Србија има најбољег рукометаша Европе на песку - Марка Павловића
Србија има најбољег играча Европе у рукомету на песку. То је бивши леви бек Партизана, сада поново у Француској,где ће наступати за екипу Порто Комба, Марко Павловић (31), који је пре недељу дана изабран за најкориснијег играча Европског првенства на коме је наша репрезентација освојила четврто место.
- Пре Првенства смо само у најлуђим сновима размишљали о пласману међу четири најбоље репрезентације у Европи. Генерално сам задовољан што смо се пласирали и на Светско првенство, мада, са спортске стране, кад смо већ били у четири најбоље екипе на ЕП, остаје жал за медаљом, тако да су утисци помешани.
Како се постаје МВП у рукомету на песку?
- Грешка у компјутеру. Шалим се. Да би један играч био МВП у рукомету на песку потребно је да екипа игра атрактивно и да цео тим буде укључен у ток утакмице под истим оптерећењем, што је и мој задатак као играча који даје ритам игри тима. Мислим да ми је наш стил игре доста помогао у томе. Статистички, МВП постаје играч који постигне најбољи резултат у збиру постигнутих поена и остварених асистенција ка саиграчима.
Дуго си у пешчаној репрезентацији, како видиш развој овог спорта, који се све више помиње у контексту нових олимпијских спортова, попут одбојке на песку?
- Мислим да би био прави бум и освежење када би рукомет на песку постао Олимпијски спорт, који је свуда, осим код нас у Србији, у великој експанзији. Код нас, нажалост, још није сасвим пробуђена свест о лепоти рукомета на песку и његовом напретку у Европи и свету. У једном Бразилу се игра пред хиљадама људи, а код нас је 1 од 1000 чуо за рукомет на песку.
Колико се рукомет на песку и у дворани разликују?
- Разликују се комплетно осим што је лопта округла, али у томе и јесте драж. Нема превише физичког контакта, осим телом прса у прса. Кретање у песку је потпуно другачије, а сама игра обилује врло атрактивним потезима, као што су цепелини, пируете, шутеви голмана директно са свог гола. Правила игре су дефинисана тако да овај спорт и саму игру учине што интересантнијим, атрактивнијим и динамичнијим. Оно што даје додатну драж је то што се не зна где ће лопта одскочити кад је ударите о песак при шуту.
Да ли сте били у прилици да ви, као репрезентативци на песку, одмерите снаге са другим рукометашима, попут Шешума, Вујина, Илића, Никчевића, Ненадића и осталих. Ко је био бољи?
- Као и дворански рукомет, ни ово није индивидуални спорт, тако да уколико бих имао прилику да одмерим снагу са њима, бољи би био онај ко би се боље снашао и ко би имао бољу екипу. Марко Вујин је иначе у протеклој деценији наступао за репрезентацију Србије у рукомету на песку, а ове године смо, на пример, на ЕП имали једног Ханса Линдберга. Управо је он био други на листи МВП са 20 поена мање од мене. Додуше, одиграо је и утакмицу више.
Како се уопште постаје рукометаш на песку и зашто си се одлучио за овај спорт?
- На позив мојих другара који су заљубљеници у овај спорт, од самих његових почетака у Србији постао сам део ове приче. Одмах ми је ушао у крв и играћу га док год будем могао, тј. док ме буду хтели. Искрено говорећи, да се плаћа бављење њиме, тј. да се може од њега живети, сумњам да бих се упоредо бавио дворанским рукометом - закључио је Марко Павловић.