65 година од прве рукометне утакмице у Нишу
Прва утакмица великог рукомета у Нишу, одиграна је 6. септембра 1948. године, када је Железничар за противника имао екипу Динама из Панчева. Утакмицу судио Гаврило Гојнић- из Прокупља, а главни организатор је Митић Бранимир из Ниша.
Ветерани рукометног клуба ће се тог дана у 11 часова окупити у Дому рукомета у Нишу, како би обележили овај датум.
Ево извода из историје Рукометног савеза Србије.
Рукометни савез Србије формиран је на оснивачкој Скупштини децембра месеца 1949. године када је изабран председник Јован Цекић и 15 делегата за Скупштину РСЈ, која је одржана 17. и 18. децембра 1949. године: РСС 3 делегата, Покрајински одбор РСС за Војводину 1 делегата, Обласни фискултурни одбор Космет 1 делегата, Спартак Суботица 1, Слога Нови Сад 1, Црвена Звезда 1, Железничар Београд 1, Металац Београд 1, Раднички Београд 1, ДИФ Београд 1, Ник~еви} 1, Железничар Ниш 1 и Динамо Панчево 1 делегата.
На оснивачкој скупштини РСС изабран је и секретаријат у саставу: Јован Цекић (председник), Војислав Војновић (секретар), те ћланови:Фрањо Хорватћ, Митја Видиц, Рајко Петровић.
Крајем септембра 1948. године форимиран је рукометни одбор Београда, за председника изабран је Фрањо Хорват а за секретара Рајко Петровић.
На Косову 1948. године формиран је Обласни одбор за рукомет, а Рукометни Савез Косова и Метохије 1952. године.
У Новом Саду је најпре основан Одбор за спортске игре при Фискултурном савезу Војводине, децембра 1949. основан је Покрајински одбор РСС за Војводину, а 1950. године Рукометни савез Војводине.
На иницијативу РСС у току 1950. године, ради боље координације и повезаности са секцијама и клубовима, пришло се оснивању општинских и среских рукометних одбора.
Реч рукомет на нашим просторима појављује се 1904. године у листу “Сокол”у напису ”Игре за друштво и школу” где се описује и рукометна игра. Према неким подацима 1930. године професор Владимир Јанковић увео је те године рукомет у школама, али је овај спорт привукао веома мали број следбеника.
До 1948. године рукомет је био скоро непознат спорт у Србији. Међутим по казивању неких ученика гимназије на Топчидеру професор гимнастике Емил Вукотић је у току 1938. до 1940. године ван наставне активности као и на часовима гимнастике ученике је упознавао са рукометом игром.
У листу “Понедељак” 1942. године објављена је вест да се играчицама хазене београдских клубова, због слабог интересовања нуди да се определе за рукомет или кошарку.
Велики рукомет код жена појављује се у Суботици 1945. године где је формирана екипа при фабрици “Ла Папасионарија”, касније “8 Март”, “Раднички”, “”Слобода”, даље Радничко спортско друштво “Јован Мики}”- ‘Спартак’ .
Рукомет међу младима Србије добија присталице на радним акцијама. На радној акцији Шамац – Сарајево 1947. године, при свакој од 10 секција дуж огромног градилишта био је по један рукометни инструктор, а 1948. године на иницијативу ФИСАС-а (Фискултурни савез Србије) формирана је рукометна чета у саставу спортске бригаде на Омладинској прузи Кучево – Бродица чији је руководилац био Војислав Војновић. Учешће у рукометној чети била је “легитимација” да са повратком у својој средини могу радити на формирању рукометних секција при фискултурним и гимнастичким друштвима.Ове акције помогло је Организационо одељење ФИСАС-а, као и Спортско оељење Савеза синдиката Србије.
Половином фебруара, тачније 17. и 18. фебруара 1948. године организовано је прво Савезно саветовање о рукомету где је по задужењу Фискултурног савеза Србије присуствовао Војислав Војновић, тада члан организационог одбора ФИСАС-а, касније дугогодишњи секретар и попреседбик РСС и генерални секретар РСЈ. Он је један од најзаслужнијих за развој рукометног спорта у СР Србији и практично је његов утемељивач.
У марту 1948. године рукометни инструктор Теодор Седмак организује на игралишту Фискултурног друштва “Железничара” (некадашње игралиште “ест топола”) прве рукометне тренинге за ученике београдских гимназија по унапред утврђеном распореду. После његовог одласка тренинзи су настављени под водством Фрање Хорватића, наставника физичког васпитања седме мушке гимназије.
Крајем априла и маја 1948. године организовано је прво средњошколско рукометно првенство Београда. Учесници су биле друга, трећа и седма мушка гимназија и Средњо техничка школа у мушкој конкуренцији и друга, шеста и седма женска гимназија у женској конкуренцији.
Један од проблема рукометног спорта је веома успешно решила Сарачка задруга у Београду која је успела да освоји израду квалитетних рукометних лопти.
У новембру месецу 1948. године београдске екипе почеле су са одигравањем утакмица за прво првенство Београда. Утакмице су игране на игралишту Омладиснких бригада и Новом Београду. Учествовале су екипе: Партизан, “Београд”, Црвена Звезда, Динамо, Железничар, ГД “Београд В”, у мушкој конкуренцији, Железничар, “Београд”и Црвена Звезда у женској конкуренцији. Први тренери београдских екипа били су: Фрањо Хорватић- Црвена Звезда, Марјан Фландер – Партизан, Бранислав Стефановић - Железничар, Милан Латас – Динамо Панчево, Зоран Пантазис - Железничар женска екипа.
Велико интересовање младих за рукометну игру обавезало је рукометне раднике да организују што већи број рукометних утакмица ради пропагирања рукомета међу младе. Тако је 15. и 16. маја 1948. године организовано гостовање београдски средњошколаца (друге и треће гимназије) у Загребу. Прву утакмицу противу гимназије “Маршал Тито”су изгубили са 1:2, а другу са ИИИ загребачком гимназијом су добили са 2:0.
Две недеље касније 30.5.1948. године у београду на стадиону “Црвене Звезде”у предигри фудбалске утакмице Партизан – Хајдук екипа београдских средњошколаца победила је екипу гимназије “Маршал Тито”из Загреба са 5:1, док су женске екипе београда и Загреба играле нерешено 1:1.
На дан 27.6.1948. године на стадиону “Црвене Звезде” одиграна је утакмица између репрезентације омладиских радних бригада Нови Београд и репрезентације Београда (12:9). Утакмицу је судио Иван Сној, а одиграна је као предигра фудбалске утакмица Југославија – Албанија (0:0).
Сусрет омладиских реперезентација Београда и Загреба одигран је у Београду 2.9.1948. године (5:8).
По повратку са радних акција током септембра и октобра месеца, запажена је посебна активност на формирању рукометних екипа широм Србије. Београдски клубови организују јединствену акцију – играње пропагандних утакмица широм Србије: београдски Партизан је у Крагујевцу савладао Радничког са 22:2, Железничар ваљевског Железничара 7:3, “Београд” лесковачког “Косту Стаменковић” са 11:2, Динамо Панчево екипу гимнастичара из Ниша са 13:3, Црвена Звезда и репрезентација Рашка играле су нерешено 4:4, “Београд 5” поражена је у Светозареву (Јагодини) од “Никчевића”са 7:6.
Савезни рукометни турнир градова женских екипа организован је 23 до 26.септембра 1948. у Суботици где су учествовале екипе: Суботица, Загреб, Београд и Стара Кањижа.
Две недеље касније 12-17. октобра 1948. гдине у Загребу је организован Савезни рукометни турнир мушких репрезентација: Београда, Суботице, Љубљане ,Осијека, Задра, Сарајева и Загреба.
До 1950. године шкловање српских стручних рукометних кадрова организовано ја у главном на радним акцијама. Јула и августа месеца 1950. године, РСС организује први рукометни курс за рукометне инструкторе у кампу Средње фискултурне школе из Земуна и ДИФ-а на Плавском језеру. Први пут је настава организована по посебном програму где су у преподневним часовима полазници слушали наставу из других спортских грана (веслање, пливање, борилачки спортови, гимнастике и др.) чији су предавачи били професори ДИФ-а и средње фискултурне школе из Земуна. У поподневним сатима слушаоци су пратили наставу из рукометног програма. Руководилац курса је био Војислав Војновић, а наставник из рукомета Марјан Фландер. По завршеном курсу полагао се испит из теоретског и практичног дела и сви који су положили добијали су дипломе рукометног инструктора.
За протеклих педесетак година РСС је своје кадрове оспособљавао у институцијама као што су ДИФ, Средње фискултурне школе у Земуну и Приштини, Више педагошке школе у Зрењанину, Факултети за физичко васпитање у Нишу, Новом Саду и Приштини, Савезном заводу за физичку културу Београд (касније Југословенски завод за физичку културу). Организованим стручним радом преко семинара и курсева, РСС је оспособио велики број квалитетних рукометних стручњака који су квалитет рукометне игре подигли на највиши ниво како у Србији тако и ван ње.
Захваљујући оваком систематском усавршавању рукометних стручњака великом броју кадрова из Србије је повераван рад са репрезентативним саставима РСЈ: Михајло Ђулизибарић, Никола Јевремовић, Винко Кандија, Рикард Клеменчић, Петар Лазаревић, Богдан Марган, Михајло Марковић, Милорад Милатовић, Зоран Пантазис, Богосав Перић, Бранислав Покрајац, Лазар Попов, Јосип Самаџ|ија, Благомир Симић, Душан Попмихајлов, Јездимир Станковић, Светислав Станкић, Драган Стевановић, Вилим Тичић, Михајло Обрадовић, Ђорђе и Никола Вучинић, Зоран Живковић.
До 1948. године није било правог судијског кадра нити полагања за звање судије, све до организовања првог судијског курса на коме је предавач био Марјан Фландер.После полагања испита звање првих судија у Србији добили су: Фрањо Хорватић, Рајко Петровић, Арсеније Лазић, Петар Милошевић, Љубомир Славковић, Стојан Седмак и Мира Учај.
Звање савезног рукометног судије са територије Србије, први је стекао 26.01.1950. године Рајко Петровић. После њега звање су стекли: Гаврило Гојнић (1951), Фрањо Хорватић (1952), Петар Милошевић, Петар Ранковић, Славко Павловић (1956), Чедомир Татомиров, Михајло Блажић и Миливоје Пантић (1958), Сретен Станковић и Миливоје Новаков (1959), Владимир Арсенијевић, Стеван Бајић, Милан Валчић, Федор Курбафински, Слободан Војводић, Александар Вукичевић, Аца Митић, Милан Тишма, Драшко Гаћеша, Лука Илић, Петар Пупић, Милан Раданов, Мирко Чампар, Аугуст Михаљи, Чедомир Стојановић, Душан Рнковић и Роберт Сенеши (1960), те многи други.
Звање међународног судије од стране Међународног рукометног савеза (ИХФ)са територије РСС добиле су судије: Михајло Блажић, Милан Валшић, Слободан Војводић, Александар Вукичевић, Гаврило Гојнић, Милан Митровић, Предраг Петровић, Петар Пупић, Петар Ранковић, Миодраг Станојевић, Фрањо Хорватић, Милан Цветичанин, Андрија Бањанин, Миодраг Христић, Рајко Ракочевић, Џафер Љиља, Бранислав Христић, Драгослав Вуксановић, Иван Аливојводић, Лука Илић, Сретен Станковић, Рајко Дедић, Рајко Зрилић, Желимир Север, Предраг Обреновић, Стеван Попов, Живан Стакић, Пендић Влада, Радомир Мајсторовић, Славко Миљановић, Зоран Тијанић, Бранка Марић, Зорица Гардиновачки, Слободан Вишекруна, Зоран Станојевић, Небојша Грковћ, Рајко Иброњев...
О развоју рукомета у Србији посебну бригу водили су аматрески радници са мањим бројем професионалаца. С обзиром да је велики број тих људи, овом приликом поменућемо само оне који су били на челу организације. Први председник РСС био је ЈОВАН ЦЕКИЋ, затим су на ову функцију бирани: Јован Ружић, Божидар Торбица, Петар Буцу, Трајко Трајковски, Љубомир Јосифофић, Гаврило Гојнић (доживотни почасни председник РСС), Давид Калинић, Петар Сератлић, Александар Трифуновић, Слободан Стојановић, Видак Сабљић, Драгослав Младеновић, Драган Ранковић, Милорад Вучелић...
Дужност секретара РСС обављали су: Војислав Војновић, Драган Перуничић, Гојко Димитријевић, Љубомир Љубичић, Радослав Петровић, Бранко Аранђеловић, Бранко Милошевић, Тихомир Гашић, Давор Цвитан, Иван Аливојводић, Зоран Тијанић...
У прволигашкој конкуренцији мушкараца учествовало је 102 клуба. Са територије Србије учешће у квалитетној лиги обезбедили су клубови: Црвена Звезда 51 сезона, Југопетрол Железничар 39, Динамо Панчево 38, Црвенка 36, Металопластика Шабац 27, Дубочица Лесковац 34, Пролетер Зрењнани 21, Партизан Београд 19, Југович Каћ 17, Врбас 11, Кикинда 10, Железничар Београд 9, Синтелон 7, Епоксид Прибој 8, Војводина Нови Сад 8, Борац Урошевац 7, Металац Ваљево 7, Шамот Аранђеловац 6, Рудар Костолац 6, Апатин 5, Јагодина 5, Стари Град Београд 5, Кристал Зајечар 4, Жупа Александровац 4, Врање 4, Север Суботица 4, Граднулица Зрењанин 4, Херцеговина Сечањ 4, Обилић Београд 4, Хајдук Вељко 4, Колубара лазаревац 4, Раднички Бајмок 3, Раднички Београд 3, Потисје Ада 3, Металац Футог 3, Срем Шид 3, Фадип Бечеј 3, БАСК Београд 3, Бор 3, Обилић Приштина 2, Рас Нови Пазар 2, Божур Гњилане 2, Куршумлија 2, Елан Србобран 2, Студенски град Београд 2, Раднички Крагујевац 2, Јединство Качарево 2, Вулкан Зрењанин 1, Раковица Београд 1, Трепша Косовска Митровица 1, Синђелић Београд 1, Милиционер Нови Сад 1, ПКБ Београд 1, Златар Нова Варош 1, Рума 1, Слога Пожега 1. сезону.
У прволигашкој конкуренцији жена учествовало је 89 клуба. Са територије Србије учешће у квалитетној лиги обезбедили су клубови: ОРК Београд 40 сезона, Вождовац Београд 39, Раднички Београд 38, Спартак Суботица 31, Динамо Панчево 30, Сомбор 19, ДИН Ниш 15, Нови Сад 13, Железничар Београд 11, Пролетер Зрењанин 11, Халас Јожеф 11, Црвена Звезда Београд 9, Напредак Крушевац 8, Медицинар Шабац 7, Јагодина 7, Темерин 7, Књаз Милош 6, Хајдук Вељко Неготин 6, Алексинац 6, Слодес Београд 5, Ната Дугошевић Кучево 5, Динамо Панчево 5, Бор 5, Раднички Обреновац 4, Раднички Ковин 4, Срем експрес Сремска Митровица 4, Нопал Бачка Паланка 4, Врбас 4, Студент Крагујевац 4, Војводина Нови Сад 3, Металац Ваљево 3, Кикинда 3, Типопластика Горњи Милановац 3, Савски Венац Београд 2, Славија Нови Сад 2, ЕИ Младост Ниш 2, Партизан Београд 2, Углед Комерц Нови Сад 2, Раднички Бајмок 2, Крагујевац 2, Пионир Суботица 2, Лозница 2, Јумко Врање 2, КТК Зајечар 1, Пожега 1, Бамби Пожаревац 1, Дејан Петроварадин 1, Раднички Свилајнац 1, Ужице 1, Младост Бач 1, Напредак ИИ Крушевац 1, Литопапир Чачак 1. сезона.
Шампиони Југославије са територије Србије код мушкараца били су: Црвена Звезда 1955, 56, 96, 97 и 98, Динамо Панчево велики рукомет 55 и 57, Црвенка 69, Металоплстика Шабац 82, 83, 84, 85, 86, 87 и 88, Пролтер Зрењанин 90 и 92, Партизан Београд 93, 94, 95 и 99,
Шампиони Југославије са територије Србије код жена били су: Спартак Суботица 1948, 49, 53, 54, 56 (велики рукомет), 57, 60 и 63, Железничар Београд 54, ОРК Београд 61, Вождовац Београд 71 и 88, Раднички Београд 72, 73, 75, 76, 77, 78, 79, 80, 81, 82, 83, 84, 86, 87 и 89.
Такмичење у оквиру Купа РСЈ организује се од 1955. године, а 1964. године није организовано. Са територије Србије Куп у мушкој конкуренцији су освајали: Црвена Звезда Београд 1956, 95 и 96, Партизан Београд 59 (као члан друге лиге), 66, 71, 93, 94, 98 и 2001, Железничар Југопетрол 77, 82, 85, 97 и 99, Металопластика Шабац 80, 83, 84 и 86, Црвенка 67 и 88, Синтелон 2001. године.
Са територије Србије Куп у женској конкуренцији су освајали:Спартак Суботица 1961, ОРК Београд 62, 63, 67, 68, 72 и 82, Раднички Београд 70, 73, 75, 76, 79, 83, 85, 86, 90, 91, 92 и 94, Вождовац Београд 74 и 87, Железничар Нови Сад 77, Бане Секулић Сомбор 80, Металка Јагодина 93, Напредак Крушевац 99. године, ДИН Ниш...
Првенство млђих категорија у мушкој конкуренцији организује се 52 првенстава. Са територије Србије прваци Југославије код младих у мушкој конкуренцији били су: Југовић Каћ 7 титула (5 јуниори – 2 кадети – 0 пионири – 0 мл.пионири), Црвена Звезда Београд 5 титула (3 – 1 – 1 – 0), Металопластика Шабац 4 титула (2 – 1 – 1 – 0), Шамот Аранђеловац 3 титуле (0 – 1 – 2 – 0), Синтелон Бачка Паланка 3 титуле (0 – 1 – 0 – 2), Црвенка 2 титуле (2 – 0 – 0 – 0)Југопетрол Железничар Ниш 2 титуле (2 – 0 – 0 – 0), Стари град Београд 2 титуле (0 – 0 – 1 – 1), Обилић Београд 1 титула (јуниори), Инлес Рибница 1 титула (кадети), Жупа Александровац 1 титула (кадети), Вождовац Београд 1 титула (мл.пионири), Јагодина 1 титула (јуниори), Војводина Нови Сад 1 титула (пионири), Металац Ваљево 1 титула (пионири).
Првенство млађих категорија у женској конкуренцији организује се 50 првенстава. Са територије Србије прваци Југославије код младих у женској конкуренцији били су: Раднички Београд 8 титула (3 јуниорке – 5 кадеткиње – 0 пионирке – 0 мл.пионирке), Вождовац Београд 5 титула (1 – 0 –1 – 3), ОРК Београд 5 титула (2 – 3 – 0 – 0), Сомбор 4 титула ( 4 – 0 – 0 – 0), Медицинар [абац 3 титуле ( 2 – 0 – 0 – 1), Панчево 2 титуле (1 – 0 – 1 – 0), Крагујевац 2 титуле (0 – 0 – 1 – 1), Књаз Милош Аранђеловац 2 титуле (1 – 0 – 1 – 0), Напредак Крушевац 2 титуле (1 – 0 – 1 – 0), ЕИ Младост Ниш 1 титула (кадеткиње), Нови Сад 1 титула (јуниорке), Динамо Панчево 1 титула (пионирке), Вождовац Јасмин 1 титула (пионирке), Нопал Бачка паланка 1 титула (пионирке).
Резултати клубова са територије Србије имају посебне вредности:
Металопластика Шабац и Раднички Београд су са осталим екипа из бивше Југославије били сдам пута европски прваци. Металопластика је 1985. и 1986.године била првак Европе, а рукометашице Радничког 1976, 1980 и 1984. су носиле епитет најбоље у Европи.
У Купу купова Раднички је био победник 1986., 1991., и 1992. године.
Женска екипа београдског Железничара је 29 и 30 децембра 1951. године учествовала на првом међународном турниру организован у Новој Градишки на отвореном терену, где су учествовале и екипе Аустрија из Клагенфурта, Локомотива из Загреба и домаћин “”Мирко Кљаји}”.
Прво светско првенство у рукомету у женској конкуренцији организовано је 1957. године у Београду и Вировитици где је репрезентација Југославије освојила бронзану медаљу.
Први трофеј Југославије организован је у Београду 1960. године за обе конкуренције под називом ”Трофеј Ташмајдан”.
У купу Шампиона у међународној конкуренцији код мушкараца 1957. године у рукомету прва је учествовала репрезентација Београда, а у женској конкуренцији 1961. године екипа Спартака из Суботице.
У конкуренцији победника купова 1976. године екипа Црвене Звезде мушкарци и 1977. године екипа Жлезничара Нови Сад жене, први су учесници Победника купа у међународној конкуренцији
Од 15 организованих светских студенских првенстава репрезентација Југоловенских студената је учествовала на 10, а 1999. године Нови Сад је био домаћин студената са свих континената где су студенти Југославије освојили златну медаљу победивши студенте Мађарске са 34:25. поред ове златне медаље студенти су 1977. године освојили сребрну медаљу, четири пута су освојили бронзу, једном били четврти и три пута били пети.