Председник УО РСС, Велимир Марјановић: "Медаља на ЕУРО 2012 - Циљ који мобилише"
Почетак рукометне године, обележило је Светско првенство у Шведској, на коме је репрезентација Србије освојила десето место. У складу са тим, састанак Управног одбора Рукометног савеза Србије, почео је извештајима селектора са претходна два велика такмичења, а ми смо о томе разговарали са председником УО РСС, Велимиром Марјановићем.
- Извештаји селектора немају формални значај, као у време СЦГ, када је од усвајања или неусвајања истог, зависио опстанак селектора на клупи. Имамо селекторе, који имају потписане уговоре на одређене периоде и само њихова оставка или наша ванредна одлука, може променити ствар. Извештаји служе да чланови УО виде размишљања селектора о ономе што је прошло, као и ономе што ће бити. Вуковићев извештај је помак у сваком смислу, и по ономе, како је састављен, и по односу према рукометној организацији и медијима. Што се тиче Милића, он ће на следећем УО изнети своје мишљење, а све ствари, можда недовољно речене у извештају, имаће шансу да разјасни уживо. У тексту има пар ствари, које захтевају додатно објашњење, како би се расветлила улога и стручног штаба, и самих играчица. Нама је битно да видимо планове селектора. Оба селектора су под важећим уговорима и не постоји званична дебата, да ли неко остаје или не. У случају да се у тренутку подношења извештаја, дође до неке нерешиве ситуације за селектора, онда би то захтевало неко ново решење. Мислим да немамо проблем код женске репрезентације у смислу односа и радне атмосфере, који се не може превазићи. У оном периоду, који смо ми провели са њима, функционисало је све како треба. Ако је то једини проблем, онда га ми у ствари и немамо, јер су много битније ствари играчког кадра и како он да се среди и мобилише пред квалификационе утакмице са Хрватском. Нама је жеља да се пласирамо на СП 2011 због Олимпијских Игара, али и због наредног СП 2013, које ми организујемо.
Оно што се већ дуже у рукометним кулоарима помиње, то су нека имена, која би могла да замене Душка Милића на челу женске репрезентације?
- Ту би требало поделити ствари. Такве ствари постоје, али нису део рада. Евидентно је да постоје људи, који би стално желели да буду селектори, мушке или женске репрезентације. У ситуацијама после великих такмичења, они својим наступом раде, практично, испитивања терена, да ли ту може нешто да се деси. Међутим, то није знак да организација иде у том правцу. Верујем да нема грешке у листи оних, који би желели да дођу на место селектора, али грешка је преточити то у нешто што би организација желела. Као што сте видели, данас ни у једној реченици, нити смислу, није била изражена жеља за таквим расправама. Исти случај је са стручним саветима, за које смо још у Митровици донели одлуку, да до идуће Скупштине, пронађемо нови начин организације и бирања стручног савета, па тек онда приђемо његовом избору. По свему судећи, он ће бити јединствен.
И поред освојеног десетог места на СП 2011, најавили сте освајање медаље на ЕУРО 2012, као циљ?
- Свака моја изјава од 2005. године је била – 2012. Сада сам још више уверен, јер ове пролазне тачке испуњавамо. Можда не на начин, који би нас више охрабрио, али ако смо поставили тај циљ, немам право да одступим и да кажем, мењамо циљеве, јер би то значило да би требало да се повучем са овог места. Видели смо да су у Шведској одлучивале нијансе и то ми даје за право да будем оптимиста. Мислим да не само ја, као председник, већ и стручни штаб, играчи и јавност, морају да иду у складу са тим циљем. Не можете никога ни мобилисати, нити добити додатну подршку, ако не прокламујете тако валидан и остварљив циљ, у исто време висок, као што је медаља. Нико неће уложити додатни напор, ако кажемо да идемо на шесто место у Србији. Из оба правца, реалности и прокламованих циљева, читав УО жели да оствари оно што смо причали пре неколико година, када нико у то није веровао, да је 2012. година прва медаљна година.
У тај ванредни напор, уклапа се и идеја о летњим припремама репрезентације пред ЕУРО 2012?
- Покушај летњих припрема, парцијално или сви заједно, како ко може и достављање индивидуалних планова за свакога од њих. Једна од иновација је и раније слање материјала о утакмицама и ономе што чека репрезентацију у будућности. Покушавамо да смислимо што више начина, да читава ова година прође у неком виду припреме за оно што нас чека. И изјавама желимо да допремо до играча, да они размишљају, већ о данас, о медаљи у јануару, а не да тога постану свесни у децембру.
На путу до медаље, Србија ће највероватније своје мечеве играти у Београду, а не, у старој бази, Нишу?
- Наша жеља је била Ниш, због репрезентативаца и тог града, који нам је помогао у уздизању репрезентације. Ипак, због проблема са капацитетом, ЕХФ је у задњем извештају изрекао суд, који није наредба, али је готово у том домену, да домаћа селекција не може играти у тако малој дворани, због целокупне гледаности у дворани, на телевизији и интернету. Ако ЕХФ остане при том ставу, нећемо да селимо репрезентацију. Онда би наша опција била Београд, од почетка до краја.