Андреа Лекић верује у репрезентацију: Прошло је време непобедивих
Најбоља рукометашица планете у 2013. години, Андреа Лекић, жели да и ову годину у којој „брани“ светску круну, заврши у најбољем могућем стилу – добрим играма у дресу репрезентације и скопског Вардара. Пред нове изазове у ЕХФ недељи, последњем окупљању пред ЕУРО 2014 у Хрватској и Мађарској у децембру, Лекићева је отворено говорила о свему што нас очекује:
- Биће напорно ове недеље. Играћемо четири утакмице у пет дана, а све има већу димензију, када се узме у обзир да почиње и ЕХФ Лига шампиона. Биће исцрпљујуће, мало и опасно по нас, али добро, никада не размишљамо о томе. Репрезентација се окупља практично два пута годишње, срећне смо да смо заједно. Озбиљан турнир је пред нама. Немачка, Хрватска и Пољска, не знате која је утакмица боља од које. Осетићемо и атмосферу играња у земљи која је домаћин Европског првенства. Већином смо здраве, видећемо каква је ситуација са Каћом Томашевић. Важно је да тако остане и до Европског.
У каквој форми дочекујете ову недељу?
- Тешко је то проценити јер три, четири месеца нисмо били заједно још од квалификација у јуну. Имаћемо један тренинг да све поновимо, све акције и полазе. Крећемо, па ћемо видети каква је стварна слика на овом турниру. То није само наш проблем, већ свих репрезентација.
Селектор Бошковић је у репрезентацију уврстио и нека нова имена...
- То ме стварно весели. Знам како је када имаш 18, 19 година, колико је то узвишено осећање, ентузијазам и срећа, када дођеш на окупљање. Ово ће им много значити. Треба нове девојке прикључивати репрезентацији, пролазе године, требају нам млађе снаге. Нека се уходавају, сутра ће бити носиоци репрезентације. Желим им сву срећу у дресу репрезентације у наредном периоду.
Да ли си гледала сјајне наступе крагујевачког Радничког у квалификацијама за ЛШ?
- Била сам екстремно изненађена оним што су пружиле. Успела сам да ухватим последњих 10 минута када се ломило против Митјланда и била одушевљена. Дрскост младих играчица, поготово мале Анђеле Јанушевић, показала је нешто што смо ретко виђали од девојчица у тим годинама. То ме јако радује, поготово што је леворука, а дефицит десних бекова је огроман у целој Европи. То је таленат који треба брусити, уз малу Сању Радосављевић, Дијану Радојевић, треба их гурати, што се каже.
Никада се није десило у твојој каријери да дочекаш почетак октобра, практично, без званичне утакмице...
- Сви нас у Скопљу питају у каквој смо форми, а ја немам одговор на то питање. Немамо ту слику, одиграли смо пет пријатељских утакмица, нажалост, нећемо играти регионалну лигу. За нас је то велики дефицит, надам се да се неће одразити на форму и да ћемо кроз Лигу шампиона стећи то неко самопоуздање. За сваког спортисту је битно да има утакмице у ногама и подиже форму. Физички сам спремна. Немам слику о својој форми и форми тима. Оно што је мени битно, бићу спремна и са довољно утакмица пре Европско првенство. О томе не бринем.
Сведоци смо неуспеха мушке репрезентације, која је после узлета након домаћинства ЕУРО 2012 у нашој земљи, годину за годином бележила лошије резултате. Какве поуке сте извукле и како избећи тај пад и у женској репрезентацији?
- Та врста притиска је на нама, али сам срећна да смо у тој фази, да осетим тај притисак у смислу одбране резултата. Прихватила бих и десет пута већи због онога што смо направили у претходне две године. Знам да јавност прича о томе да смо само добри на домаћем терену, а да је тај утисак појачан после неуспеха сениора. Стварно ми је жао што момци нису успели да направе више. Поуке увек можеш да извучеш. Најбитнији је континуитет. Размишљамо о Олимпијским Играма, то је дугорочан циљ. Ако хоћеш у Рио, мораш да играш, небитно да ли је у земљи или иностранству. Надам се да ће свест свих нас бити на том нивоу. Не бринем се, имамо квалитет. Прошло је време непобедивих, Норвешке и Русије које су владале десет година. Свако може бити поражен, нема више доминантних, са свима можемо да играмо.
Словачка, Црна Гора и Француска су ривали у групи у Осијеку. Колико можемо у тој конкуренцији?
- Црна Гора и Француска су ривали против којих ћемо морати да се покажемо. После њих, надам се да ћу добити исто питање, а да ћу одговорити осмехом.
Шта је циљ на ЕУРО 2014?
- Знам да се од нас очекује полуфинале и борба за медаље. Оно што је наш примаран циљ јесте да пренесемо минимум два бода у другу групу и нападнемо то полуфинале, али хајде да не трчимо пред руду. Нисам неки политичар, али нисам ни свесна нашег тренутног стања. Напашћемо полуфинале,имамо квалитет за то, али нећемо стварити притисак. Радићемо у миру, размишљати корак по корак.
На клупском плану мира нема. У Скопљу сви мисле да је време за титулу ЕХФ Лиге шампиона...
-О, да. Имамо изузетан играчки кадар, читава јавност очекује да освојимо Лигу шампиона. Покушавамо да спустимо лопту, један Ђер је седам-осам пута био у полуфиналу, па није успео. Ту нема правила. На Ф4 ништа не важи. Погледајте Фленсбург у Келну. Ту нема правила. Треба темпирати форму за та два дана, треба имати среће, близу си титуле, а веома далеко. На финалним турнирима фаворити не постоје. Сви говоре да нам је титула надохват руке, а ја знам да није. Освајала сам и губила кључне утакмице...
Какво је искуство са првог Ф4 у Будимпешти?
- Одушевљена сам. Увек имам осећај да женски рукомет заостаје за мушким, као и женским спорт у Европи генерално. Нисам неки борац за женска права, само гледам реално. Много је лепо видети све те екипе на једном месту. Волела бих да траје три дана, знам да је тешко финансијски, али за спортисту је изузетно захтевно да одигра две тако тешке, физички и психићки, утакмице у два дана. Гледаоци не виде најбољи рукомет, ту нема најбољег рукомета, јер је притисак огроман. Гледаоци не могу да уживају у потпуности. Драго ми је да смо кренули путем мушког рукомета.
И наредне две године, Ф4 ће бити одржан у Будимпешти...
- Волела бих да то не буде само у Мађарској. Жао ми је што Македонија нема услове, халу од 10.000 места. Ђер ће, сигурно, имати веома велику подршку ако избори Ф4. Квалитетније смо у односу на прошлу сезону и пробаћемо да се попнемо степеницу више у односу на прошлосезонски меч за треће место.
Како оцењујеш квалитет највећих ривала, Ђера, Будућности...
- Ђер има тотално другачији систем и концепцију игре. Променили су доста играча, Грубишић је стала на гол уместо Лунде, што тражи и промене у одбрани. Ларвик ће после две-три сезоне поново напасти сам врх. Мислим да су спремне за то, сазреле и верујем да ће им Ф4 бити приоритет. Будућност је доста појачан доласком Каће Булатовић, имаће страшан напад, екстремну разноврстност. Подгоричанке ће бити изузетно јаке и велики кандидати за титулу. Прошле године је Митјиланд направио изненађење.
Вардар је претходног викенда добио нову дворану „СЦ Јане Сандански“.
- Свима причам о томе. Привилегија је бити у Скопљу. Играш у граду и земљи где је рукомет национални спорт. Хала је импозантна, направљена за мање од годину дана. Привилегија је да играмо у таквом клубу. Било је скептика када је кренуо пројекат Вардара, али то сада постаје велики европски бренд. Хала ће добити и велнес центар и велику теретану. Биће то прави дом – закључила је Андреа Лекић.