Интервју са селектором "Орлова", Јовицом Цветковићем!
Сениорска репрезентација Србије јуче је ушла у веома битну квалификациону недељу, у којој ће се „Орлови“ састати са селекцијама Швајцарске у Цириху (среда)и селекцијом Русије у Нишу (недеља). Тим поводом, разговарали смо са селектором Србије, Јовицом Цветковићем.
Добар дан, селекторе! Окупила се или боље речено, окупља се репрезентација данас, будући да нису сви момци још увек допутовали. Један уводни коментар ове акције сениора...
- Оно што радује, јесте да смо скоро комплетни у односу на задње окупљање. Фалиће Анђелковић, који и даље има проблема са квадрицепсом. До вечерас ћемо бити комплетни. Имамо ових пар дана да нешто припремимо, када су у питању Швајцарска и Русија. Рекао сам да то нису утакмице које су дефинитивне, међутим, једна победа нас приближава Европском првенству. Ми ћемо урадити све да то буду две победе. Ова недеља ће нам служити и као провера онога што смо постигли у заједничком раду, и као замајац за оно што нас чека у јануару месецу на Светском првенству.
Како коментаришете квалитет наших следећих противника?
- Оно што је битно, да ће наш приступ увек бити максималан, значи исти као и до сада. Нас нико не може да изненади. Свакога респектујемо, што се видело против Италијана. Могуће је да изгубимо утакмицу. Може неко да нас победи, али не и порази. Процес који смо започели, иде напред, он траје, а резултати се виде, ко то жели да види. Неке ствари у спорту дођу раније, а неке касније. Неке позитивне ствари су дошле и раније, него што сам ја то очекивао, али смо то заслужили односом према игри и репрезентацији, и то види цео свет. Ми дајемо 100% и тако ће бити у будућности. Однос између њих (играча) је такође, фантастичан. Код нас нема нешто за штампу, а нешто за нас. Све се види, и тај однос и то залагање, само може да доведе до квалитета.
У последњих годину дана, мучили смо се са репрезентацијама, које су објективно доста нижег квалитета од нас (Израел, Фарска Острва,итд). Италијани су прва екипа коју смо практично разбили. Колико је елиминација Чеха допринела да један психолошки терет падне са леђа овог тима?
- Поменули сте Чехе, па да се вратимо на њих. Чеси су једна изузетно добра репрезентација. Неки су били склони да кажу, када смо изгубили од Чеха први меч са пет голова разлике, како је то слаба репрезентација? После, када смо их добили, било је “добили сте лаког ривала”. Колико су они јаки, показује њихов континуитет играња на великим такмичењима. Ево сада, прошлог месеца, победили су Французе са четири разлике. Сада можемо да сагледамо колико је то јака репрезентација, коју смо избацили и пласирали се на СП. Идемо даље, напредујемо. Максимално смо одрадили утакмице са Италијанима и Фаранима, не гледајући, ко је на другој страни терена. Та гол разлика ће нам данас-сутра значити, јер је ово лига систем. Таквим резултатима, сигурно је да се ствара један респект осталих репрезентација према нама. Нисмо оно што смо били када смо се окупили пре две године, када смо без и једног тренинга практично, кренули на један страшно јак турнир, где нас је чекала прва утакмица са Немцима, па онда са Данцима, трећа са Хрватима. Без и једног јединог тренинга, први пут заједно. Имали смо и велике поразе, једну изгубили 8, другу 6, а трећу 15 разлике. Међутим, кроз те поразе, ми смо сагледали и проблеме које треба решавати. На почетку једног процеса, на поразима се учи. Њих морамо да трпимо. Ако их неко мрзи, то сам ја. Свестан сам био да морамо кроз то да прођемо и ти порази су нам много значили. Прошла година је одлична. Хоћемо да наставимо тако и све ћемо урадити да тако буде у перспективи, али сада смо и много озбиљнија репрезентација него што смо били.
Поменули смо Светско првенство, где нас у Поречу чекају Данци, Норвежани и Египћани, као највећи конкуренти у групи. Да ли можемо до другог круга, то јест, у прве три репрезентације?
- Ако ћемо реално да причамо. Ми смо били у петом шеширу. Значи од шест репрезентација, ми смо по рејтингу пета. Шта је за мене реалност? За мене она не сме да постоји. Желим стално најбоље, желим све да победим. Наш однос је јасан, Ми ћемо све урадити да уђемо у други круг. Колико ћемо успети, видећемо. То је само спорт. Зависиће и од ритма, и од дана, и од противника. Оно што је веома битно је да код нас нема успаваности. Код нас постоји животињска жеља да успемо, и то је предуслов за све ово што радимо. То је добра ствар и за период после Светског првенства. Све ћемо учинити због нас, нашег народа и Србије да будемо задовољни.
Пратите игре наших репрезентативаца по Европи у овој клупској сезони. Колико сте задовољни њиховим наступима?
- Ја сам задовољан. Оно што упада у очи јесте да наши играчи када се врате са репрезентативних акција, добро играју. То је један веома битан показатељ. Многи од тих момака нису отишли преко репрезентације у иностранство, јер она није имала рејтинг. Ти момци су одлазили разним путевима, преко разних менаџера. Они су долазили у ситуацију да не постављају услове, него да им буду постављани, тако да су можда и залутали у неке клубове, који нису адекватни њиховом квалитету. Сада желимо преко репрезентације да вратимо играче у велике клубове. Ми морамо да се носимо са тим. Нису криви ти играчи, него неко прошло време, када им репрезентација није била одскочна даска. Задовољан сам њиховим играма, а у перспективи преко статуса репрезентације сигуран сам да ћемо и играчима помоћи да изграде име, статус и зараде више новца.
Већина критика на Ваш рачун, односи се на имена играча, који нису у репрезентацији, а која својим играчким квалитетом то завређују. Да ли постоји неко име, које сте уочили да игра на репрезентативном нивоу, а које до сада није добијало шансу, и на које би се у будућности могло рачунати?
- По мени, сви играчи који су завредели неком својом игром да буду у репрезентацији, они су у њој били или су сада. Сви су добили шансу, апсолутно. Нико не може да ме прозове ни за једно име, да није уважено и позвано. Неки су позвани, па нису могли да буду део овог квалитета овде. Неко није издржао играчки, а неко људски. Ово је спој изузетно квалитетних и решених момака. Онај који није био на том нивоу, није прошао. Било је играча, које сам ја позивао, а они нису хтели да се одазову репрезентацији. Нису хтели! И сада се поставља питање, зашто га Цветковић не зове? За једног играча, прича се свашта. Ја сам га звао у репрезентацију, али он није хтео, било му је прече скијање. Другом је био пречи одмор, трећем нешто треће. Па, зашто мене прозивају? Нека позову тог играча и питају га што се није одазвао. Нисам позван регуларно на време, ово, оно. Значи, неко када жели, када је у питању репрезентација, земља, застава, ту нема приче. Ја бих за ову земљу погинуо, претпостављам као и ови момци који су ту да дају све од себе. Гину за репрезентацију и воле је. Не мора теби неко посебан позив да упућује, јер ако је нешто ургентно било, па накнадно позван играч, а ти добијеш прилику да први пут наступиш за репрезентацију… Он је тим својим односом показао колико је способан да уђе у ову групу људи. Није, и нећу таквим играчима да дозволим да буду део овога, без обзира какве играчке квалитете поседују, јер, ако је неко способан да каже “Не” репрезентацији данас, и да му буде важније скијање или нешто друго, тај ће нас издати када је најпотребније. Према томе, нема играча, Србина, који није проверен или позван. То је у овом периоду прошлом. Сада су врата, да кажем притворена, да не кажем затворена. Сада би многи волели, који нису хтели да буду у репрезентацији, да су овде, да играју на Светском првенству. То првенство које је изборио неко други. А није их било онда, када је требало трпети поразе, црвенети и стидети се, због онога што смо доживљали. Онда их није било ту. Е, таквима нема места док год сам ја селектор.
Уз причу о репрезентацији и стварању њеног култа, свакако иде дефиниција “Ниша и нишке публике”, “Чаир” је постао прави рукометни бастион, а нас интересује, да ли ће и неке друге рукометне средине имати прилике да угосте репрезентацију у овом квалификационом циклусу?
- Ми смо се са Нишом сродили. Ниш је био ту када је нама требало, и ми смо били ту када је Нишу требало. Ми имамо посебан однос са Нишом, а видим да то желе и друге репрезентације у другим спортовима. Ми имамо публику која разуме рукомет и жељна је доброг рукомета. Од нишке публике смо добили страшну подршку и против Исланда, и против Македоније, против сваког. Увек смо добијали срце те публике, и стално смо осећали да им нисмо давали довољно. Утакмица са Чесима је била кулминација. На тој утакмици, Ниш нам је дао све, срце, а и ми смо њима дали срце. Успели смо. Дали смо им још нешто - 60 минута прединфарктног стања! Пре утакмице са Италијанима, сели смо и договорили се. Ми смо хтели да Нишлијама на утакмици са Италијанима, који нису наш рејтинг, омогућимо да уживају. Оно против Чеха није било здраво за гледати. Рекли смо сада, без стресова, само уживање. Одговорност према публици, створила је фантастичан амбијент код играча, и надам се да ће тако увек бити у Нишу. Тамо је наше место. Увек ћемо играти тамо када је битно. И пред Светско првенство ћемо увертиру са Румунима играти у Нишу. Ниш, нишка публика и репрезентација су једно. На другим местима у неко време, када је Ниш давао подршку, нисмо могли да скупимо 400-500 људи. Десило се да у Београду на квалификацијама дође 200 људи. То је стварно поразно. Разумљиво, јер Београд је Београд. Али ми не желимо такав Београд, је смо показали да радимо квалитетно и да то треба подржати. Желимо да за дан рукомета, 27. децембра напунимо “Пионир”. Сада се прича о “Бањици”. Очекујем да играмо у “Пиониру” и да га напунимо. То је један замајац, коју би београдска публика требало да нам да, јер и она чека ЕП 2012. године.
Репрезентација и њени успеси могу да подигну и ниво клупског рукомета. Код жена је то већ случај…
- Очекујемо да кроз све ово подижемо рукомет у нашој земљи. Много има лошег и много тога мора да се поправи да бисмо сутра, имали квалитетне играче за репрезентацију. Конти нуитета неће бити, ако се нешто не поправи у нашем рукомета, ако барем, као земље у окружењу, не створимо пар клубова, који могу да играју Европу, а не овако, као што се дешава код нас. Боље не излазити у Европу, него излазити са образложењем, “играчи се челиче”. Ма, ко се челичи са 15, 20 разлике? То нема везе, уопште. То су стресови, то је поразно. Јесте, то може бити поучно, али ако имаш решење након таквих утакмица., шта радити да се то не би поновило. Али овде се враћамо на исто. Доживљавамо увек исте поразе. Очекујем да ми будемо замајац, који ће покренути неке ствари. Помака има, игра се брже, копира се репрезентација, нема више стереотипног рукомета, који се играо раније, али по мени недовољно.
После одласка Зорана Ивића у Грчку, ко ће у стручном штабу бити задужен за јуниоре, а ко ће водити кадете?
- Јуниор ии кадети ће бити под мојим надзором у наредном периоду. Нећу их ја водити, али ћу сигурно наћи пар перспективних тренера, у које треба да се уложи и који завређују пажњу. Њихов рад у млађим категоријама је примећен и гледаћу да они буду ангажовани, док сам ја овде. Са моје стране, трудћу се да пренесем знање, јер нама је циљ да добијемо добре јуниоре и кадете, ал ии добре тренере. Све то морамо да заокружимо. Направили смо помаке и верујем да ћемо и у том сегменту ићи напред.
rss.org.rs