Растко Стојковић: Борим се за Рио
Један од најискуснијих репрезентативаца, по стажу и годинама, пивотмен Растко Стојковић (34) бриљирао је и ове јесени у дресу белоруског шампиона Мешкова из Бреста, са којим наступа у ЕХФ Лиги шампиона. Репрезентативне обавезе вратиле су на тренутак српског аса у Београд, где је говорио о амбицијама на Европском првенству у Пољској, али и свом клупском ангажману, и првом месту у групи које заузима белоруски шампион после шест одиграних кола у европском елитном клупском такмичењу:
- У последњој утакмици, кући против Порта, извукли смо флеку од тог пораза у Португалији, где смо реално изгубили добијену утакмицу. Но, добро, анулирали смо тај пораз убедљивом победом пред својим навијачима. Остаје нам још једно тешко гостовање у Шпанији. Верујем да смо бољи од Ла Риохе, али то морамо показати на терену. То сам говорио и пред меч у Бресту, па смо изгубили.
Да ли сте Мешков има јачи састав него прошле сезоне?
- Има. То не може нико да порекне, јер смо добили невероватан потенцијал са Атманом и Кристопансом, ту је и Тиуменцев. Три јако озбиљна играча, самим тим смо и квалитетнији.
Како сте реаговали на стављање у „доњи дом“ ЕХФ Лиге шампиона – Групе Ц и Д? Да ли је то деградација клуба и његових амбиција?
- Пресрећан сам што смо у овој групи, јер играјући у њој имамо шансу да се докажемо као једна квалитетна екипа, да будемо први и стекнемо искуство кроз неке утакмице. Опет ћемо изаћи из групе, борити се за ТОП 16. Да смо горе у квалитетнијим групама, било би тешко, јер смо ми млада екипа, тек другу сезону у ЕХФ Лиги шампиона. То је поглед из моје перспективе. Треба нам времена да се уиграмо и стекнемо рутину, а то би било немогуче против Барселоне, Келцеа, оног Вардара који је играо против Келцеа, Кила, ПСЖ-а. У оваквој поставци можеш да одиграш квалитетне утакмице са Војводином, Прешовом, Портом, који је ту негде са квалитетом, ту је и Ла Риоха, која је прошле године играла ТОП 16. Ово је одличан пут, а година са годином, уз још нека појачања може се прећи и у јачу групу. Неке ствари долазе са искуством. Две важне утакмице смо изгубили у последња три-четири минута. Кроз ову лакшу групу све то треба наштеловати, уиграти и спремити се за нешто више већ од наредне сезоне.
Прошлог лета је Жељка Бабића, који је прихватио позив да преузме репрезентацију Хрватске, заменио Сергеј Бебешко. Какве су разлике између ова два тренера?
- Дијаметралне. Тотално другачије схватање рукомета и спорта. Две различите школе. Жељко Бабић има један шпански систем, где је све полако, док је код Сергеја све доста динамичније. Тешко је поредити, јер су људи на тотално супротним странама клацкалице. Њих двојица имају другачији визију рукомета. Код Бебешка се игра атомски рукомет са пуно трчања, док је код Жељка то доста спорије, то је једна, можда, Линова школа. Велика разлика у раду њих двојице и јако тешко је било прилагодити се.
Како видиш Србију пред ЕУРО 2016? Далеко од улоге фаворита у групи са Француском, Пољском и Македонијом.
- Сви ми имамо неких спортских мотива и жеља. Искрено верујем да имамо озбиљан квалитет, али никако нам се нису поклапале коцкице да то на крају буде један готов производ, да остави нешто вредно пажње. Освојили смо Београд, супер, дивно, али 'ајмо даље. Остало је из те екипе нас неколицина, за које је остало још годину, две, да дамо све од себе и направимо нешто вредно. После тога, неће бити питање жеље, већ физички нећемо моћи да издржимо. Долазе млади момци. Имам срећу јер на мојој позицији долази Мијајло (Марсенић), на десном крилу је стигао Ђука (Ђукић), ту су Илке (Илић) и Зелени (Зеленовић). Дакле, нема разлога за велику забринутост. Што се Пољске тиче, нигде не идем без циља. Ни у кафану не идем без циља. Мој циљ је да се пласирам на Олимпијске Игре. Морам од нечега да почнем, морам нешто да нађем и да се за то ухватим. Ако идем грлом у јагоде, онда зашто идем? Хоћу нешто, и за то ћу се борити и дати све од себе. То је Рио. То је успех, завређује пажњу, налазиш се у одабраном друштву. Не мора то да буде медаља. Нека будемо седми, осми, а да се пласирамо у Рио после тога. Није само медаља успех.
Спласла су очекивања јавности после пар лоших резултата у серији...
- Нисам никада имао проблем са притиском. Шта значи притисак? Шта се то мора? Мора само да се умре. Увек смо давали свој максимум. То никада није било питање и увек сам говорио да ако има неко бољи, ево одмах скидам дрес и дајем му га. Хоћу да моја земља буде успешна, моја репрезентација, нека се освајају медаље. Ако има бољих, одмах се склањам. Једноставно нисмо успевали, били су други бољи од нас. Имали смо разних криза, промена селектора, играча, пуно се тражило, а све то нам се на крају обијало о главу.
Пољаци су у сличној ситуацији као ви у Београду. Такмичење пред 15.000 домаћих навијача, велика очекивања јавности. То ће бити круна једне генерације која жели да са великим резултатом сиђе са сцене...
- Они ће имати огроман притисак огроман, на максимуму. Веома су слични нама. Нисам упознао нацију која више воли спорт од Пољака. Они су присутни у сваком спорту, свуда су, то истински воле. Јавност ће после бронзе у Катару на Светском првенству, где су можда били и оштећени за нешто више, очекивати много од њих. Не верујем да су бољи од нас.
Добили смо их на ЕУРО 2014 у Данској...
- Без обзира на то, врхунска су екипа, поседују врхунски квалитет, али не верујем да су бољи од нас. Фаворити јесу, играће пред 15.000 људи, турнир им је од животног значаја, али озбиљно верујем да их можемо победити. Не кажем да ћемо успети, све је на њиховој страни, али ми смо ту, морају да забију један гол више него ми.
Французи су последњи пут подбацили у олимпијског години, на ЕУРО 2012 у Србији...
- Не може нико да им приђе. Изаћићу на терен, није проблем да се потучемо, мушки ћемо погинути, шта друго, али најављивати неке сензације, изненађења, не. Идем, па ако га изненадим. Лопта је округла, али неће бити лако.
Србија има добар скор у окршајима са Македонијом, нашим трећим ривалом у Кракову...
- Озбиљни играчи, озбиљна репрезентација.Максималан респект имам према њима, ући ћемо у дуел са максималним уважавањем, али најискреније, морамо њих да победимо. Нема ту друге опције. Ако то јасно не кажемо, онда идемо у Пољску као туристи. Можемо да их победимо, можемо да одиграмо квалитетну утакмицу са Пољацима, где резултат може да превагне на једну или другу страну, а са Французима се потући, па видети.
Пред Супер Куп у Немачкој се чује она „само да се нико не повреди“.
- А шта друго? Играмо три утакмице у три дана са три озбиљне репрезентације. Да их играш против Звезде, Партизана и Војводине, три у три дана па је проблем, а камоли против оваквих тимова. Против свих идемо на главу, све репрезентације су веома добре.
Хоће ли турнир бити од користи?
- Немамо другог избора. Боље него да седимо овде и тренирамо седам дана, непотребно. И ово није лако, имамо 4-5 играча са 34-35 година. Боље да играмо, да се уиграмо, да видимо где су грешке, него да пробамо на тренингу, где немамо увид, шта и како је у реалности.
Играш као дечак, повреде те мимоилазе, докле ћеш остати на том нивоу?
- Господин Жељко Бабић ми је рекао да сам још две године озбиљан европски играч, а после тога могу да играм где хоћу (смех). То су биле његове прогнозе. Здравље ме служи, озбиљно схватам професионалне обавезе, имам велику жељу и мотив за доказивањем. Не морам да будем најбољи, али могу да победим оног испред себе. То је права спортска мотивација, данас, победити у чему год. Имам доста среће, играм пуно у клубу, Сергеј Бебешко ми даје пуно поверење и то враћам на терену – јасан је српски репрезентативни пивотмен Растко Стојковић.