Сања Дамњановић: "Мени је најтеже"!


Србија је изгубила и други меч на осмом Европском првенству у Македонији, овога пута од Немица 31:32. Мало је фалило нашим играчицама да дођу и до победе у мечу са једном светски признатом селекцијом. Ипак, напад на 40 секунди пре краја на нерешено, лоше је завршио, Немице су постигле гол, и тако смо остали и без победе, и без једног бода. Јутро после, у хотелу "Континентал" разговарали смо са Сањом Дамњановић.

Здраво, Сања! Како је после утакмице?

- Па сигурно да је мени најтеже данас, и синоћ је било, зато што се та грешка десила у последњем минуту, када је било најпотребније. Јесте да је у последњих пар минута било грешака и промашених шутева, али ово остаје упечатљиво, јер се играо последњи минут. То нам је пуно значило. У том тренутку стварно нисам имала коме да бацим лопту. Моја је грешка и мени је најтеже. Тражила сам пивотмена. Сања је дотакла лопту, али...

Да те утешим. Тако се постаје играч...


- Па, знам (смех). Знам да има и пуно искуснијих играча, који су правили и веће грешке. Покушавам да извучем нешто позитивно из тога и да све то надоместим сутра. Могли смо да имамо и зицер шансу, па да промашимо.



Да се надовежемо на твој индивидуални учинак. Одлична партија у другом полувремену против Хрватске, добра си била и против Немица. Право си изненађење...


- Искрено, у првој утакмици смо губили девет разлике, и нисам имала шта да изгубим, као ни остале девојке. Нисам имала трему, играле смо храбро. Јуче исто тако. Борила сам се, колико сам могла. То се деси. Ипак, и точак среће се поломио на мени...

Надам се да ти нико не замера због тога.

- Веруј ми да не. Све су ме подржале. Оне кажу да је било коме то могло да се деси. Селектор исто тако. То је могао било ко да буде. Објашњавају ми да би било неодговорно и да сам шутнула, а кажу и да нисам имала коме да бацим. На крају, испада да је боље да сам бацила лопту у трибине, тако неки и кажу, али онда би рекли да сам полудела.

После утакмице остали сте у хали, гледали Македонију, видели атмосферу и чули ону одвратну „звиждук-сирену“, од које пуцају уши...


- Ми имамо ту несрећу да се за пролаз у наредну рунду вадимо против домаћина. Публика је њихов осми играч. Није моје да причам о суђењу, али сви су видели јуче. Не могу да верујем. Цела организација ЕП-а је катастрофа од хотела до свих ствари. Не могу да верујем да је то тако дозвољено. Од хотела, који је катастрофа, свлачионица које су прљаве. Флашице са водом су им стигле на дан првенства. Као да их је ово све затекло. Видели сте и јуче, утакмица је каснила 45 минута. Па, где то има?

Дефинитивно, игра против Немачке нам даје за право да се надамо, да ћемо у Македонији остати и после суботе вече? Да ли се враћамо кући у недељу ујутру или остајемо?

- Остајемо (смех). Даћемо 150% од себе да останемо, али да се не варамо, биће много тешко. Нама би највише одговарало да Хрватска добије Немачку и да знамо да морамо само да победимо, без јурњаве за гол разликом (четири гола). Фали нам мало среће, стварно. Тако нам је мало фалило у обе утакмице, имамо домаћина у групи. Срећа, срећа. Ваљда ће се све окренути у суботу...

Из Скопља
Жика Богдановић