Интервју са Чаславом Динчићем након завршетка ЕП!
Рукометашице Србије завршиле су такмичење на осмом Европском првенству у Македонији. На крају, сва три пораза, довели су Србију до тринаесте позиције, а као утеха, служи нам податак да су наше девојке најбоља четвртопласирана екипа у групама, односно да су Српкиње имале три неизвесна сусрета, у којима је пар лопти пресудило победника. После меча са Македонијом, селектор Часлав Динчић је разговарао са групом српских новинара...
Нисмо испунили циљ, пласман у другу рунду такмичења. Можете ли нам дати један општи коментар целог такмичења?
- Нисмо испунили. Морала се добити једна утакмица. Деловали смо уплашено против Хрватске и заслужено изгубили. Против Немачке смо несрећно изгубили, док Македонију нисмо добили из разноразних разлога. Добили смо костур екипе, девојке су одиграле једно велико такмичење. Ни једна није разочарала. Мени је мерило Немачка. Када са једном екипом која игра рукомет, која осваја медаље, када смо се са њима одмеравали, за две године ћемо моћи да играмо против свих светских репрезентација.
Шта смо добили у Македонији?
- Добили смо пуно играчица. Највеће изненађење, поред Андрее Лекић, која је већ доказана играчица, била је Цвијић, која ни једног тзренутка није показала да је уплашена. Добили смо и Катарину Крпеж, па затим, Каћа Томашевић је девојка за коју се није знало задњих година. Сања Дамњановић је имала јако добре фазе. Ако се одузме ових пар играчица, то је просек екипе од 22-23 године, и то нема ни једна репрезентација у Европи.
Поменули сте старије играчице. Многе од њих неће више играти за репрезентацију...
- Захвалан сам свима њима. За неке је можда било превелико бреме да изнесу ово, јер су увек биле у сенци неких Бојана. Али верујем да су дале максимум. Сада следи подмлађивање репрезентације. Хвала Злати Паплацко, Биљани Балаћ. Попричаћемо са њима. Време јда дођу млађи људи, Поп Лазић, Таталовић, кадеткиње Трифунович, Живковић. Србија не треба да се плаши за будучност.
Вама уговор истиче у априлу. У последњих седам година, судбински, свако наредно велико такмичење водио је нови селектор. Шта очекивати?
- Доста сам по страни. Има људи који кажу да ће радити самном, има и оних који ме блате, што је нормално. Ово сам радио најпоштеније што знам. Нико ми није натурао играчице, то је био мој избор. Хтео сам да направим што борбенију екипу да видимо где смо и шта. И са много бољим играчицама, репрезентација је заказивала. Ако они мисле да могу да радим овај посао, разговараћемо, а ако не, пожелићу пуно среће новом селектору и бићу спреман да помогнем.
Да ли ви желите да наставите сарадњу?
- Увек се постављало питање, да ли Савез жели самном, а не, да ли ја желим. Било је неких пропуста који могу да се реше. Ако се самном разговара, тражићу неке услове, неку реорганизацију. Затекао сам једну ситуацију и није се могло мењати. Мислим да се добро ради, али било је неких ствари које се мени нису свиђале. Нисам желео о томе да причам због мира у кући. Сву свему је било добро. Канцеларија и УО су нам максимално изашли у сусрет. Председник УО РСС Веља Марјановић ми је рекао да је неуспех њихов, а успех само наш.
rss.org.rs