Интервју са председником РСС-а, Велимиром Марјановићем (4.део)!


Како сте се као обичан гледалац осећали када преко РТС-а нисмо могли да гледамо полуфинале Олимпијског турнира, док је у исто време ишао снимак кајака на мирним водама. ХРТ, на коме је било рукомета у изобиљу, био је скремблован за време ОИ од стране кабловских оператера.

- Истраживање ХРТ-а је показало да они имају повећане пиплметре за одређене емисије, али сваки рукомет је повећан, без изузетка! Индекси гледаности из Ниша и Зајечара од миллион и двеста хиљада и 1,7 милиона су такви да их побеђују само Дневници и “Гранд параде”, Нема дилеме да ли је рукомет гледан. Друга је ствар ако то неко не види или му није јасно предочено. Занимљиво је да Хрвати поред тога што СП раде са РТЛ-ом, имају дугогодишњу сарадњу са ХРТ-ом, и то показује да постоји надметање, међусобног отимање о врхунски догађај, а ми овде, молимо људе. Било је нуђено, сада сазнајемо, за мале паре полуфинале и финале ЕП-а из Норвешке, за које, да смо знали, ми би откупили права, јер смо могли да добијемо више и зарадимо на маркетингу. Улазим у нешто што ми није посао, али иако је РТС скучен, људи који одређују програм, немају пред собом ове чињенице. Не постоји човек, који се бави медијима, а да не зна да се Хрватска телевизија гледа више од појединих српских програма у тренуцима када иду преноси Загреба или хрватске репрезентације. Пиплметри су мерили и до 500-600 хиљада људи из Србије у тим тренуцима. Не знамо где је проблем. Нисмо имали право да се приватизујемо ни са једног агенцијом. Ако је то реалност, онда нека дође та маркетиншка агенција, направићемо договор да нас прогура на телевизију. Ако се тако данас отварају врата, спремни смо на те дилове. Не можемо да грешимо душу за спортске редакције. Имамо пуну подршку новинара. Не знам како да дођемо до свести људи који одређују програме. Можда да плаћамо огласе који ће давати егзактне податке. Преноси Лиге шампиона на Еуроспорту и АСОБАЛ-а на Спортклубу су показали да има интересовања за рукометом. Жао ми је што није било више преноса са ОИ. Могли смо да видимо сребрни Исланд, за ким не заостајемо много. На тај начин смо могли да ободримо јавност, а та подршка нам је изузетно потребна.


Како вам се свиђа нови сајт РСС-а и како гледате на однос рукомета и интернета у Србији?

-Као Савез смо донели одлуку коју нико није до сада донео, да клубови морају да направе странице. Не треба санкцијом да се доносе одлуке, јер је то несрећна ствар, али то је резултат нашег укупног стања, тако да то иде преспоро и слабо, јер не схватамо интернет технологије. То мора изаћи из клубова. Ефекат постојећих сајтова мора да буде препознатљив, да би ови, који се размишљају схватили потребу за тиме. Техничка скромност и необученост је такође проблем. Сајт РСС-а је постигао ефекат по броју улазака и привлачнији је за читаоце. Колико ће то бити дубоко, зависи од идеја и инвентивности, а и резултата. Интернет је огледало рада, омогућава интеракцију, омогућава људима који нису директно укључени у рукомет, да их неки садржај привуче и тако постану посредно или непосредно везани за рукомет.

И на крају, веома важно питање за будућност српског рукомета. За 15 дана се доноси одлука, ко ће бити домаћин Европских првенстава у мушкој и женској конкуренцији (2012.). Кандидати смо у обе категорије. Шта је урађено и какве су нам шансе?

- Интезивно радимо и највећи део ангажовања је на томе, јер би било јако корисно да се успе. Конкуренција је јака у обе онкуренције, с тим да бисмо у задњи час ишли у договор, да ли да одустанемо од једног, да би имали више гласова и шанси за другу опцију. Улог је велики. Велики новац је у питању, рат је тежак. Мора се пазити на све. Предложен сам за члана Извршног комитета, али све у циљу овога. И ако имамо подршку за ово, подржите нас за ЕП, а ми нећемо имати кандидата за Комитет. Чиста математике је да од 45 делегата мораш имати 22, 23 гласа да победиш, а овакве акције доносе 3-4 гласа, уз неки сигуран број гласова који имамо. Осим те две активности, паралелно идемо на дипломатске контакте, где ће нам помоћ пружити државни органи, јер свака Влада зна да је то изузетно афримативно за једну земљу. С обзиром да већина Савеза функционише испод својих Министарстава, покушаћемо да дођемо у контакт са некима са којима немамо директне контакте. Имамо медијску презентацију, добро оцењен план и програм, кратке дистанце, добре хале и градове, повезаност аутопутем и добре хотели, и све ће то утицати на гласаче. Имаћемо српско вече, наш спот који ће обухватити наше предности, појављивање неког спортског ауторитета, који такође може утицати на наше шансе. Све врсте пријатељских и рукометних веза преко бивших тренера, играча, медија смо узели у обзир. Ако код мушкараца уђемо у други круг гласања, онда верујемо да они који су у првом гласали за Немце, неће гласати за Французе и обрнуто. Ове земље су толико јаке у смислу резултата, да многи не би волели да се првенство одржи тамо, јер су онда мање шансе за успех, јер тешко може ко да их победи пред домаћом публиком.

Од кога очекујете да ће нас подржати?


- Драго ми је да имамо врхунске односе са председницима Балтичких земаља. Такође, са Шпанцима имамо добру сарадњу нарочито после случаја “Штербик”. Такође, имамо шансе да придобијемо и земље које су везане за Русију, које нам могу пуно помоћи. Ако суседи буду искрени и поштени, јер смо и ми њих подржавали у годинама уназад, ако буду стали уз нас Хрватска, БиХ, Бугарска, Македонија, земље, којима одговара играње у комшилуку, мислим да не можемо изгубити. Чак и овај пут да изгубимо, што није трагедија, следеће не можемо изгубити, јер се итекако гледа, да ли је држава и раније била спремна да организује тако нешто. Пуно смо енергије утрошили у све ово. Радићемо и на личној анимацији гласача, јер негде 20 људи није директно заинтересовано ко ће бити домаћин, јер није у њиховој регији или нема шансе да се квалификују, али уз малу анимацију, имају жељу да подрже некога. Немци имају свој блок, Франзузи рачунају на Медитеран. Драго нам је да ЕХФ не каже - Немојте у Србију - већ напротив, подржава нас максимално и даје мале сигнале, где би волели да буде. Било је Европско у Македонији, нека буде и у Србији. Било је Светско у Хрватској, дајте подржите Србију. Велики сам оптимиста и мислим да је то један од догађаја који ће бити прекретница за рукомет у Србији. Све ће нас покренути, репрезентацију, фирме, медије, хале, градове. Желимо да урадимо најбоље и да, ако изгубимо, то буде тесно, да би се показала сва озбиљност са којом смо радили. Нажалост, нисмо раније аплицирали, али да је то чињено, били би апсолутни фаворити. Имамо велику помоћ од Министарства Омладине и Спорта. Наважнији су контакти последњих дана. Верујемо у успех.

www.rss.org.rs