Андреа Лекић пред старт: Ове девојке могу много
Прошла година је била она из снова за српски женски рукомет. Освојено је сребро на Светском првенству пред 20.000 гледалаца који су данима пунили “Комбанк Арену” и тако остварен највећи успеху сваком смислу. Капитен репрезентације Андреа Лекић, дошла је и до круне најбоље рукометашице планете у избору Међународне рукометне Федерације, и тако ушла у ред највећих играчица са ових простора, које су писале рукометну историју. Цљ “Рио 2016” јасно је постављен, а ни повреде које су пред ЕУРО 2014 у Хрватској и Мађарској задесиле српски тим, неће променити курс, тврди вођа наше селекције:
- Не бих желела да се понављам. Шта је, ту је. Не кукамо, не дижемо тензију, свесне смо да можемо много. Притиска нема, јер смо дуго чекале да неке ствари дођу на своје, да направимо велики резултат. Не тражимо никакав алиби у повредама, нећемо га спомињати, јер размишљамо само о добром пласману. Све је лакше у друштву, тешки моменти враћања у претходне две, три недеље су иза мене. Нисам никада била у ситуацији да без иједног правог рукометног тренинга, одем на велико такмићење, али како је тако је.
Након Европског првенства, репрезентација је одиграла десет званичних утакмица, остварила две победе, три ремија и пет пораза. Да ли тај негативан биланс током 2014. године може представљати некакав баласт пред дуеле у Осијеку?
- Док нисам добила ово питање, то ми није пало напамет. Ето, отприлике то би био и одговор. Не бавимо се статистиком, нисам размишљала о томе. Статистика може понекад и да превари.
У ситуацији када су главне полуге у тиму ровите, тешко је прогнозирати крајње домете. Шта је оно испод чега се не би смело? Спомиње се 11. место, које гарантује повлашћени шешир у баражу за СП у Данској?
- Управо тако, али то је стварно минимум. Не желим да размишљам о томе, да калкулишем. Минимум не не занима, хоћемо максимум.
Први меч је на програму у понедељак против Црне Горе од 20.15…
- Квалитетна репрезентација, европске шампионке, играју у јасном систему постављеном у Будућности са истим тренером.
Колико ће Србији значити то што је једна од најбитнијих играчица у систему Драгана Аџића, Драгана Цвијић, једна од главих узданица Саше Бошковића?
- То је јако битна ствар. Она је у Будућности једна од три главне играчице око којих се много тога врти. Она је велики пивотмен, може да прегради одбрану, веома је незгодна за чување. Верујем да ће знати како треба против својих клупскх саиграчица. У сваком случају, важна ствар за нас.
Следе Францускиње…
- Оне су јако жељне успеха, то знам, јер играм са неколико њих у Вардару. Значи им репрезентација, то можете чути у свакој причи о државном тиму. Искусна су екипа, а млађе играчице су изузетно атлетски грађене. Оне ће ићи на медаљу по сваку цену. Само о томе размишљају.
Ово првенство ће бити специфично и по томе што ће имати два домаћина – Хрватску и Мађарску. Ко је, по твом мишљењу, билижи полуфиналу?
- Ух, тешко питање, добро питање. Шансе су им негде подједнаке. И једне и друге ће имати притисак домаћег терена. Хрватска је у сличној ситуацији у каквој смо ми били. Потребан им је велики резултат, како би изашле из сенке мушког рукомета, који је далеко испред по популарности, свуда у региону, осим у Црној Гори. И ми смо све то прошли.
А да ли ће и оне моћи да рачунају на пуну Арену, као ви у Београду…
- То се никада не зна. И нама је било тешко прве године. Ми смо, додуше, имали две године, што је права привилегија. Имали смо довољно времена да натерамо људе да дођу у халу да нас подрже. Нико не може да гарантује како ће бити у Загребу. Сва та подршка некако дође са утакмицама. Имамо генерације сличних година, желимо у Рио, и једне и друге.
Ко су репрезентације по твом укусу?
- Оно што сам видела од Данске на Мобелринген Купу је било јако добро. Свидело ми се како играју, а јасан је систем који форсирају, са убацивањем две-три играчице сваке године. Код њих се види да је циљ бити најбољи у Рију. Мени се свиђа и Пољска, како игра, иако не мислим да ћемо их ове године гледати у полуфиналу. Једноставно, свиђа ми се њихов начин игре. Стижу и неке нове младе Рускиње, вратио се Трефилов, па можемо очекивати и од њих неке боље резултате у будућности.
За крај, Једна слика на твом Фејсбук профилу, на којој су се нашле Каћа Томашевић, Сања Дамњановић, Марија Лојпур и ти, добила је потпис – Моћни ренџери. Хоће ли ренџери бити спремни за све што их очекује у наредних 10 дана?
- Дошла нам је инспирација, а и Саја (Саша Бошковић) помало личи ни Зордона. Драго ми је да су све девојке спремне, а Кики (Кристина Лишчевић) и ја смо ту негде, али не одустајемо од нашег циља – шаљиво ће пред старт ЕУРО 2014, Андреа Лекић.