Тренер јуниора, Игор Бутулија: "Видљив напредак"
Јуни
орска репрезентација Србије, одиграће две утакмице са селекцијом Словеније, а све у склопу припрема за Светско првенство у Грчкој, последње за генерацију 1990. У Кошутњаку смо разговарали са тренером репрезентације, Игором Бутулијом.
Остала су практично још четири месеца рада са овом генерацијом српских рукометаша, која је на излазу из омладинског рукомета. Шта можемо очекивати у наредном периоду?
- Можемо очекивати да ће још више напредовати, што је добра ствар за будућност српског рукомета. Није сада толико битно што смо направили велики успех победом над Исландом и пласман на СП, већ то што ће генерација, која се две године није окупљала, док ја нисам изабран за тренера, моћи да проведе још један период заједно и тако подигне ниво своје игре на још виши ниво. Напредак је видљив.
Колико је резултат на СП битан на крају рада са овим момцима?
- Искрено да кажем, нисмо давали никакве изјаве пред Европско првенство, јер смо као стручни штаб били реални у прогнозама. Имали смо Милића, који је имао неколико операција колена, Мештера, за кога смо у шали говорили да је био на аутопуту "Београд - Нови Сад", с обзиром да је тренирао мало у Београду, а играо утакмице за Црвенку. Имали смо Ђорђића, који је седео на клупи шест месеци, па Маркеза, кога сам позвао да дебитује у квалификацијама за ЕП. За годину дана је дошао до "А" репрезентације. Оно што је мени било изненађење, а што сам затекао, јесте да ова репрезентација практично није имала пивотмена. Радили смо на томе да оспособимо Вуковљака, који није играо у Каћу. Изгубили смо Драшка Ненадића због повреде, а играч на кога се није рачунало, а у кога сам веровао, био је Иван Димитријевић, који је потенцијал показао на кваификацијама. То су све били проблеми. Сада је већ прошао неки период, већ су момци ушли у систем рада. Верујем да ће се он осетити на Светском првенству.
Како играчи размишљају?
- Требало би и момци да верују да можемо да направимо неки резултат. Шта ћемо урадити, видећемо. Мора да постоји притисак и да из те ситуације, негде у перспективи видимо, на кога можемо да рачунамо за сениорску репрезентацију. Верујем да ће они моћи да се изборе са тим притиском.
Да ли ће вам систем такмичења, већи број утакмица, односно, можда неке ваневропске селекције, које нису истог квалитета, бити олакшање у односу на ЕП, где је свака утакмица одлучујућа?
- Не гледам на то тако. Ми смо са поднебља, где олако потцењујемо неке ствари. Тако се причало и за Естонију у квалификацијама за ЕП, па су Естонци приказали један феноменалан рукомет. Сви данас играју рукомет и у сваку утакмицу морамо да уђемо максимално. Доста ће зависити и од физичке спреме, дужине клупе, итд. Постоји та олакшавајућа околност да ако наиђемо на неког слабијег противника, можемо да распоредимо снаге. За сада не знамо ни жреб, тако да је рано причати. Бавићемо се собом, а не противницима.