Бошковић пред Француску (18.10): "Још једном да изненадимо"


Са осмехом је селектор репрезентације Србије, Саша Бошковић, дочекао новинаре у Ковилову. Разлога за задовољство је пуно, а биће их још више ако се победи Француска у четвртак од 18.10. За почетак, питање које је постало основа за почетак сваког разговора. Како се спава ових дана...


- После Данске сам заспао око један.  Немам проблема са спавањем као девојке. Еуфорију осећамо, присутна је, али се трудимо да је савладамо. Све је то нормално. Девојке имају вишак адреналина, што се одражава на сан. То је последица превелике жеље да покажу шта могу...

Мали пад на крају против Шведске, ипак није оставио никаквог трага на екипу. Девојке су заиграле максимално и почистиле Данску са терена...

- Не бих то назвао падом, јер се заборавља да смо се ми вратили у ту утакмицу, стигли пет разлике. Тих задњих осам минута, нисмо имали среће, два пута погодили стативу, шутнули поред гола, дали им лопту у руке, итд. Да то није оставило трага на меч са Данском,  показатељ је да имамо добру репрезентацију. Девојке и неће да причају о томе, али кад одете у њихове собе, свака има заставу на зиду. Застава је у соби, хотелу, свлачионици. То је велики показатељ како девојке воле државу. Зато сам и рекао да имам најбоље девојке на свету.

Француска је последња препрека пред полуфинале (18.10)?

- Чланови стручног штаба Радојевић и Шимичић нам спремају материјал, који ћемо погледати вечерас. Пре првенства сам рекао да су најбоље. Не играју у правој форми и то је наша шанса. Реално је да ћемо одиграти нешто као против Данске. Пробаћемо да изненадимо.  Свих 16 играју, то је наша предност, свака може да уради део задатка. Имамо тим. То је суштина. И оне девојке које не играју, дају свој допринос. Тако и 19. играчица даје допринос на тренингу, помаже да се што боље спремимо.

Мађарска и Црна Гора су потенцијални противници у полуфиналу?

- Прво Француска, па ћемо видети. Пре првенства смо били ружни пачићи, а сада причамо о полуфиналу пре времена. Након девет пораза, урадили смо пуно. Опет се о рукомету прича као у јануару. Захваљујем се Савезу, публици. Долазе људи који воле овај тим, а ми буквално знамо где ко седи. Без обзира, као што сам рекао. Био један човек или сто хиљада, ми ћемо играти увек исто – максимално.