Анализа СП јуниорки, Зоран Валдевит: Мањка нам тактичке дисциплине
Јуниорска репрезентација Србије освојила је 12. место на Светском првенству у Хрватској које је завршено у недељу. То је уједно било и последње такмичење генерације 1994 у омладинској конкуренцији, а прво на коме је српска 1994 учествовала. Основни циљ – пласман у други круг, испуњен је победама над Анголом и Аргентином, у борби за пласман, убедљиво је поражена и Португалија, а да ли је и колико могло боље, питали смо селектора овог састава, Др. Зорана Валдевита, који је са претходном генерацијом 1992, два пута играо у полуфиналу великих такмичења:
- Учинак можемо посматрати на два начина. Са једне стране, с обзиром да је ово прво такмичење једне генерације, онда 12. место не можемо сматрати неуспехом. Са друге стране, да је могло боље, свакако. Једно слабо полувреме против светских првакиња из Кореје у осмини финала, одвојило нас је од пута до полуфинала. Оно што је најбитније је да селектор Бошковић рачуна на три-четири играчице у сениорском саставу. Камо лепе среће да из сваке генерације добијемо толико кандидаткиња за први тим. Што се тиче имена, тај позив би, по мени, требало да добију Анђела Јањушевић и Сања Радосављевић. То су два играча која су највише показала на овом такмичењу.
Србија је на првенству забележила три победе и шест пораза...
- Оно што је реално могло више је победа над Чешком у разигравању за 11. место, а то смо изгубили за гол. Неискуство је донело да смо у неким мечевима имали четири-пет разлике предности, а онда падали. Девојкама фали дисциплина у игри. У некој жељи да ураде најбоље помисле да имају боља решења и испадну из система.
Генерације 90 и 92 су биле јако успешне. Ова 94 је дошла у европски просек...
- Гледајући претходних шест година и шест великих такмичења, неке промене постају видљивије у светском рукомету. Некада су
Скандинавке биле витке, брзе, ниске, а сада видимо на примеру Норвешке и Шведске, па и Данске, да то више није случај. Изгледа да су снагом решиле да парирају репрезентацијама којима је то главни адут. Ако добију на маси и снази, уз одличну технику и све оно што раде у пуној брзини, оне ће и у будућности владати светским рукометом.
Где је ту Србија? Шта нама фали за светски врх?
-Највише нам мањка тактичке дисциплине. Грешимо негде у методском концепту. Треба преписати неки систем од успешнијих, а под њима подразумевам Скандинавију. Ми имамо квалитет играча, али процес и количина тренинга, уз стручност људи који раде са њима, одаљавају нас врха. Првенство је показало да не играју високи и снажни. Кореја је била најнижа, али толико уверљива, толико моћна, да је на крају лако освојила злато. Играју 3-3 одбрану, сјајно преузимају, то делује импресивно.
У осмини финала, Србија је пружила један од јачих отпора Азијаткињама...
- Ми смо се добро носили, изгубили смо 4 разлике, а промашили два пенала и 9 шутева са шест метара. Бојао сам се игре у нападу, то смо решили, али нисмо решили нашу одбрану. Они су прегазили Русију, ни Немачка, ни неке друге екипе нису могле да им парирају. Кореја је потпуно заслужено узела злато. Све екипе ће много добити ако крену да играју са ваневропским селекцијама у припреми, да би се прилагодили таквом начину играња. То скаутингом и гледањем видеа не можете решити, морате играти против њих. изузетно фанатичне, изузетно дисциплиноване. Нама и другима за анализу...
У саставу сте имали четири кадеткиње. Како су се показале и шта можемо очекивати од наредне генерације 1996?
- Са нама су биле Стошић, Ковачевић, Вукајловић и Здравковић са намером да добију одређену минутажу која би им пуно значила у будућности са њиховом генерацијом до краја циклуса. Те играчице су у сличној ситуацији, као и ова генерација, с обзиром да нису учествовале на ЕП и СП кадеткиња, али су играле Медитеранске, које ће доста значити за њихов јуниорски стаж. Играле су пар јаких утакмица, што је много битно. Задовољан сам њима, оним што су приказале на утакмицама, као и у тренажном процесу. Из те генерација има потенцијала да у наредних четири-пет година неко заигра за А тим – закључио је Валдевит.