Веселин Вуковић оптимиста: "Група по мери - Млади жељни доказивања"
У доста измењеном саставу у односу на претходни олимпијски циклуса завршен турниром у Лондону прошлог лета, репрезентација Србје дочекује Светско првенство у Шпанији 2013. године. Процес подмлађивања, међутим, није разлог за главобољу, већ за нови оптимизам, који провејава из речи селектора “Орлова“, Веселина Вуковића:
- Постоји жеља и ентузијазам да се поправи та лондонска епизода са ОИ. Сведоци смо да екипе које су нешто направиле у Србији, нису успеле у Лондону, и обрнуто. По тој логици, можемо и ми да се надамо нечему, без обзира на ове промене у саставу.
У нови циклус улазите са подмлађеним саставом…
- Велика ствар за ове младе играче, што им је неко нешто оставио у аманет. Веома ми је драго да смо одиграли две одличне утакмице у октобру. Ако узмемо у обзир да сада имамо само пет-шест искусних играча, који су пружили могућност младима који долазе да наступе на два везана велика такмичења, уз додатак два или три играча, могли би да се нађемо на свим великим такмичењима до краја Олимпијског циклуса, закључно са Олимпијским Играма у Рију.
Прошла година, закључена је мини турнејом у Мађарској, где је савладана Румунија и доживљен пораз од домаћина…
- Мислим да смо врло квалитетно одиграли против Румуна, без обзира што смо имали 11 играча и два голмана. То је квалитетна екипа, која има добре играче, али евидентан је недостатак жеље искуснијих играча да оставе нешто млађима иза себе. После Румуније, са два играча више – Вујином и Шешумом одиграли смо врло озбиљних 40 минута против Мађара. Нисам од тренера који причају о суђењу, али дешавале су се ситуације које не приличе међународној утакмици. Упркос таквом суђењу које је иритирало, водили смо три разлике до 40. минута. Било је мало тактичке недисциплине у појединим тренуцима, али то могу оправдати жељом да се утакмица добије. Мађарска је једна озбиљна репрезентација, која има можда и најмању разлику у квалитету између прве и друге опције на свакој позицији. Њихов квалитет се видео у Лондону. Можда се сретнемо у неком четвртфиналу, али без обзира на све, не бих имао ништа против да се то деси.
Да ли ће се нешто мењати у концепцији игре наше репрезентације, с обзиром на карактеристике нових играча и њихову младост?
- Једна од разлога за оптимизам могу да буду управо ти клинци. Могу да буду од помоћи. Прихваћени су и ту бих се захвалио старијм играчима, јер их уводе у репрезентативни живот на сваком кораку. Донели су млади играчи глад, борбеност, али и брзину. Ови момци су донели брзину и вероватно ћемо моћи да играмо доста бржи рукомет у односу на период пре Београда. Примећује се већ број голова са крила, види се и по броју укупних голова. Са пар нових играча, који имају пристојне габарите, 6-0 ће нам остати основна одбрана, а у некој будућности ћемо радити на увођењу 5-1. Вероватно ћемо је пробати против Македонаца и Египта.
На располагању имате 19 играча…
- Кренули смо са 19 играча, једним голманом који није на списку. Сада је ту Абаџић, а од Божића че бити Иванишевић. Жеља је била та да мирно радимо, добрим интензитетом, али због повреда Вучковића и Драгаша, прикључили смо Драшка Ненадића, који апсолутно равноправно конкурише за одлазак у Шпанију. Једног прекобројног ћемо прецртати шест дана пред првенство. Тих задњих шест дана после Египта, радићемо на детаљима напада, одбране, последњег напада. Систем такмичења је такав, да ћемо доста пажње посветити последњем нападу, игри са џокером, играчем мање. Једна утакмица или лоша завршница може да ти донесе или узме све. То ће нам одузети више времена него иначе.
Раније сте више играча држали у погону, а сада сте се одлучили да списак “срежете” доста раније?
- Са претходном генерацијом, увек ми је било интересантно да имам два три прекобројна играча, међу којима је увек био неки млади играћ. Желео сам да обезбедим већи интензитет рада. Са младима сада, које не треба терати, који играју чврсто одбрану и трче из све снаге, за тим нема потребе. Идемо са 18, хоћемо мир, али не бих презао да пошаљем неког кући, ако не покаже довољно залагање на тренингу.
Са каквим амбицијама Србија путује у Шпанију?
- Као европски вицешампиони морамо да имамо врхунске амбиције. То не значи притисак да се освоји медаља, већ жељу да сваку утакмицу кроз план и ротацију одиграмо максимално. Са што боље позиције да прођемо у осмину финала, да добијемо лакшег противника, а после шта нам Бог да у четвртфиналу. Како год звучало, девет играча немамо из сребрног састава, али играчи су имали пристојне полусезоне и на томе базирамо оптимизам. Имамо квалитет, снагу, брзину, мени се свиђа ова екипа.
И група је по мери, нема непобедивих ривала…
- Први пут можемо рећи да нам група није најтежа. Увек смо до сада били у најтежим групама. Без обзира што се може десити да после пет победа и једног пораза, можеш да будеш између деветог и 16. места, битно је да у сваку утакмицу улазимо са жељом да победимо.
Пољска и Словенија су “виђени” као главни конкуренти за освајање првог места у групи?
- Пољаци и Словенци нам долазе до крају, тако да ћемо имати довољно простора да их спремимо. У овом тренутку нам је фокус на Кореји и Белорусији, која има Рутенку, једног од водећх играча планете. То је један од ретких играча који може сам да те победи. Прикључујемо Жељка Радојевића, кренућемо да се припремамо...
У голманском тандему су сада два вршњака – Станић и Иван Гајић. Дуго времена је требало голману словеначког Горења да заслужи позив, тако да је он практично на репрезентативном почетку.
- Он јесте Станићев вршњак, али у овом тренутку није потрошен као Станић. Није сит репрезентативних наступа и успеха. Он је решење за ближу будућност. Поседује квалитет, задњих пар година изузетно добро брани и Лигу шампиона и у Словенији. Њихов задатак је да уз њих стасају и Фриц Радовановић и Иванишевић, Абаџић , као и остали млади голмани, да неког не заборавим.