Дејан Перић пред старт борбе за ЕУРО 2016: Позвао сам најбоље у овом тренутку
Веома важна недеља је пред рукометашима Србије. В.Д селектора, Дејан Перић, објавио је списак играча на које рачуна у мечевима са Црном Гором (29. октобар – хала „Пионир“, 20) и Израелом (други новембар). У разговору за сајт РСС-а, шеф стручног штаба „орлова“, говорио је о свему везаном за наредну недељу:
- Критеријуми за позивање репрезентативаца су били противници против којих играмо, форма и оно што је битно, да се уклапају визију у односу на оно што се очекује. Списак је редукован са 28 играча на 18, определио сам се за одређене играче у односу на оно што ове две утакмице захтевају од нас. На првом месту је њихово определење да играју за репрезентацију. Играчи се не одазивају због селектора, већ због своје земље. Одатле смо сви потекли, то представљамо, памте се почетак и крај каријере, али се памти и земља из које си потекао, то је понос. Две различите ствари су решавање егзистенције, посао и државни тим – каже Перић и додаје:
- Захтеван сам према себи више него према другима. Волим да сарађујем са људима на сличним таласним дужинама. То омогућава да добро функционишемо и на терену и ван њега. Сви појединци су део тима, али не праве сви тим. Потпуно одговорно и самостално сам се определио за састав против ЦГ и Израела. Не постоје млади и стари, већ мање и више добри. Моја обавеза као селектора је да позовем најбоље у овом тренутку, а исто тако наградм младе играче ако то заслуже. То је моја обавеза селектирања. Позвао сам их као награду, а не удварање. Позив за репрезентацију је доказ да играч задовољава критријуме као комплетна личност – играч и човек.
Годинама се провлачи проблем средњег бека, као горући у српском државном тиму. По списку би се рекло да ћете покушати да га решите са браћом Чутура, Далибором и Давором…
- Не утиче само један играч на бољу или лошију игру. Није екипа та која се прилагођава брзини игре човека у средини, већ тај на средини, прилагођава брзину ономе што има поред себе и људима које води. То је један од предуслова. Они никада нису играли заједно, имају различите карактеристике, али опет физички и техничко-тактички могу да одговоре, свако на свој начин у односу на противника, промену ритма и извршавање задатака против одбране коју будемо нападали.Кроз игру ћемо моћи да видимо њихово велико искуство. Они нису оптерећени да буду лидери и да воде екипу. Потребно је да се прилагоде бековима и екипи, како би из сваког играча извукли максимум. Драго ми је да ће на овај начин први пут бити заједно у репрезентацији. То ће бити импулс више, препознао сам велики мотив и неоспорне играчке и људске квалитете.
Дарко Станић је дуго година био незаменљив на голу репрезентације, док су се његове замене смењивале, нико се није дуго задржавао. Изабрани голмани, Милић и Станић, не могу се похвалити минутажом у својим клубовима, Вардару и Металургу. Како то да превазиђу када стану на гол националног тима?
- Ту је и млади Дејан Милосављев, он није случајно позван. Играо је на јуниорском ЕП у Аустрији са играчима две године старијим, па са својом генерацијом у Пољској. Својим радом и одбранама скренуо је пажњу на себе, као залог за будуност, који заслужује пажњу и шансу. Петорица младих је било на списку од 28, тројица јуниор је на списку од 18. То је награда и импулс. Није прича, то је једини нормалан и исправан пут, да играчи, који се наметну кроз селекцију полако преузимају оно што би требало да постану уз помоћ оних старијих. Милић има проблема са коленом, није забрињавајуће, али у једном озбиљном клубу какав је Вардар, ништа не препуштају случају. Не желе да ризикују да не би дошло до неких већих компликација. Он је доведен да би у наредних пет година био будућност тог клуба. Није га било у последње две утакмице, али је до тада квалитетно бранио. Тренира, пуно ради на себи, физички је много спремнији него раније, тако да може да одговори обавезама клуба и репрезентације. Сам је урадио највише да се опет нађе на списку. У Македонији игра неколицина црногорских репрезентативаца, познаје их. Он је део те средње голманске генерације…
Коцић стиже из редова Металурга…
- Коцић је имао сјајну сезону у Војводини, требало је да буде ослонац Металурга са Станићем, за кога су везани сви успеси наше репрезентације. Верујем да може својим радом да подигне одбране на виши ниво. Коцић, такође, у свом клубу има неколико играча из редова Црне Горе, што може бити од користи.
Подмлађену Црну Гору у Београд доводи ваш стари познаник – суграђанин, Љубомир Обрадовић…
- Љуба је један од првих тренера са којим сам сарађивао у каријери. Јако га ценим и радовао сам се његовим успесима где год да је радио. Не делим играче на младе и старе, они ће доћи да се надигравају. Реч је о борбеној нацији. Имам велики респект према мушком и женском рукомету у Црној Гори и свему ономе што су урадили у прошлости.
И на клупи Израела седи човек који добро познаје српски рукомета – Драган Ђукић. Иако је реч о селекцији, по рејтингу, најслабијој, “орлови” су увек тешко излазили на крај у гостима…
- Не слажем се да су најслабији. Свако се нада, почетак је квалификација, свако види своју шансу. Води их стручњак који је цењен свуда где је радио. И раније смо играли тешке мечеве са њима, неће нам бити лако ни сада.
Да ли осећате притисак, с обзиром на деби и то да јавност очекује четири бода из уводних мечева квалификација?
- Свака утакмица ће бити посебна на свој начин. Победе делују као притисак, али нема линије мањег отпора. Један појединац, спортиста, када се сам припрема и псотавља себи високе циљеве, онда било каква одговорност и и мператив победе њега не оптерећују, већ се он сам спрема за тако нешто – јасан је Перић.