Одржана трибина "Рукомет данас, сутра?"
У организацији Факултета за спорт Универзитета „Унион – Никола Тесла“, а уз подршку Рукометног савеза Србије, у присуству декана факултета Проф. др Иванке Гајић, потпредседника РСС-а Борислава Перовића, великог броја студената и стручњака из света рукомета, данас је одржан округли сто на тему „Рукомет данас, сутра?“.
Учесници стручне трибине Проф. др Марко Шибила, лектор ЕХФ, професор на Факултету за физичку културу у Љубљани, Драган Аџић, тренер ЖРК „Будућност“, селектор женске рукометне репрезентације Црне Горе, Проф. др Бранислав Покрајац, лектор ЕХФ и Божидар Ђурковић, генерални секретар РСС, осврнули су се на постигнуте резултате свих рукометних репрезентација у последњих 15 година и изнели своја мишљења и виђења проблема који заокупљају овај спорт у целом региону. Скупу је присуствовао и Предраг Перуничић, државни секретар у министарству омладине и спорта.
Модератор округлог стола био је Драган Ђукић, истакнути рукометни тренер, који је на самом почетку изнео анализу претходног периода у коме се на основу постигнутих резултата дошло до закључка да је од бивших југословенских република, Хрватска једини прави наследник рукомета.
Професор др Бранислав Покрајац се осврнуо на континуирано учешће свих наших репрезентационих селекција на свим такмичењима. Помињући да често изостају добри резултати, као и “поштовање државног дреса“, Покрајац је истакао да до побољшања рада будућих генерација може доћи само уз дисциплину – почев од тога да сваки репрезентативац млађе категорије мора да испуни одређене норме, од тестирања до тога да има добар успех у школи и на факултету. Велики проблем представља и недовољно школован тренерски кадар, јер врло често се дешава да играчи након завршене каријере постају тренери, а да уз искуство које имају, немају довољно знања.
Поред проблема које је навео Покрајац, Божидар Ђурковић, генерални секретар РСС је рекао да је било и добрих и лоших резултата. Један од њих је и одлив наших играча у иностранство. Од 2012. године из Србије, пут европских клубова отишло је више од 300 играча, где је само у овој години до сада отишло већ 105 рукометаша, један број играча се у међувремену вратио у Србију. Србија и поред бројних финансијских проблема не изостаје са такмичења, па је тако као СРЈ, СЦГ и РС од 2000. па до 2015. године укупно учествовала на 42 велика такмичења, на којима је освојила 7 медаља. Србија броји 296 рукометних клубова у којима је регистровано 21.693 играча. „Тренутно имамо две млађе категорије, узраста 1998/2000, који и те како заслужују велику пажњу, јер поседују велики потенцијал, и на њима треба радити и улагати у њих“, истакао је Божидар Ђурковић.
Поред одласка играча у иностране клубове велики проблем представља и неодазивање појединих играча на позив селектора. „У претходном периоду разговарао сам са доста наших играча који играју у Европи. Имам позитивне одговоре од њих да ће се одазвати на позив селектора, али ја нисам селектор и не одлучујем ко ће бити позван“, додао је Божидар Ђурковић.
Божидар Ђурковић се осврнуо и на тренерски кадар. Рукометни савез Србије пуно улаже у тренере.
„Чинимо пуно у едукацију тренера. Са трећим степеном по потписивању Клод Ринк конвенције, са 186 часова у септембру је изашла прва генерација тренера. Направили смо и мастеркоуч, један од предавача је и Бранислав Покрајац и у јуну ћемо имати прву генерацију мастеркоуча. До сада смо остварили сарадњу и са Факултетом спорта и физичког васпитања Београд, Факултетом спорта и физичког васпитања у Нишу, а имамо намеру да то урадимо и са Факултетомспорта и физичког васпитања у Новом Саду.
Праксу из Словеније са присутним је поделио Проф др Марко Шибила. По распаду Југославије, сваки савез је имао другачији приступ. „Ми смо се определили да задржимо сваки таленат, чак и онај који то није 100 одсто. То је једини начин да саставимо квалитетну репрезентацију. Едукација како тренерског, тако и играчког кадра је веома битна. Тренер без образовања је само мануелни радник, ма колико он био добар играч“, истакао је Марко Шибила.
„Женски рукомет није маркетиншки интересантан у поређењу са мушким, али ЕХФ у последње време организацијом јаких такмичења покушава да то подигне на виши ниво“. Црна Гора је имала велики утицај руских играча и тренера. Тако смо постигли неке веће резултате последњих година, како са млађим тако и са старијим категоријама. Колектив и хијерархија у колективу је јако битна. Јер само тако може да се створи једна добра репрезентација“, рекао је Драган Аџић, тренер ЖРК „Будућност“ и селектор ЦГ и додао да у скорије време није било бољих и јачих такмичења него што је било у Србији.
Сви учесници на скупу су се сложили да едукација и учење како играча тако и тренера, представља будућност овог спорта и да мора да се води рачуна о личном напретку сваког појединачног играча.
На почетку дискусије, минутом ћутања одана је пошта Проф. др Јездимиру Станковићу, легендарном тренеру и некадашњем селектору мушке и женске репрезентације Југославије.