Српски клубови у СЕХИ, Марјановић: "Наставак измене система такмичења"
Два најбоља српска клуба ће од наредне сезоне поново наступати у такмичењу СЕХЕ, који ће уласком компаније Газпром у читав пројекат носити назив Газпром “South Stream” лига. Председник Рукометног савеза Србије, Велимир Марјановић, заједно са генералним секретаром Божидаром Ђурковићем и чланом УО РСС, Александром Благојевићем, присуствовао је Скупштини СЕХА, на којо је изабран за потпредседника:
- Показало се да су у у претходном периоду РСС и наши клубови били оправдано скептични у вези финансијских и организационих аспеката те лиге. Она је доживела одређени напредак у претходном периоду, али без финансијског помака и спонзора, који би гарантовао да наши клубови неће сносити трошкове које не могу да издрже. У том смислу је одлука о замрзнутом статусу била оправдана – рекао је Марјановић и додао да се уласком Гаспрома много шта мења:
- Уз тај помак који је лига доживела, што је негде њена унутрашња ствар, у цео пројекат се укључио Газпром са његовим пројектом јужни ток, тако да ћемо имати СЕХА Газпром “саут стрим” лигу. Руски гигант ће у наредне четири године гарантовати покривање трошкова путовања, смештаја и службених лица, што би најбољим српским клубовима, прво и другом који то изборе на табели, омогућило да се равноправно такмиче са клубовима из региона.
Оваква регионална лига је изазов…
- Појава “јужног тока” и са државног, и са спортског аспекта је изазов на који ни један Савез или појединац не може, а да не одговори. Прихватамо уз одређене ризике жељу да идемо у пројекат, поготово што се то поклапа са нашом намером да идемо у измену система такмичења у домаћем првенству. То значи скраћење лига за још два члана, односно, измену система где би прве две екипе играле регионалну лигу, остале екипе домаће првенство, да би се на крају играла лига за првака и лига за опстанак, што би допринело регуларности, занимљивости и евентуалном ускраћивању шансе клубовима за договор око пласмана, јер нико не би имао бодове за поклањање, ризикујући да се нађе у горњем или доњем дому.
Лига за првака и лига за опстанак
- Нека почетна идеја, о којој ће се надлежни органи изјашњавати и доносити одлуке, везана је за то да би у лиги за првака следеће године имали шест екипа, док би у лиги за опстанак играло осам. Испадале би четири екипе из елите, тако да би од оне тамо сезоне лига бројала 12 клубова, што је прокламовани циљ Савеза већ дужи период.
Измене би доживела и лига испод Супер лиге…
- Својствено томе, и Прва Б лига која ће се играти ове године, постала би трајна лига са 12 чланова, а задржали би четири групе Прве лиге, као нешто што је дало позитивне резултате у овој години. Те лиге су испуниле свој циљ квалитетног и јефтиног такмичења. Тако би могли да кажемо да је Савез створио све предуслове у сваком смислу осим финансијског, за даљи напредак клубова и такмичења.
Промене нису везане за ангажовање у СЕХА лиги...
- У ово бисмо ушли и без регионалне лиге. И без ње, дошло би до те промене система такмичења. На срећу се погодило да Газпром уђе у све ово, што не треба пропустити по цену ризика да све не буде како треба. Наш захтев је био да се додатно иде на тражење високог нивоа услова и критеријума за све аспекте лиге. Наш захтев је био да клубови добију директно на потпис уговоре, да не могу бити оштећени. У таквим околностима сви људи у Савезу смо за то да се укључимо у ову шансу.
Најактуелнија тема у српском рукомету је растанак или наставак сарадње са селектором Веселином Вуковићем?
- Желели смо да се тренери не мењају свако мало, како је и српска јавност тражила, али је при првом угрожавању неком нашег плана, дошло до тога да ми који желимо да видимо репрезентацију Данској, нећемо мирно да гледамо, већ да урадимо све да одемо тамо. Са друге стране, то захтева да дође до промене у руководству репрезентације. Селектор Вуковић, можда исправно, тражи радикално подмлађивање репрезентације и спремање за следећа такмичења. Ако та два концепта не могу да се уклопе и ако су односи у репрезентацији поремећени, споразумни разлаз је прави пут.
Лош двомеч са Аустријом, избацио је на површину и многе проблеме...
- Нисмо у ситуацији да изгубимо репрезентацију и репрезентативце. Немамо прилив нових играча да бисмо тако могли да губимо читаве генерације. Ти поремећени односи у репрезентацији нам говоре да ће тешко бити сарађивати у наредном периоду, а испуњавати планове. Да нема притиска, можда би и могло, али ми желимо у Данску. Ако и не одемо, Савез ће положити рачуне за то. Договорено је и да Божа Ђурковић обави разговор са Вуковићем, а ми са играчима. Ту не постоје никакви договори око тривијалних ствари. Они ће бити везани за сваког селектора, али се односе на то да из свега овога изађемо са што мање жртава и извучемо најбоље за репрезентацију.
Евентуални разлаз са Вуковићем представља и путоказ за даље...
- То ће бити и неки сигнал следећом селектору, како ће он проћи. Не можемо се растати са неким ко је освајач сребра на ружан начин, а да у Србију желимо да доведемо најбоље селекторе. Па ни ко неће доћи у таквој ситуацији, ако види да је неко ко је освојио медаљу одлази пропран од те јавности. Тако не можемо рачунати на врхунска имена. Нема их пуно који задовољавају услове Савеза и што се тиче језика, порекла, храбрости да уђе у све ово, познавања нашег рукомета и имена које даје храброст играчима да се максимално уђе у две утакмице у јуну. Не можемо, ако пошаљемо лошу поруку са Вуковићем.
Председник српског Савеза, опрезан је када говори о будућности...
- Чак и ако се разиђемо са Вуковићем споразумно, он да оставку или га сменимо, што није циљ ни њему ни нама, ко да дође? То је некада и важније питање од тога, шта радити са тренутним селектором. По престанку сарадње, увек је важније питање – ко долази и да ли ће тај, и ако се не прође у Данску бити срушен и пропран од јавности или ће добити подршку да кроз наредни пројекат изборимо Катар, за који ће се по први пут играти квалификације, па Пољску и Рио. То су важна питања. Један део рукометне јавности, не кажем медија, више пажње посвећује тривијалним стварима. Читава ствар се доводи још у гору ситауцију, јер јавне поруке које се шаљу су толико лоше за будућност и играча, и селектора. Са таквим приступом је тешко очекивати да се пружи 120% снаге. Врло брзо ћемо објавити исход разговора са Вуковићем и објавити имена кандидата – потенцијалних селектора.
Времена је мало до јуна...
- Немамо времена да се бавимо устаљеном процедуром, конкурсом, проласком кроз тела и комисије. У неком кругу људи који се спомиње у јавности, треба тражити решење. Видети ко сме да загризе, да поднесе одговорност. Моја жеља је била да радимо са Вуковићем до Рија на темељу резултата из Београда. Ако се растанемо, лична жеља ће бити да направимо велики генерацијски помак. Да у овој години која по много чему може бити важнија од најуспешније 2012.године, дамо сигнал да се прекида са прошлошћу и да постанемо адекватни двадесетпрвом веку. Морамо направити генерацијски помак, односно, да селектор и по годинама буде близак играчима. Не зато што је то жеља Веље Марјановића, већ зато што тражи време и генерације које почињу на 8 или 9. То ће бити сигнал српском рукомету да изађе из оног у чему смо се кретали осамдесетих и деведесетих, а за шта немамо довољно јавних сабораца. Морамо да кажемо да не могу људи који су нас довели до 2006. године и 49. места на свету, да они не могу утицати на будућност и садашњи концепт, који је рукомет од Исланда и Луксембурга довео до европског сребра. Да и кроз именовање селектора пошаљемо исту поруку. Не прошлости, да - за неку будућност - закључио је Марјановић.