодекс понашања?
- Била је специфична ситуација. Мислим да је селектор био оптерећен добром намером да се оствари резултат. И тако долази до куршлуса. Мислим да суштинских разлога за то није било, нити ће их бити. Разлог је била лоша комуникација, као и разна посредништва у комуникацији. Слажем се да не треба правити погрешне кораке и да треба ојачати комуникацију, или отклонити тог посредника који смета. То смо решили врло успешно и сада имамо изузетну сарадњу тих људи. Има још много простора да се утврди сарадња троугла “Канцеларија – УО – Репрезентације”. Треба радити и на побољшању комуникације са спољним светом. Имамо велики помак у раду сајта, покушај комуникације у раду са медијима преко Стане Вуковић, али то мора бити много боље, много напредније.
Како сте задовољни односом медија према рукомету? Често смо сведоци да се појављују негативни текстови, и да они заузимају много више простора од стандардних информација.
- Нема ту шаблона. Ми смо кренули у миру и тишини. Хтели смо да направимо резултат, па да кренемо у медијско експонирање. Дошли смо у фазу да би медији много могли да нам помогну. И сада нам требају, али ако добијемо ЕП, биће од екстремне важности. Не могу да кажем да људи из медија чекају само лоше ствари, грешио бих душу. Могли би мало више да се баве регуларним рукометом. Није тачно да обичан догађај није вест. Показало се да људи желе да прате све догађаје, не само екстремне ситуације. Могуће да је прошле године после свега што се догађало у Партизану, репрезентацији, оне кампање, низ негативних текстова, па на крају, едиције “Титаник”, могуће је да су ти људи мислили да раде добру ствар. Ја мислим да нису. Није тачно да нема интересовања у дневним листовима, да се погледа табела и извештаји са утакмица. А онда имате неког човека који је ван рукомета годинама, и дате му целу страну. Најгоре ствари, највеће неистине, треба ставити, то су медији, то је 21. век. Али, објави и чланак са резултатима Суперлига. Извештавајте о рукомету. Онда је много лакше када дође та страна где дођу критике. Ми смо једним делом кривци за то, али се ради и о свести и храбрости тог новинарског кадра. Дневним новинама би природно било да дају табеле лиге, квалификација, светска и европска првенства, таман да је рукомет најгори у Европи, а није. Ако се 15000 људи у Србији бави рукометом, а 30 хиљада га гледа, онда не знам где је проблем? За критике, само напред. Ко год да нас је питао, добио је изјаву. Не постоји да је мој телефон остао глув ни на једног новинара, ни један непристојан одговор није дат. Радимо на томе да лист “Седмерац” пребацимо у дневни лист “Пресс” као додатак. “Седмерац” није оправдао очекивања, незанимљив је за ширу јавност. Као што се на сајту показало да треба ићи напред, тако морамо и на “Седмерцу”. Био је јако негативан, црн. Може бити критичан, али не и црн, јер оног ко прочита, може само да одбије од рукомета. Био је релативно незанимљив, мени као читаоцу. Ићи ћемо у договор са Прессом, па да пробамо.
наставак следи...