Најбољи тренер у 2010 - Владимир Драгићевић: "Доказ напретка"
Куп у 2009. години, па "дупла круна" у сезони иза нас са екипом Колубаре, биле су најбоља одредница за шефа стручног штаба "Кртица", Владимира Драгићевића, у избору РСС и "Спортског журнала". Тренери су дали свој глас младом стручњаку из Лазаревца. После екипних, стигле су и индивидуалне титуле.
- Драго ми је због овакве титуле. Срећан сам, поготово, зато што је дошла од мојих колега. Она је доказ да сам напредовао као тренер.
Доста младих тренера ради у српским суперлигашким клубовима. Очигледно је на сцени смена тренерске генерације.
- Ја сам већ пету годину у Колубари. Радује ме долазак Брковића у Партизан, са којим сам пријатељ већ десетак година. Јордовић је ту, мало старији од нас. Тренер Црвенке, Урошевић из Смедерева, Срђан Рундић из ПКБ-а. Драго ми је што је тако. То се и види по нашим играма у Супер лиги. Игра се бржи рукомет, прате се трендови. Рукомет може само да добије у таквим околностима.
Колико је било тешко донети титулу Колубари, с обзиром да сте у тиму имали и момке старије од вас, велики број професионалаца - ведета?
- Било је јако тешко. Сви су нас видели на трону пре почетка првенства. Било је то тешко укомпоновати. Видели сте после Супер купа против Партизана на старту, да то није сјајно. Имао сам подршку управе клуба, стекао поверење играча. Систем тренинга је био прихваћен од стране играча, што је било најбитније. Остаје жал за тим полуфиналом КПК, где смо били јако близу против Стеауе, али то је спорт. На крају, немамо за чим да жалимо. Остварили смо све што смо очекивали.
Већина колега је претходних година могла да завиди тренеру Колубаре. Уговор на дуже стазе, сређена финансијска и организациона ситуација, гарантовала је добре резултате.
- Велику захвалност дугујем, сада већ бившем председнику, Влади Јовичићу, који је смогао снаге да потпише уговор на четири године са младим тренером. Имао је разних притисака. Сигурно је да сам ја анониман и млад тренер. Имао је визију и на крају је успео у томе. Стигли су пехари...
Са доста умањеним буџетом и измењеним играчким кадром, Колубара је и даље у самом врху Супер лиге?
- Имамо доста играча из Лазаревца. Има их чак 10. Очекујем да у наредном периоду, још пар играча из јуниорског погона прикључимо првом тиму. Сигурно је да ће Колубара из утакмице у утакмицу играти борбеније и боље, без "беле заставе". "Вечити ривали", односно, Металопластика, намучиће се да нас победе.
Колубара је један од ретких клубова, који може да се подичи високим пласманом, са доста играча из сопственог погона.
- У претходне две деценије из Лазаревца је изашло много добрих играча. Анђелковић, Благојевић, Матовић, Вучићевић, Митровић и остали. Сада су неки нови клинци на путу да их замене. Лево крило, Петар Петровић је 1992. годиште и већ се изборио за своје место у првом тиму. Годину дана млађи, Алекса Симић (средњи бек) и Милашин Тривић (пивотмен), већ су постигли своје прве голове у Супер лиги, а то није прошло неопажено, јер је уследио позив за кадетску репрезентацију.