Владан Матић: Главни циљ - Олимпијске Игре у Рију
Српски “орлови” ове недеље су започели један нови циклус са новим селектором Владаном Матићем. Стручњак који је у претходних седам година тренерске каријере седео на клупама мађарског ПИК Сегеда и Ференцвароша, односно, словеначког Цеља ПЛ, са којим је прошле сезоне играо у ТОП 16 фази ЕХФ Лиге шампиона, биће пети селектор на клупи репрезентације Србије од 2006. године. Са богатим репрезентативним стажом из играчке каријере, Матић зна шта га чека на клупи наше репрезентације:
- Емоције су помешане. Вођење репрезентације као што је Србија је велика част и обавеза. Рукомет се враћа полако на велику сцену, као што је то било у моје играчко време. Руководство је препознало мој рад из Мађарске и Словеније у претходних седам година. То обавезује да наставим истим путем којим сам до сада ишао. Покушавам да упростим игру, да буде најједноставније могуће, а то је некада најтеже. Познајем момке. Надам се да ће се печат нашег рада видети на терену и да ћемо на крају бити сви задовољни.
Долазите из играчке генерације од које се у другој половини деведесетих увек очекивало да иде на сам врх, па су и бронзане медаље некада биле недовољне да задовоље рукометну јавност. Како се са овим рукометним, али и животним искуством постављате према томе?
- Еуфорични смо као народ, али морамо да схватимо да у овом тренутку постоји много одличних и квалтетних репрезентација, на вишем нивоу и од наше, али настојаћемо да им се добрим радом приближимо до Олимпијских Игара у Рију. Рио треба да буде главни циљ после свих ових успутних станица. Пуно посла је пред нама, а Олимпијске Игре су круна једног циклуса.
Прва станица до краја олимпијског циклуса је Европско првенство у Данској. Шта можемо да очекујемо?
- На Европским првенствима нема лаких противника. Остаје нам да склапамо коцкице у игри и идемо корак по корак. Ова недеља ће нам послужити за упознавање, а на завршним припремама ћемо моћи да се посветимо сваком детаљу и противнику понаособ. То се пре свега односи на Пољску, јер је први противник, који је увек и најтежи. Ако отворимо турнир на најбољи могући начин, онда ће бити мање проблема за даље.
Пољаци су стари ривали ове генерације “орлова”. Још од СП 2009 у Хрватској траје то ривалство…
- Много улажу у рукомет у овом тренутку, много више него ми. На основу тога, вратили су практично целу репрезентацију у своју земљу. Ту су у предности у односу на нас, али бићемо спремни да одговоримо на изазов и отворимо првенство на најбољи могући начин.
Преостала два ривала су Француска и Русија.
- О Французима не треба трошити речи. Та екипа хара европским и светским рукометом у последњој деценији. Можда су сада у процесу смене генерације, али су и даље фаворити број 1 за злато. Руси се враћају, довели су млађег селектора, покушавају да се ослободе старог начина игре, убрзали су се. Имамо тешку групу, али учинићемо све да прођемо даље.
Ко су главни фаворите за освајање злата на ЕУРО 2014?
- Ту су Французи, Шпанци, Хрвати и Данци. Можда се и ми угурамо у то друштво.
Често сте говори да је једна од највећих проблема српског рукомета непостојање озбиљног клуба за европске услове. Млади играчи често одлазе у иностранство пре времена, а тамо се њихов потенцијал губи и не праве каријере какве су могли да остваре.
- То јесте проблем са једне стране, али ти играчи који успеју да превазиђу те две-три године уклапања, уђу у систем, постају врло тражена роба. Тада постају прави играчи. Са једне стране је негативно, са друге позитивно. Штета за Србију и наш рукомет што не можемо да створимо клуб који је европски конкурентан у коме ће играти неколико репрезентативаца или чак гро репрезентације. Лепо би било имати базу у једном тиму, коју бисмо могли да надограђујемо, али ситуација је тешка. Морамо да будемо задовољни оним што имамо.
Како вам се чини репрезентативни потенцијал који поседујемо?
- Ови момци овде су играчи у најбољим годинама, који могу највише да пруже. Ту не треба филозофирати. Не желим да експериментишем. Пред почетак завршних припрема за ЕУРО 2014, избацићу списак са 16 играча и две три резерве. Желим да сви буду сконцентрисани на рад и уигравање, а не да буду заузети размишљањима, да ли ће путовати на првенство или не. Ко иде, ко не иде, из личног искуства знам да та неизвесност доводи до поремећених односа и повреда, јер играч није сконцентрисан на оно што ради, с обзиром да су му мисли негде другде. Хоћу да растеретим играче у том смислу, да им укажем поверење и преузмем пуну одговорност. Стаћу иза сваке своје одлуке у интересу репрезентације.
Колика је база играча – потенцијалних репрезентативаца коју имамо у овом тренутку?
- Нисам пуно размишљао на ту тему, али мислим да отприлике 25-26 играча могу да одговоре ономе чему Србија тежи, а то је да игра врхунски рукомет. Овде имамо 18,19 играча, а увек се трудим да ту буде и неко од млађих, неко ко ће наследити ове момке, као што су сада Пешић или Марсенић. Погледао сам једну утакмицу јуниора на СП у Босни и Херцеговини против Словеније. Нисам био задовољан оним што сам видео. Шта је, ту је. Покушаћемо да радимо на томе, да правимо центре, кампове, и тако подигнемо ниво - закључује нови селектор репрезентације Србије, Владан Матић.